Парохијски дом
Парохијски дом је резиденција, или бивша резиденција, једног или више свештеника или свештеника одређене вере.[1] Резиденције овог типа могу имати различите називе као што су парохијски двор или парохијско намесништво.
Опис
[уреди | уреди извор]Парохијски дом је обично у власништву и одржава се од стране цркве, као добробит за њено свештенство. Ова пракса постоји у многим деноминацијама због тенденције да се свештенство премешта из једне цркве у другу у релативно честим интервалима. Такође, у мањим срединама није увек доступан одговарајући смештај. Поред тога, такво пребивалиште се може обезбедити уместо плате, која се можда неће моћи обезбедити (нарочито у мањим општинама).[2]
У католичким свештеничким кућама посебно може да живи неколико свештеника из једне парохије. Парохијски домови често служе као административна канцеларија локалне парохије, али и као резиденција. Обично се налазе поред, или барем близу, цркве коју њихов станар служи.
Делимично због опште конзервације цркава, многе свештеничке куће су преживеле и од историјског су значаја. У Уједињеном Краљевству, кућа свештенства Алфристон из 14. века била је прва имовина коју је купио Национални фонд. Купљена је у стању скоро рушевине 1896. за 10 фунти, а намесништво се много раније преселило на друго место.[3]
У неким земљама у којима су парохијски домови често били прилично велики, многе од њих су сада цркве распродале и замениле их скромнијим имањима.[4] Бројни парохијски домови су добили породице за коришћење као приватне куће. Друге су адаптиране као канцеларије или коришћене за различите грађанске функције.
Види још
[уреди | уреди извор]Галерија
[уреди | уреди извор]-
Парохијски дом храма Светог пророка Илије у Сијaринској бањи
-
Монументални парохијски дом у Гацку
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Clergy House Definition”. Law Insider (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-28.
- ^ Friesen, Mark (2020-10-21). „The Parsonage Allowance”. Clergy Financial Resources (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-19.
- ^ Walker, Marianna (1. 6. 2008). „50 National Trust hidden gems”. The Daily Telegraph. London. Архивирано из оригинала 2022-01-12. г. Приступљено 2010-07-07.
- ^ „Spare us the faux outrage over bishops’ houses”. The Tablet (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-19.