Партизански одред Славеј
Партизански одред „Славеј” | |
---|---|
![]() Југословенска партизанска застава | |
Постојање | почетак септембра 1943 - мај 1944. Место формирања: Дебарца |
Јачина | 120 бораца |
Део | Народноослободилачке војске Југославије |
Народноослободилачки партизански одред „Славеј” формиран је на планини Славеј, регион Дебарца, почетком спетембра 1943. годне од људства са подручја Дебараца са око 120 бораца. Од почетка новембра 1943. називан је и батаљон Славеј. До средине новембра је био под командом Штаба Друге оперативне зоне Македоније. [1]
Када је после капитулације Италије створена слободна територија на подручју између Струге, Дебра, Кичева и Охрида, одред је са делом људства батаљона „Мирче Ацев” затварао правац од Охрида и Струге у клисури реке Сатеске, јужно од села Ботуна, ради псречавања продора немачко-балистичких снага ка слободној територији Дебараца. У овом рејону је децембра 1943. дејствовао самостално, организујући дуж друма Ботун-Охрид положаје за одбрану (противтенковске ровове, митраљеска гнезда) и припремивши за рушење друма и остале приказе ка слободној територији. У борбама 14. октобра, заједно са сеоским стражама, одбио је напад немачко-балистичке колоне према Дебарцима.[1]
Почетком децембра немачко-балистичке снаге из Струге продрле су у Дебарца и одбациле одред на планину Караорман. После одласка Прве македонско-косовске бригаде 5/6. децембра 1943. за Меглен људство одреда „Славеј” је са тешким рањеницима и позадинским органима прешло у илегалност, задржавајући се на планинама Караорману и Славеју. После повратка Прве македонско-косовске бригаде у Дебарца, маја 1944, одред је ушао у њен састав.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Војна енциклопедија (књига осма), Београд, 1974, 661. стр.