Пређи на садржај

Парцани

Координате: 44° 34′ 01″ С; 20° 31′ 18″ И / 44.567° С; 20.521666° И / 44.567; 20.521666
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Парцани (Сопот))
Парцани
Административни подаци
ДржаваСрбија
ГрадБеоград
Градска општинаСопот
Становништво
 — 2022.Пад 533
Географске карактеристике
Координате44° 34′ 01″ С; 20° 31′ 18″ И / 44.567° С; 20.521666° И / 44.567; 20.521666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Парцани на карти Србије
Парцани
Парцани
Парцани на карти Србије
Остали подаци
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Парцани су насеље у Градској општини Сопот у Граду Београду. Према попису из 2022. било је 533 становника.

Историја

[уреди | уреди извор]

Село се налази у близини варошице Раље. Парцани су новије насеље, на данашњем месту су основани после 1813. године. Пре овога времена постојало је насеље на Трешњи (у атару села Рипња) где су живеле извесне породице села Парцана, Поповићи и Рипња. Године 1813. све су породице напустиле Трешњу и пребегле „преко“ (Банат). па су се касније вратили. Али се нису вратиле на старо место, на Трешњу, већ су једни основали данашње Парцане, а други су отишли у Поповић и Рипањ.
У првим годинама 19. века Парцани су припадали Вићентијевој кнежини, и село је имало 1818. г. 22, а 1822. г. 25 кућа. Године 1846. Парцани су припадали космајском срезу и имали су 43 куће.
Међу првим повратницима који се вратили „од прека“ настанили су Парцане су: Живановићи, Мазула, Мирковићи. (подаци крајем 1921. године).[1][2]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Парцани живи 538 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,2 година (40,4 код мушкараца и 45,9 код жена). У насељу има 218 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,01.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.271
1953. 1.303
1961. 1.220
1971. 842
1981. 734
1991. 693 688
2002. 657 666
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
654 99,54%
Словенци
  
2 0,30%
Хрвати
  
1 0,15%
непознато
  
0 0,0%
Становништво према полу и старости[5]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 271 296 312 251 242 239 218


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 50 58 37 25 26 11 7 2 1 1 3,01
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 277 89 149 22 16 1
Женски 290 60 146 74 10 0
УКУПНО 567 149 295 96 26 1
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 124 9 0 1 35
Женски 64 3 0 0 16
Укупно 188 12 0 1 51
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 5 10 10 3 17
Женски 0 1 6 3 0
Укупно 5 11 16 6 17
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 8 10 0 6
Женски 1 1 6 4 17
Укупно 1 9 16 4 23
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 4 0 0 6
Женски 2 0 0 4
Укупно 6 0 0 10

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26. др. Б. М. Дробњаковић Космај ) и из „Летописа“ општине Парцани.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]