Село се налази у близини варошице Раље. Парцани су новије насеље, на данашњем месту су основани после 1813. године. Пре овога времена постојало је насеље на Трешњи (у атару села Рипња) где су живеле извесне породице села Парцана, Поповићи и Рипња. Године 1813. све су породице напустиле Трешњу и пребегле „преко“ (Банат). па су се касније вратили. Али се нису вратиле на старо место, на Трешњу, већ су једни основали данашње Парцане, а други су отишли у Поповић и Рипањ.
У првим годинама 19. века Парцани су припадали Вићентијевој кнежини, и село је имало 1818. г. 22, а 1822. г. 25 кућа. Године 1846. Парцани су припадали космајском срезу и имали су 43 куће.
Међу првим повратницима који се вратили „од прека“ настанили су Парцане су: Живановићи, Мазула, Мирковићи. (подаци крајем 1921. године).[1][2]
У насељу Парцани живи 538 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,2 година (40,4 код мушкараца и 45,9 код жена). У насељу има 218 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,01.
Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
^Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26. др. Б. М. Дробњаковић Космај ) и из „Летописа“ општине Парцани.
^Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
^„Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN86-84433-14-9.
Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
„Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
Србија
619.svg)
