Пасјане

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пасјане
Pasjane.jpg
Пасјане
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Косово и Метохија
Управни округ Косовскопоморавски
Општина Гњилане
Становништво
Становништво
Географске карактеристике
Координате 42°24′25″ СГШ; 21°29′44″ ИГД / 42.4069° СГШ; 21.4956° ИГД / 42.4069; 21.4956Координате: 42°24′25″ СГШ; 21°29′44″ ИГД / 42.4069° СГШ; 21.4956° ИГД / 42.4069; 21.4956
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 532 м
Пасјане на мапи Србије
Пасјане
Пасјане
Остали подаци
Поштански број 38266
Регистарска ознака ГЛ

Пасјане (алб. Pasjani или Pasjan) је насеље у општини Гњилане, Косово и Метохија, Република Србија.

Овде се налази основна школа „Миладин Поповић“.

Географија[уреди]

По законима самопроглашене Републике Косово насеље се налази у саставу општине Партеш.

Село Пасјане смештено је у Горњој Морави, на друму који из Гњилана води у Прешево. Пасјане је насеље у општини Гњилане на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Пасјане површине 1.527 ha. Село је пре 20 година имало 2.600 становника, а сада има око 1.000 становника. Познато од старина, први пут је поменуто у даровној повељи кнегиње Милице хиландарском пигру Св. Василија, а затим у једном запису из 17. века као пети конак на путу из Новог Пазара у Цариград (помиње Пасїань). Током своје дуге историје село је преживљавало тешке тренутке, као и остала села која су пала под турску власт. Било је великих притиска од стране Турака и Арнаута да тадашњи житељи промене веру, али је упркос томе остало насељено српским православним живљем. Једнобродна црква „Светог Преображења“[1] подигнута је трудом мештана 1861. године и током турске владавине више пута је рушена, паљена и обнављана. Зидно сликарство у техници „ал секо“ и иконостас потичу из 19. века. У цркви је било сачувано неколико старијих икона из 17. и 18. века.

Историја[уреди]

У месту је 1900. године прослављена школска слава Св. Сава. Након литургије у цркви коју је обавио поп Трајко Антић, литија са народом дошла је у српску школу. Домаћин школске славе (кум) био је мештанин Илија Бојић. Светосавску беседу изговорио је учитељ Илија Поповић. Током ручка свирале су гајде.[2]

Демографија[уреди]

Насеље има српску етничку већину.

Број становника на пописима:

[3][4]

Попис по националној припадности[уреди]

Етнички састав према попису из 2011. (по косовским подацима)‍[5]
Срби*
  
973 99,99 %
остали
  
1 0,01 %
  • Срби су делимично бојкотовали попис па тачан број није познат

Порекло становништво по родовима[уреди]

Подаци из 1929. године[6]:

Српски родови:

  • Дивинци (6 кућа, славе св. Арханђео), староседеоци. За врема неке „давнашње битке“ много се њихових домова иселило у Шумадији. Имају презиме Јовић и Пауновић.
  • Костићи (8 k., Митровдан), врло стари досељеници из околине Косовске Митровице. Костићи су старији од албанског досељавања у Горњу Мораву.
  • Шошићи (2 k., св. Никола). Старином из Прилепа. Приликом сеобе кренуло је њих четири брата, па се један задржао у Пасјану, а остала три брата отишла у Аустроугарској.
  • Рајчићи (1 k., св. Арханђео) су старином од Крагујевца. Исељени у првој половини XVII века у Белановце код Куманова, доцније због албанског зулума пређу у Горњу Мораву. Мало су живели у Ђелекару код Витине, па опет због зулума прешли у Пасјане око 1770. године.
  • Бугарци (2 k., св. Никола) су непознате старине.
  • Камишевићи (9 k., св. Ђорђе Алимпије). Старином су из рода Камишевића, чија им је старина у Доњој Шипашници. Нису били „мирни“ па су због тога западали у крв и постајали слуге, да би добили заштиту јачих господара. Живели су у Петровцу и Доњем Кусцу, а око 1810. године су се задрзали у Пасјану као слуге у Амит-спахијиних из Гњилана.
  • Живковићи (2 k., св. Никола), пресељени из Коретишта око 1810. године.
  • Липовчани (6 k., св. Врачи); пресељени из Липовице око 1810. године кад су им се рођаци „потурчили“. Они су се како причају, још у Липовици заједно са Дивинцима и Костићима из Пасјана, „кад је некад била овде битка“, борили с Турцима и пошто су Турци поново оосвојили земљу. Доскоро су чували и неку „дугачку историју"
  • Манџукевићи (5 k., св. Никола). Старином од Крагујевца. До око 1830. године су живели у Горњем Ливочу, па су као слуге прешли у Пасјане.
  • Рајковићи (1 k., св. Врачи); пресељен из Липовице око 1830. год. на имање Албанаца из Подграђа. У ¨Липовици им Албанци „заузели“ имање, а кажу да су били богати као господари Џинићи.
  • Симебојковићи (5 k., св. Врачи); пресељени од зулума из Липовице око 1830. године за слуге у Пасјану на имању Албанаца из Подграђа.
  • Карафиљци (3 k., св. Никола); пресељени из Липовице око 1830. године као слуге. Презиме им је по некој Баби Карафиљки.
  • Дрндарци (4 k., св. Никола); пресељени из Липовице око 1830. године.
  • Бојићи (8 k., св. Никола). Старином су из Мозгова код Гњилана. Живели су у Зебницу и Паралову. а око 1830. године прешли у Пасјане за слуге у Сулејман-спаијиних, доцније у приштевачких бегова. Нешто имање су купили још за време Турака. У Мозгову су се презивали Вулин, а у Пасјану им је дато ново презиме по некој њиховој баби Боји.
  • Гуџурци (4 k., св. Арханђео), досељени око 1830. године из Робовца као слуге.
  • Гужвићи (5 k., св. Никола); пресељени из Бинача око 1830. године за слуге у Џинића.
  • Матропазовићи (11 k., св. Арханђео); пресељени око 1830. године из Пожарања за слуге. Презиме им је по неком предку Пави, који је говорио као матрапаз.
  • Јанцићи (4 k., св. Никола), пресељени из Влаштице за слуге.
  • Врањци (6 k., св. Никола); пресељени из Великог Ропотова од истоименог рода око 1850. године као слуге. Старином су из врањског округа.
  • Гадалци (1 k., св. Петка); пресељени са Врањцима из Великог Ропотова из рода Паунића за слуге.
  • Баљинци (10 ., св. Петка); пресељени из Великог Ропотова са Гадалцима.
  • Моравци (4 k., св. Ђорђе); пресељени из Доње Мораве око 1850. године као слуге.
  • Аџи-Перци (5 k., св. Ђорђе); пресељени због зулума из Носаља као слуге око 1850. године.
  • Баштованци (2 k., св. Никола). Око 1810. године исељени из Доњег Кормињана у Гњилане, живели и у Доњој Будризи: у Пасјану прешли око 1870. године као слуге.
  • Ђорђијини (3 k., св. Никола), досељени око 1870. године из Мигановца. Старо им је презиме Мутавџијини.
  • Казак (1 k., св. Јован). Старином из Доње Будриге, живео у Владову, а око 1890. године прешао у Пасјане на купљено имање.
  • Жегранови (2 k., св. Ђорђе); пресељени из Жегре око 1890. године за слуге.
  • Крчкозини (2 k., св. Врачи). Старином из Липовице. И раније су због зулума напуштали имање и пресељавали се у Пасјане и Владово, за слуге, па се поново враћали у Липовици. Најзад настањени у Пасјану око 1900. године за слуге на имању Албанаца из Подграђа. Презиме им је, кажу, дошло што су их некада ухватили где им је украђена коза „крчка“ у лонцу.
  • Керић (1 k., св. Петка); пресељени око 1900. године из Владова.
  • Цветанци (1 k., св. Тодорица); пресељени из Жегре на купљено имање 1911. године.
  • Крстић (1 k., св. Врачи); пресељени из Липовице 1919. године на купљено имање.
  • Манчић (1 k.), доселио се 1925. године из врањског краја.
  • Презимена која се јављају у селу су: Аксић, Алексић, Антанасковић, Антић, Антонијевић, Анђелковић, Арсић, Богдановић, Бојковић, Бујић, Васић, Гужвић, Денић, Димитријевић, Ђорић, Ђорђевић, Живић, Живковић, Илић, Ивановић, Ивковић, Јанцић, Јевтић, Јордановић, Јовановић, Јовић, Керић, Китановић, Костић, Лентић, Макић, Максимовић, Манџуковић, Марковић, Матрапазовић, Миленковић, Младеновић, Николић, Ничић, Нојић, Нотковић, Пауновић, Павловић, Перић, Петковић, Петровић, Рајчић, Ристић, Савић, Серафимовић, Симијоновић, Симић, Симоновић, Станковић, Стевић, Стојановић, Стојковић, Тонић, Трајковић, Филиповић, Цветковић и Шошић.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Црква Св. Преображења spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs (на језику: српски)
  2. "Цариградски гласник", Цариград 1900. године
  3. Попис становништва (по српским подацима) pop-stat.mashke.org (на језику: српски) (на језику: албански)
  4. Попис становништва (по косовским подацима) pop-stat.mashke.org (на језику: албански) (на језику: српски)
  5. Етничка структура након пописа 2011. pop-stat.mashke.org
  6. Атанасије Урошевић — Горња Морава и Изморник, страна 203, 204 и 205 (Насеља и порекло становништва (књига 28) — Српски етнографски зборник (књига LI), Београд 1935.)[1][2]

Спољашње везе[уреди]