Пасји стршак

Пасији стршак
Научна класификација
Царство:	Fungi
Дивизија:	Basidiomycota
Класа:	Agaricomycetes
Ред:	Phallales
Породица:	Phallaceae
Род:	Mutinus
Врста:	M. caninus
Биномно име
	Mutinus caninus; (Huds.) Fr. (1849)
Синоними
	Phallus caninus Huds. (1778); Phallus inodorus Sowerby (1801); Ithyphallus inodorus Gray (1821); Aedycia canina (Huds.) Kuntze (1898); Cynophallus caninus (Huds.) Fr. (1860);

Пасји стршак или копитница (lat. Mutinus caninus) пасји певац или псећа бестидница представља широко распрострањен таксон у Европи, Азији и на истоку САД. Расте по разним врстама претежно листопадних брдских шума обично на киселим теренима богатим трулим дрветом и хумусом. Много ређа у четинарским шумама. Релативно ретка врста која се појављује у малим групама од јуна до октобра. Сапрофитна врста. Према Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива спада у строго заштићене врсте на подручју Републике Србије.^[1]

Плодно тело

Плодно тело се развија подземно, а на површини земље појављује се у облику јајета ширине до 3,5 cm беличасте боје, глатко и са видљивим мисцеларним кончићима (ризоидима) у основи. Спољашњи омотач (ендоперидијум) је желатинозан. Дозревањем јајета омотач пуца и из њега избија закривљена дршка висине до 10-12 cm са ушиљеном главом тамносмеђе жуте до наранџасте боје (личи помало на храстов жир) која се брзо превлачи слузавом масом пуном спора. Маса је тамномаслинасте боје и непријатног мириса. Дршка је беличасте боје, шупља и лако ломљива.

Микроскопија

Споре код ове врсте су елиптичне и глатке 4-5 x 1,5-2,5 µm.

Отисак спора

Отисак спора је маслинасто-зелене боје.

Сличне врсте

Једина слична врста је северноамерички сродник Mutinus ravenelii који се у последње две-три деценије може пронаћи у Европи. Ипак Mutinus ravenelii је ружичасте боје са црвенкастим врхом.^[2]

Јестивост

Није јестива осим док је у јајету.^[3]

Галерија

Mutinus caninus - врх
Mutinus caninus - остатак спољашњег омотача
Пасији стршак
Mutinus caninus
Пасији стршак
Mutinus caninus

Сличне врсте

Сличне врсте су Ganoderma tsugae и ''Heterobasidion annosum''. Од прве се разликује по коензистенцији плодног тела које је дрвенасто, а не мекано и плутасто. Друга има више браон него црно плодно тело.

Референце

^ „Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 01. 08. 2018. г. Приступљено 01. 10. 2017.
^ Mutinus ravenelii шири Европом Laessøe, Thomas . Mushrooms. London, UK: Dorling Kindersley. 1998. ISBN 978-0-7513-1070-2.
^ Arora 1986, стр. 771.

Литература

Arora, David (1986). Mushrooms Demystified. Berkeley, California: Ten Speed Press. стр. 771. ISBN 978-0-89815-169-5.
Gljive Srbije i zapadnog Balkana. Uzelac B. BGV Logic Beogad, 2009.
Mushrooms. Phillips R. Macmillan London, 2006
Koja je ovo gljiva? prepoznavanje, sakupljanje, upotreba.Flik M. Marso Beograd, 2010
Atlas gljiva. Giuseppe P. Prosvejta Zagreb, 1997

[1] „Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 01. 08. 2018. г. Приступљено 01. 10. 2017.

[2] Mutinus ravenelii шири Европом Laessøe, Thomas . Mushrooms. London, UK: Dorling Kindersley. 1998. ISBN 978-0-7513-1070-2.

[FOOTNOTEArora1986771-3] Arora 1986, стр. 771.

[1]

[2]

[3]