Пређи на садржај

Патка дупљашица

С Википедије, слободне енциклопедије

Патка дупљашица
Одрасли мужјак
Одрасла женка
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Anseriformes
Породица: Anatidae
Род: Bucephala
Врста:
B. clangula
Биномно име
Bucephala clangula
Подврсте
  • Bucephala clangula clangula (Linnaeus, 1758)

(Eurasian goldeneye)

  • Bucephala clangula americana (Bonaparte, 1838)

(American goldeneye)

  Гнездећи
  Негнездећи
Синоними
  • Anas bucephala Linnaeus, 1758
  • Anas glaucion Linnaeus, 1758
  • Clangula clangula (Linnaeus, 1758)
Пар патки дупљашица
Женка Патка дупљашица са младунцима

Патка дупљашица (лат. Bucephala clangula) је средње велика морска патка из рода Bucephala, дупљашице. Њен најближи рођак је слична исландска патка дупљашица.[2] Име рода потиче од старогрчке речи boukephalos („бикова глава“, од bous, „бик“ и kephale, „глава“), што се односи на заобљени облик главе белоглаве патке дупљашице. Име врсте потиче од латинске речи clangere („одјекивати“).

Патке дупљашице су агресивне и територијалне патке и имају сложене начине удварања.[2]

Таксономија

[уреди | уреди извор]

Патку дупљашицу је формално описао шведски природњак Карл фон Лине 1758. године у десетом издању своје „Systema Naturae“ под биномним називом Anas clangula.[3] Карл фон Лине је одредио локацију за ову врсту, Европу, али је 1761. године то ограничио на територију Шведске.[4][5] Патка дупљашица је сада једна од три врсте смештене у род Bucephala који је 1858. године увео амерички природњак Спенсер Берд.[6] Име рода потиче од старогрчке речи oukephalos, што значи „биковске главе“ или „велике главе“. Име врсте потиче од латинског „clangere“ што значи „одјекивати“.[7]

Препознају се две подврсте:[6]

  • Bucephala clangula clangula ( Linnaeus, 1758) – субарктичка од Шкотске и Скандинавије до Сахалина и полуострва Камчатка (југоисточна Русија), на југу преко северног Казахстана, северне Монголије и Хејлунгђанга (североисточна Кина)
  • Bucephala clangula americana ( Bonaparte, 1838) – субарктички од западног копна Аљаске до Лабрадора и Њу Бранзвика, јужно кроз север САД

Опис

[уреди | уреди извор]

Одрасли мушкарци имају између 45 - 51 цм и теже приближно 1.000 гр, док женке имају између 40 - 50 цм и теже приближно 800 гр.[2]

Патка дупљашица има распон крила од 77 - 83 цм.[8] Врста је добила име на енглеском језику по својим златно-жутим очима. Одрасли мужјаци имају тамну главу са зеленкастим сјајем и кружном белом мрљом испод ока, тамна леђа и бели врат и стомак. Одрасле женке имају смеђу главу и углавном сиво тело. Њихове ноге и стопала су наранџасто-жуте боје.

Подврста Bucephala clangula americana има дужи и дебљи кљун од подврсте Bucephala clangula clangula.[9]

Распрострањеност и станиште

[уреди | уреди извор]

Њихово станиште за размножавање је тајга. Налазе се у језерима и рекама бореалних шума широм Канаде и северних Сједињених Држава, Шкотске, Скандинавије, балтичких држава и северне Русије. Оне су миграторне и већином зимују у заштићеним приобалним водама или отвореним унутрашњим водама на умеренијим географским ширинама.[2] Наравно, како им само име каже, гнезде се у шупљинама и дупљама великих стабала, где се враћају из године у годину,[10] мада ће радо користити и кутије за гнездо.[11] Први пут је званично документовано гнежђенје патке дупљашице у Србији 2024. године,[12] да би се и у 2025. години гнежђење патке дупљашице у Србији поново званично потврдило.[13]

Понашање

[уреди | уреди извор]

Гнежђење

[уреди | уреди извор]

Природне шупљине дрвећа изабране за места за гнежђење укључују оне направљене од сломљених грана и оне које су направили велики детлићи, посебно америчка црна жуна или црна жуна.[14] Просечна величина јајета је од 42.6 - 44,0 mm, дужине 58.1 - 60,6 mm и тежином од 61.2 - 66.6 гр.[2] Период инкубације траје од 28 до 32 дана. Женка обавља сву инкубацију, а мужјак је напушта око 1 до 2 недеље након почетка инкубације. Млади остају у гнезду око 24-36 сати. Паразитизам легла је прилично чест код патака дупљашица,[15] а ређе се јавља код других врста патака. Легла обично почињу да се мешају са леглима других женки како младунци постају независније или их мајке напуштају.[16] Постоје случајеви где младунци патки дупљашица бивају усмрћени од стране других женки патки дупљашица, великог морског гњурца, као и црвеновратих гњураца.[2] Млади су способни за лет са 55-65 дана.

Исрана и храњење

[уреди | уреди извор]

Патке дупљашице су птице ронилице које се хране под водом. Током целе године, око 32% њиховог плена су ракови, 28% су водени инсекти и 10% су мекушци.[17] Инсекти су такође доминантни плен током гнежђења, а ракови су доминантни плен током миграције и зиме. Локално, рибља јаја и водене биљке могу бити важна храна.

Предатори

[уреди | уреди извор]

Патке дупљашице могу постати плен разних јастребова, сова и орлова, док су женке и њихова легла плен медведа (Ursus spp.), разних ласица (Mustela spp.), куна (Mustela vison ), ракуна (Procyon lotor), па чак и америчке златокриле жуне (Colaptes auratus) и америчких црвених веверица (Tamiasciurus hudsonicus).

Заштита

[уреди | уреди извор]

Патка дупљашица је једна од врста на коју се примењује Споразум о очувању афричко-евроазијских птица селица водених станишта (AEWA). Око 188.300 патака дупљашица је годишње убијано од стране ловца на патке у Северној Америци током 1970-их, што представља нешто мање од 4% укупног броја убијених птица водених станишта у Канади током тог периода и мање од 1% укупног броја убијених птица водених станишта у САД.[18] И станишта за размножавање и зимовалишта ових птица су деградирана крчењем и загађењем. Међутим, познато је да патка дупљашица у Северној Америци извлачи краткорочне користи од закисељавања језера.[19]

Јаја, Музеј колекције Висбаден

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Male portrait
    Мужјак патке дупљашице портрет
  • Female portrait
    Женка патке дупљашице портрет
  • Just after a dive - showing clear nictitating membrane
    Одмах након роњења - показује се јасна мембрана на оку
  • In flight over Rideau River, Ottawa, Ontario
    У лету изнад реке Ридо, Отава, Онтарио
  • With a northern crayfish (Orconectes virilis)
    Са уловљеним северним раком (Orconectes virilis)
  • Bucephala clangula in icy Kaijonlahti in Kuivasjärvi, Oulu, Finland.
    Патка дупљашица у леденом Каијонлахтију у Куивасјарвију, Оулу, Финска .

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ BirdLife International (2018). „Bucephala clangula”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2018: e.T22680455A132529366. doi:10.2305/IUCN.UK.2018-2.RLTS.T22680455A132529366.en Слободан приступ. Приступљено 12. 11. 2021. 
  2. ^ а б в г д ђ Eadie, J. M.; Mallory, M. L.; Lumsden, H. G (1995). „Common Goldeneye (Bucephala clangula)”. The Birds of North America Online. doi:10.2173/bna.170. Приступљено 29. 05. 2025. 
  3. ^ Linnaeus, Carl (1758). Systema Naturae per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis (на језику: Latin). 1 (10th изд.). Holmiae (Stockholm): Laurentii Salvii. стр. 125. 
  4. ^ Linnaeus, Carl (1761). Fauna svecica, sistens animalia sveciae regni mammalia, aves amphibia, pisces, insecta, vermes (на језику: Latin) (2nd изд.). Stockholmiae: Sumtu & Literis Direct. Laurentii Salvii. стр. 43. 
  5. ^ Mayr, Ernst; Cottrell, G. William, ур. (1979). Check-List of Birds of the World. 1 (2nd изд.). Cambridge, Massachusetts: Museum of Comparative Zoology. стр. 495. 
  6. ^ а б Gill, Frank; Donsker, David; Rasmussen, Pamela, ур. (децембар 2023). „Screamers, ducks, geese & swans”. IOC World Bird List Version 14.1. International Ornithologists' Union. Приступљено 28. 6. 2024. 
  7. ^ Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 79, 110. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  8. ^ „Common Goldeneye Identification, All About Birds, Cornell Lab of Ornithology”. www.allaboutbirds.org (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-26. 
  9. ^ Reeber, Sébastien (2015). Waterfowl of North America, Europe, and Asia : an identification guide. Princeton, NJ: Princeton University Press. ISBN 978-0691162669. 
  10. ^ Dow, Hilary; Fredga, Sven (1985). „Selection of nest sites by a hole-nesting duck, the Goldeneye Bucephala clangula”. Ibis (на језику: енглески). 127 (1): 16—30. ISSN 1474-919X. doi:10.1111/j.1474-919x.1985.tb05034.x. 
  11. ^ Pöysä, H.; Pöysä, S. (2002-06-13). „Nest-site limitation and density dependence of reproductive output in the common goldeneye Bucephala clangula: implications for the management of cavity-nesting birds”. Journal of Applied Ecology (на језику: енглески). 39 (3): 502—510. Bibcode:2002JApEc..39..502P. ISSN 1365-2664. doi:10.1046/j.1365-2664.2002.00726.x Слободан приступ. 
  12. ^ V, Ivan (2024-06-09). „eBird Checklist - 9 јун 2024 - Beljarica--Jagodina-Petica i Balaton-Beljarica (PIO Forland leve obale Dunava kod Beograda) - 45 species”. ebird.org (на језику: српски). Приступљено 2025-05-29. 
  13. ^ V, Ivan (2025-05-24). „eBird Checklist - 24 мај 2025 - Beljarica--Jagodina-Petica i Balaton-Beljarica (PIO Forland leve obale Dunava kod Beograda) - 43 species”. ebird.org (на језику: српски). Приступљено 2025-05-29. 
  14. ^ Baldassarre, Guy A. (2014). Ducks, Geese, and Swans of North America (на језику: енглески). JHU Press. ISBN 9781421407517. 
  15. ^ Eriksson, Mats O. G.; Andersson, Malte (1982-03-01). „Nest parasitism and hatching success in a population of Goldeneyes Bucephala clangula”. Bird Study. 29 (1): 49—54. Bibcode:1982BirdS..29...49E. ISSN 0006-3657. doi:10.1080/00063658209476737 Слободан приступ. 
  16. ^ Eadie, John McA.; Kehoe, F. Patrick; Nudds, Thomas D. (1988-08-01). „Pre-hatch and post-hatch brood amalgamation in North American Anatidae: a review of hypotheses”. Canadian Journal of Zoology. 66 (8): 1709—1721. ISSN 0008-4301. doi:10.1139/z88-247. 
  17. ^ Cottam, Clarence (април 1939). Food Habits of North American Diving Ducks (Извештај). Washington, D.C.: United States Department of Agriculture. 
  18. ^ „Common Goldeneye Minnesota Conservation Summary” (PDF). Minnesota Audubon. 2014. Приступљено 23. 7. 2015. 
  19. ^ Pöysä, Hannu; Rask, Martti; Nummi, Petri (1994). „Acidification and ecological interactions at higher trophic levels in small forest lakes: the perch and the common goldeneye”. Annales Zoologici Fennici. 31 (4): 397—404. JSTOR 23735678. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Патка_дупљашица&oldid=30005254”