Пређи на садржај

Патка каролинка

С Википедије, слободне енциклопедије

Патка каролинка
Мужјак патке каролинке (Aix sponsa) у гнездећем перју Ада циганлија, Београд, Србија
Женка патке каролинке (Aix sponsa) Висахикон Крик, Филаделфија, Пенсилванија
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Anseriformes
Породица: Anatidae
Род: Aix
Врста:
A. sponsa
Биномно име
Aix sponsa
Ареал Aix sponsa
  Ареал гнежђења
  Станарица
  Ареал зимовања
Синоними
Оглашавање патке каролинке
Неколико патака каролинки у оглашавању
Имате потешкоће при редпродукцији овог записа?
Погледајте ВП:Помоћ око снимака.
Патка каролинка

Патка каролинка (лат. Aix sponsa) је делимично миграторна врста патке која се налази у Северној Америци. Мужјак је једна од најживописнијих северноамеричких пловуша. патка каролинка настањује приобална станишта, шумовите мочваре и слатководне мочваре. Витко тело патке каролинке омогућава коришћење шупљина америчке сиве жуне (Dryocopus pileatus) за гнежђење, а велике очи помажу јединкама да избегавају гране током летова кроз крошње дрвећа.[2][3][4]

Мужјак патке каролинке у лету
Мужјак патке каролинке на води

Таксономија

[уреди | уреди извор]

Каролинку је формално описао шведски природњак Карл фон Лине 1758. године у десетом издању своје „Systema Naturae“ под биномним називом Anas sponsa.[5] Карл фон Лине је свој приказ засновао на „летњој патки“ из Каролине коју је описао и илустровао енглески природњак Марк Кејтсби у првом тому своје књиге „Природна историја Каролине, Флориде и Бахамских острва“, објављене између 1729. и 1731. године.[6] Карл фон Лине је одредио типску локацију као Северну Америку, али је то ограничено на Каролину након Кејтсбија.[7] Каролинка се сада сврстава заједно са мандаринком у род Aix, који је 1828. године увео немачки природњак Фридрих Боје. Врста је монотипска: нису препознате подврсте.[8] Име рода је старогрчка реч за неидентификовану птицу ронилицу коју је поменуо Аристотел. Специфични епитет "sponsa" је латински назив и значи „невеста“ (од spodere што значи „завет“).[9]

Опис

[уреди | уреди извор]

Каролинка је средње велика патка која се седе на дрвећу. Типична одрасла јединка има од 47-54 цм дужине са распоном крила између 66-73 цм. Тежина каролинке креће се од 454-862 г.[10] Ово је отприлике три четвртине дужине одрасле патке глуваре (Anas platyrhynchos). Дели свој род са азијском мандаринком (Aix galericulata).[3]

Одрасли мужјак има запањујуће разнобојно иридесцентно перје и црвене очи, са препознатљивим белим одразом на врату. Женкаје значајније мање шарена, има бели прстен око ока и беличасто грло. Обе одрасле јединке имају заобљене главе. Огледало на крилу је иридесцентно плаво-зелене боје са белим рубом на задњој ивици.[11]

Мужјаково оглашавање је појачани звиждук, "џиииии"; женке испуштају продужено, појачано цикање, "виип виип", када се зарумене, и оштар "кр-р-ек", "кр-и-ек" за узбуну.[12]

Распрострањеност

[уреди | уреди извор]

Птице су током целе године станарице у деловима свог јужног подручја распрострањености, али северне популације мигрирају на југ током зиме.[13][14] Зимујују на југу Сједињених Држава близу атлантске обале. 75% каролинки у Пацифичком миграционом путу нису миграторне.[14] Због свог атрактивног перја, такође су популарне у колекцијама птица водених станишта и као такве се често бележе у Великој Британији као луталице. Популације су се привремено настаниле у Сарију у прошлости, али се не сматрају самоодрживим као што је то случај са блиско сродном мандаринкама. Заједно са мандаринком, Каролинка се сматра инвазивном врстом у Енглеској и Велсу и незаконито је пуштати је у дивљину.[15] С обзиром на њену аутохтону распрострањеност, врста је такође потенцијална природна луталица у Западној Европи и постоје записи у подручјима као што су Корнвол, Шкотска и острва Сили, за које неки посматрачи сматрају да могу бити повезани са дивљим птицама; међутим, с обзиром на популарност каролинке у заточеништву, било би изузетно тешко доказати њихово порекло. Каролинка је у појединачним случајевима пријављивана и у Србији, али процењује се да ду ове птице побегле из заточеништва.[16]

Понашање

[уреди | уреди извор]

Гнежђење

[уреди | уреди извор]

Станиште за гнежђење каролинки су шумовите мочваре, плитка језера, мочваре, баре и потоци у источном делу Сједињених Држава, западној обали Сједињених Држава, неким суседним деловима јужне Канаде и западној обали Мексика. Добиле су енглеско име по томе што су једна од ретких врста патака које се налазе и гнезде на дрвећу. Последњих деценија, подручје гнежђења се проширило према Великим равницама. Тренутно се већина размножавања одвија у алувијалној долини реке Мисисипи.[17] Обично се гнезде у шупљинама на дрвећу близу воде, мада ће искористити кутије за гнежђење у мочварним подручјима. Друге врсте могу се такмичити са њима за гнежђење, као што су птице грабљивице, као и сисари попут сивих веверица, а ове животиње такође могу заузети гнезда намењена каролинкама. Због тога, каролинке могу завршити у гнезду и до 1,5 km далеко од извора воде.[18] Женке облажу своја гнезда перјем и другим меким материјалима, а узвишење пружа извесну заштиту од предатора као што су ракуни, сове и јастребови.[19] За разлику од већине других патака, каролинка има оштре канџе за качење на дрвеће и, у јужним регионима, може да произведе два легла у једној сезони — једина је северноамеричка патка која то може.[12]

Каролинке обично полажу своја прва јаја од фебруара до априла.[20] Женке обично полажу седам до петнаест јаја која се инкубирају у просеку тридесет дана.[12] Међутим, ако су кутије за гнежђење постављене преблизу једна другој, женке могу полагати јаја у гнезда својих суседа, што може довести до гнезда са тридесет или више јаја и неуспешне инкубације – понашање познато као „напуштање гнезда“.[21][22]

Дан након што се излегу, поткрушци пачићи се пењу до отвора гнездне шупљине и скачу са дрвета гнезда на земљу. Јутро након излегања, к\enка ће напустити гнездо да се храни и увери се да је безбедно за своје пачиће. Када одлучи да је безбедно, користи мајчински зов да позове пtиће. Пачићи могу скочити са висине од чак 15 метара, преживљавајући слетањем у воду или на меки материјал као што је отпадно лишће.[20] Мајка их дозива к себи и води их до воде.[19] Пачићи до овог тренутка могу да пливају и сами проналазе храну. Каролинке више воле да се гнезде изнад воде како би младунци имали меко слетање.

Исхрана и храњење

[уреди | уреди извор]

Каронике се хране скупљањем хране са површине воде уместо роњењем под водом) или испашом на копну. Углавном једу бобице, жир и семе, али и инсекте, што их чини сваштоједима.[19] Могу да згњече жир након што га прогутају у свом делу желуца који се зове бубац.[23][24]

Статус

[уреди | уреди извор]

Популација каролинке је озбиљно опала крајем 19. века као резултат великог губитка станишта и лова на месо и перје за тржиште женских шешира у Европи. До почетка 20. века, каролинке су постале ретке, готово нестајући у многим подручјима. Као одговор на Споразум о птицама селицама, успостављен 1916. године, и доношење Закона о споразуму о птицама селицама САД из 1918. године, каролинке су коначно почеле да се поново насељавају. Спровођењем постојећих прописа о лову и заштитом шумских и мочварних станишта, популације каролинки почеле су да се опорављају почев од 1920-их. Постављање кутија за гнежђење почев од 1930-их додатно је помогло очувању каролиники.[22] Синопсис доказа из више студија које су спровели Вилијамс и др. (2020) закључио је да је обезбеђивање вештачких места за гнежђење дивљих птица, укључујући каролинке, корисно.[25] Дрвене кутије за патке показале су се мање ефикасним од природних, шупљих, мртвих стабала, али су генерално корисне за популацију.[26]

Власници земљишта, као и управници паркова и уточишта, могу подстаћи каролинке изградњом кутија за гнежђење за каролинке у близини језера, бара и потока. Фулда, Минесота, усвојила је каролинку као незваничну маскоту, а велики број кутија за гнездо може се наћи у том подручју.

Ширење популације северноамеричког дабра (Castor canadensis) широм подручја каролинке, такође је помогло обнављању популације, јер даброви стварају идеално шумско мочварно станиште за каролинке.[14]

Популација каролинке се значајно повећала у последњих неколико година и IUCN их сматра најмање угроженим таксоном. Повећање је последица рада многих људи који граде дрвене кућице за патке и очувају витално станиште за размножавање каролинки. Током отворене сезоне лова на птице водених подручја, америчким ловцима је дозвољено да улове само две каролинке дневно на Атлантском и Мисисипијском миграционом путу. Међутим, за сезону 2008–2009, ограничење је повећано на три. Ограничење за каролинке остаје на две на Централном миграционом путу и на седам у Пацифичком миграционом путу. То је друга најчешће ловљена патка у Северној Америци, после патке глуваре.[20]

У популарној култури

[уреди | уреди извор]

Године 2013, Краљевска канадска ковница је створила два новчића у знак сећања на каролинку. Ова два новчића су део сета од три новчића који помаже у промоцији организације Ducks Unlimited Canada, као и у прослави њене 75. годишњице.[27]

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Мужјак патке каролинке
    Мужјак патке каролинке
  • Паче патке каролинке
    Паче патке каролинке
  • Гнездећи пар патке каролинке
    Гнездећи пар патке каролинке
  • Женка патке каролинке са два пачета
    Женка патке каролинке са два пачета
  • Глава мужјака патке каролинке
    Глава мужјака патке каролинке
  • Мужјак патке каролинке из профила
    Мужјак патке каролинке из профила
  • Мужјак патке каролинке у еклипси
    Мужјак патке каролинке у еклипси
  • female wood duck swimming
    Женка патке каролинке
  • Полетање патке каролинке са леда
    Полетање патке каролинке са леда
  • Мужјак патке каролинке у лету
    Мужјак патке каролинке у лету
  • Мужјак хибрид патке каролинке и патке глуваре (Aix sponsa x Anas platyrhynchos)
    Мужјак хибрид патке каролинке и патке глуваре (Aix sponsa x Anas platyrhynchos)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ BirdLife International (2016). „Aix sponsa”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2016: e.T22680104A92843477. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T22680104A92843477.en Слободан приступ. Приступљено 19. 11. 2021. 
  2. ^ Hepp, Gary R.; Bellrose, Frank C. (2020). „Wood Duck (Aix sponsa), version 1.0”. Birds of the World (на језику: енглески). ISSN 2771-3105. doi:10.2173/bow.wooduc.01. 
  3. ^ а б „Wood Duck”. All About Birds. Cornell Lab of Ornithology. Приступљено 12. 07. 2025. 
  4. ^ Dawson, William. Neher, Anna (ed.). (2007). Dawson's Avian Kingdom. Santa Clara University. стр. 37–3. ISBN 978-1-59714-062-1. 
  5. ^ Linnaeus, Carl (1758). Systema Naturae per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis (на језику: Latin). 1 (10th изд.). Holmiae (Stockholm): Laurentii Salvii. стр. 128. 
  6. ^ Catesby, Mark (1729—1732). The Natural History of Carolina, Florida and the Bahama Islands (на језику: енглески и French). 1. London: W. Innys and R. Manby. стр. 97, Plate 97. 
  7. ^ Mayr, Ernst; Cottrell, G. William, ур. (1979). Check-List of Birds of the World. 1 (2nd изд.). Cambridge, Massachusetts: Museum of Comparative Zoology. стр. 457. 
  8. ^ Gill, Frank; Donsker, David; Rasmussen, Pamela, ур. (децембар 2023). „Screamers, ducks, geese & swans”. IOC World Bird List Version 14.1. International Ornithologists' Union. Приступљено 2. 7. 2024. 
  9. ^ Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 37, 363. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  10. ^ „Wood Duck Identification”. All About Birds, TheCornellLab of Ornithology (на језику: енглески). Cornell University. 2023. Приступљено 20. 3. 2023. 
  11. ^ Gough, G.A.; Sauer, J.R.; Iliff, M. (1998). „Wood duck Aix sponsa”. Patuxent Bird Identification Infocenter. Laurel, Maryland: Eastern Ecological Science Center. Архивирано из оригинала 20. 02. 2023. г. Приступљено 20. 2. 2023 — преко U.S. Geological Survey. 
  12. ^ а б в „Wood duck”. Ducks Unlimited Canada. Приступљено 12. 07. 2025. 
  13. ^ „Wood duck”. Hinterland's Who's Who. Приступљено 12. 07. 2025. 
  14. ^ а б в „The Birds of Washington State. Seattle Audubon Society”. BirdWeb. 
  15. ^ Schedule 9 to the Wildlife and Countryside Act, 1981
  16. ^ „Wood duck”. eBird. Приступљено 12. 07. 2025. 
  17. ^ „Wood Duck”. Ducks Unlimited (на језику: енглески). Приступљено 23. 4. 2024. 
  18. ^ Hoch, Greg (2020). „Cavities and Boxes”. With Wings Extended. Iowa City: University of Iowa Press. стр. 52. ISBN 978-1-60938-695-5. 
  19. ^ а б в „Wood Duck Fact Sheet, Lincoln Park Zoo”. lpzoo.org. Архивирано из оригинала 20. 12. 2015. г. Приступљено 12. 07. 2025. 
  20. ^ а б в „10 Fun Facts About the Wood Duck”. Audubon (на језику: енглески). 15. 1. 2024. Приступљено 24. 4. 2024. 
  21. ^ „Wood Duck (Aix sponsa) Dump-Nests”. USGS. Northern Prairie Wildlife Research Center. Архивирано из оригинала 27. 02. 2013. г. Приступљено 12. 07. 2025. 
  22. ^ а б „Wood Duck (Aix sponsa) Fish and Wildlife Habitat Management Leaflet” (PDF). USDA Natural Resources Conservation Service. Приступљено 12. 07. 2025. 
  23. ^ Robbins, Chandler S.; Bruun, Bertel; Zim, Herbert S. (1983). Birds of North America: A Guide to Field Identification. Illustrated by Arthur Singer (Revised изд.). New York: Golden Press. стр. 52—53. ISBN 0-307-37002-X. 
  24. ^ Morris, Ron (16. 4. 2021). „Birds use different methods to eat”. Winston-Salem Journal. Приступљено 24. 3. 2023. 
  25. ^ Williams, D.R.; Child, M.F.; Dicks, L.V.; Ockendon, N.; Pople, R.G.; Showler, D.A.; Walsh, J.C.; zu Ermgassen, E.K.H.J.; Sutherland, W.J. (2020). What Works in Conservation 2020. Кембриџ, Уједињено Краљевство: Open Book Publishers. стр. 137—281. ISBN 978-1-78374-833-4. 
  26. ^ Semel, Brad; Sherman, Paul W. (јесен 1995). „Alternative Placement Strategies for Wood Duck Nest Boxes”. Wildlife Society Bulletin. 23 (3): 463—471. ISSN 0091-7648. JSTOR 3782956. 
  27. ^ „Royal Canadian Mint Coins Celebrate the 75th Anniversary of Ducks Unlimited Canada While Honouring Other Icons of Canadian Nature, Culture And History”. Royal Canadian Mint. Архивирано из оригинала 18. 09. 2020. г. Приступљено 12. 07. 2025. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Патка_каролинка&oldid=30436090”