Патолог

Из Википедије, слободне енциклопедије

Патолог, патологист је научник који проучава природу, узроке и последице болести или смрти у биљном и животињском свету.[1] Патолози се баве врло широким областима истражива у хуманој медицини, биологији и зоологији, која се заснивају на изучавању промена на нивоу ћелија ткива и органа, а настају као последице болести.

Место и улога патолога у науци[уреди]

Патолози се сматрају „споном“ између науке и медицине. Они могу да подучавају или спроводе рад и истраживање у научно истраживачким установама и лабораторијама, болницама, медицинским лабораторијама, школама и факултетима.[2]

Патолози подучавају студенте у научноистраживачким установама и факултетима (на слици)

У медицинској патологији, патолог не раде директно са пацијентима (болесницима) већ свој рад спроводи са материјалом, претходно узетом од пацијента од стране других лекара. Патолог медицинске тестове раде на ткиву, секретима и другим узорцима како би се открило да ли је и која је врста болести присутна, у којем је стадијуму и којим током ће се развијати.

Традиционални клинички и патохистолошки показатељи у многим болестима (посебно онколошким), чија је вредност тестирана деценијама, важни су и неопходни за планирање начина лечења и предвиђање прогнозе. У том смислу патолози такође предлажу и могуће терапије за лечење одређених болести.

Патолог може бити присутан и на операцијама које захтевају брзу анализу узорка ткива за које се сумња да је оболело.

Вештине и особине које треба да поседује патолог
  • Пажљивост, опрезност, прецизност, стрпљивост.
  • Концептуални приступ и критички поглед.
  • Емоционалну стабилност и способност суочавање са стресним ситуацијама.
  • Способност аналитичко размишљање и памћења великог броја информација.
  • Способност индивидуалног и тимског рада.
  • Способност усменог и писменог изражавања идеја и мишљења.
Очекивања клиничара од патолога

Од налаза патолога клинички лекари, псоербно онколози очекују одговор на следећа питања:

  • Да ли је болест малигне или бенигне природе и у ком је стадијуму развоја?
  • Колики је ризик за повраћај болести?
  • Колики је ризик смрт од малигног тумора?
  • Каква ће бити релативна и апсолутна корист од примењеног системног лечења?

Задаци патолога[уреди]

  • Тестирање ткива, секрета и других узорака, која обухватају све врсте сложених хистоморфолошких, хистохемијских и имунохистохемијских анализа.
  • Испитивање узрока смрти након аутопсије леша
  • Анализа безбедности примене појединих лекова и учешће у развоју нових лекова

Извори[уреди]

  1. „8 definiții pentru „patolog. Приступљено 22. 8. 2016. 
  2. Rothstein, William G. (1979). Pathology: The Evolution of a Specialty in American Medicine. Medical Care 17 (10):

Литература[уреди]

  • Long, Esmond (1965). History of Pathology. New York: Dover. ISBN 0-486-61342-9.
  • Grmek MD, Glesinger L, Dragić M, Pintar I, Levental Z, Dragić Đ. History of medicine. In: Šerger A, editor. Medical encyclopedia. Volume V. Zagreb: Jugoslovenski leksikografski zavod; 1970. pp. 354−94. (Serbo-Croatian)
  • Robbins, Stanley (2010). Robbins and Cotran pathologic basis of disease. (8th ed. / ed.). Philadelphia: Saunders/Elsevier. ISBN 978-1-4160-3121-5.

Спољашње везе[уреди]