Патрик Бруел

С Википедије, слободне енциклопедије
Патрик Бруел
Patrick Bruel Cabourg 2012.jpg
Патрик Бруел
Датум рођења14.мај 1959.
Место рођењаТламсен
 Алжирска Француска
ЗанимањеПевач, глумац
Активни периодод 1978.
ДецаОскар и Леон
Веб-сајтЗванични веб-сајт

Патрик Бруел, (14. мај 1959. године, Тламсен), француски је композитор, глумац, продуцент и играч покера..

Биографија[уреди | уреди извор]

Младост[уреди | уреди извор]

Патрик је син Пјера Бенгуигија и Огисте Камун, ћерке Елије Камун и Селина Бен Сидун - а. Мајка и отац су му јеврејског порекла. 1960. његови родитељи,обоје професори, се разводе. Малог Патрика је одгајила мајка. Касније се преудала за једног архитекту, Пјера Мороа са којим је добила још два сина Давида (1972) и Фабриса Мороа (1975). Одгајан је у духу јеврејске заједнице, али није био ватрени верник.

Патрик Бруел је први рођак комичара Елија Семуна, чија је баба била сестра Патриковом деди.

Почеци[уреди | уреди извор]

Седамдесетих година прошлог века Патрик Бруел је био ученик колежа Henri IV, затим гимназије Франсоа - Вијон у Паризу, али није положио матуру. Године 1975. док је био на концерту Мишела Сардуа у Олимпији, заклео се себи да ће се такође појавити на овој сцени. Покушао је да уђе у филмске воде тако што је 1978. године одговорио је на оглас за кастинг у Франс - Соар, али није добио одговор. Јула исте године Александар Аркади га је позвао и дао му прву улогу, поред Рожера Ханина и Марте Валалонге у филму Le coup de sirocco. Патрик је такође био кандидат за улогу Филипа Бертија у филму Клода Пиното-а Le Boum [1](1982). Добио је другу споредну улогу због свог хумора.[2] Кажу да не би добио улогу јер није сањао младе девојке.

Шансоне[уреди | уреди извор]

1986. објавио је свој први албум De Face. Упркос не тако завидном успеху (20.000 примерака) убедио је уметничког директора Олимпије да му пружи шансу, тако да је од 5. до 8. маја 1987 певао пред препуном салом[3]. Убрзо након тога постаје познат јавности због филма Attention bandit, Клода Лелуша,а затим у улози рањеног војника у филму La maison assasinée, Жоржа Лотнера. Нови албум је објавио 1989. постигавши огроман успех захваљујући појединим песмама као што су: Casser la voix, Alors regard.. Исте године, како му је слава расла, добио је важне улоге у филмовима Александра Аркадија и Пјера Жоливета.

2002. Патрик је објавио албум обрађених песма од 1930. до 1950.године. Mon amant ,Saint Jean су доживеле велики комерцијални успех[4]. Написао је стихове за песму Il faut du temps , са којом је Сандрин Франсоа представљала Француску на Евровизији, када је песма заузела пето место са 104 поена.

2006. потписује личнији албум Des souvenirs devant, мешајући његова сећања, интимни живот и реакције на тренутне догађаје. Следи дуга турнеја. Исте године појавио се заједно са Изабел Ипер и Франсоа Берландом у филму L'ivresse du pouvoir Клода Шаброла, сатири француског политичко-правосудног света инспирисаној афером Елф[5].

Његова филмска каријера поново је кренула 2007. године, посебно са филмом Un secret 8. децембра 2007. Председавао је жиријем за избор за Мис Француске 2008. Поново ће бити председник жирија за избор Мис Француске 2015.

Приватни живот[уреди | уреди извор]

2004. се оженио у градској општини 4. арондисмана у Паризу, затим у синагоги. Жена му је била Аманда Стер, коју је срео у Сен Тропе 2001. Добили су двоје деце, Оскара и Леона, али се након три године пар растао. 2009. се појављује са новом партнерком Селин Боске, која је по занимању манекенка. Дана 24. јануара 2014. године, осуђен је на новчану казну од 10.000 евра због непоштовања суда и ненамерних повреда полицајаца током демонстрација.[6] Почетком априла 2020. године објавио је да има Ковид-19.[7]

Дискографија[уреди | уреди извор]

Студио[уреди | уреди извор]

Година Албум Класман
Француска Белгија Белгија Шведска Холандија
1982 Vide
1984 De face 32
1989 Alors, regarde 1 35
1994 Bruel 2 47
1995 Plaza de los héroes
1999 Juste avant 1 1 32 43
2002 Entre deux 1 1 2 49
2006 Des Souvenirs devant 1 1 6 69
2012 Lequel de nous 1 1 58 7
2015 Très souvent, je pense à vous... 5[8] 4 119 6
2018 Ce soir on sort...[9] 2 49 2

Уживо[уреди | уреди извор]

Година Албум Класман
Француска Белгија Белгија Шведска Холандија
1987 À tout à l'heure
1991 Si ce soir... 1 51
1995 On s'était dit... 25 9
2001 Rien ne s'efface... 2 1 12
2003 Entre deux à l'Olympia 21 16
2007 Des Souvenirs... ensemble 12 8 45
2009 Seul... ou presque 9 3 41
2014 Live 2014 6 4 119 25
2016 Bruel Barbara – Le Châtelet 56
[10]
28
2020 Ce Soir Ensemble: Tour 2019-2020 15 3 30

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Page d'accueil”. www.radioscoop.com (на језику: француски). 1970-01-01. Приступљено 2020-12-24. 
  2. ^ „ORDRE NATIONAL DU MERITE Décret du 14 novembre 1996 portant promotion et nomination - Légifrance”. www.legifrance.gouv.fr. Приступљено 2020-12-24. 
  3. ^ GROSJEAN, Blandine (2000-05-04). „L'amour propre.”. Libération.fr (на језику: француски). Приступљено 2020-12-24. 
  4. ^ Média, Groupe V. (2020-12-23). „Toutes les émissions télé de Noovo, en direct ou en…”. Noovo (на језику: француски). Приступљено 2020-12-24. 
  5. ^ Ina.fr, Institut National de l’Audiovisuel-. „Conférence de presse Le Pen”. Ina.fr (на језику: француски). Приступљено 2020-12-24. 
  6. ^ „Patrick Bruel condamné à payer 10.000 euros d'amende”. LEFIGARO (на језику: француски). Приступљено 2020-12-24. 
  7. ^ „Patrick Bruel, atteint de la COVID-19, passe un très mauvais quart d'heure”. Showbizz.net (на језику: француски). Приступљено 2020-12-24. 
  8. ^ Le Top du mois : Top Albums Fusionnés
  9. ^ „Patrick Bruel – Ce soir on sort...”. Ultratop. Приступљено 14. 11. 2018. 
  10. ^ „Le Top de la semaine : Top Albums Fusionnes - SNEP (Week 49, 2016)” (на језику: француски). Syndicat National de l'Édition Phonographique. Приступљено 13. 12. 2016.