Патријарх московски и све Русије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Патријарх московски Кирил, 17. руски патријарх

Патријарх московски и све Русије[1] (рус. Патриарх Московский и всея Руси) врховни је предстојатељ Руске православне цркве.

Положај[уреди]

Патријарх је први по части међу епископатом Руске православне цркве и одговоран је Помјесном сабору и Архијерејском сабору.[2] Он управља Руском православном црквом заједно са Светим синодом чији је предсједник. Патријарх заједно са Светим синодом сазива Архијерејски сабор, изузетно и Помјесни сабор, и предсједава њима.[3]

Патријарх московски и све Русије је епархијски архијереј Московске епархије која обухвата град Москву и Московску област. Он је и архимандрит Тројице-Сергијеве лавре и низа других манастира од историјског значаја, а управља и свим ставропигијама.

У управљању Московском епархијом помаже му патријарашки намјесник са правима епархијског архијереја који носи титулу митрополит крутицки и коломенски.[4]

Избор[уреди]

Патријарха бира Помјесни сабор у складу са Уредбом о избору патријарха московског и све Русије (рус. Положение об избрании Патриарха Московского и всея Руси).[5][6] Патријарашко достојанство је доживотно. Право умировљења патријарха има Помјесни сабор, а право суда над њим има Архијерејски сабор који дјелује у саставу Помјесног сабора (судска одлука Архијерејског сабора ступа на снагу ако је потврди 2/3 чланова Помјесног сабора).[7]

Кандидат за патријарха мора испунити сљедеће услове: бити архијереј Руске православне цркве; имати високо богословско образовање, довољно искуство у управљању епархијом, бити посвећен канонском поретку; имати добар углед и повјерење јерарха, клира и народа; имати добро свједочанство од оних који су ван Цркве; имати најмање 40 година.[8]

Дјелокруг[уреди]

По Уставу Руске православне цркве (рус. Устав Русской Православной Церкви)[9] патријарх московски и све Русије:[10]

  • сноси одговорност за извршавање одлука Помјесног сабора, Архијерејског сабора и Светог синода;
  • подноси Помјесном сабору и Архијерејском сабору извјештаје о стању Руске православне цркве у периоду између два саборска засједања;
  • подржава јединство јерархије Руске православне цркве;
  • сазива сједнице Високог црквеног савјета и предсједава им;
  • предлаже Светом синоду кандидате за чланове Међусаборског присуства;
  • врши општи надзор над свим синодалним установама;
  • обраћа се пастирским посланицима ка пуноћи Руске православне цркве;
  • потписује општецрквене документе након одговарајућег одобрења Светог синода;
  • врши извршно-наредбодавне дужности у вези са управљањем Московском патријаршијом;
  • разговара с предстојатељима православних цркви, у име Помјесног сабора, Архијерејског сабора или Светог синода, или у своје име;
  • представља Руску православну цркву у односима с највишим органима државне власти и управе;
  • дужан је да званично умољава и посредује[11] пред органима државне власти, како на канонској територији тако и ван ње;
  • потврђује уставе самоуправних цркава, егзархата, митрополијских округа и епархија;
  • потврђује журнале синода егзархата и митрополијских округа;
  • прима апелације од епархијских архијереја самоуправних цркава;
  • потврђује одлуке Општецрквеног суда када је то предвиђено Уредбом о црквеном суду (рус. Положение о церковном суде);
  • доноси указе о избору и именовању епархијских архијереја, руководилаца синодалних установа, викарних архијереја, ректора духовних школа, као и других лица које именује Свети синод (изузев ректора духовних школа, игумана (игуманија) и намјесника манастира који су у епархијској потчињености);
  • стара се о благовременом попуњавању упражњених архијерејских катедри;
  • повјерава архијерејима привремену управу над епархијама у случају дуже болести, смрти или налажења под црквеним судом епархијских архијереја;
  • врши надзор над извршавањем архипастирске дужности архијереја у вези са старањем о епархији;
  • има право посјете, у неопходним случајевима, свих епархија Руске православне цркве;
  • потврђује годишње извјештаје епархијских архијереја;
  • даје архијерејима братске препоруке које се односе на лични живот, али и на извршавање архипастирске дужности; у случају неуважавања његових препорука предлаже Светом синоду доношење одлуке по том питању;
  • разматра послове који су у вези са неразумијевањем међу архијерејима, који су се добровољно обратили његовом посредовању без формалног судског поступка; одлуке патријарха у таквим случајевима су за обје стране обавезне;
  • прима жалбе на архијереје и поступа у складу с њима;
  • даје архијерејима отпуст на рок већи од 14 дана;
  • награђује архијереје установљеним титулама и највишим црквеним одликовањима;
  • награђује клирике и мирјане црквеним наградама;
  • на предлог Просвјетног комитета (рус. Учебный комитет) потврђује оснивање нових катедри у духовним школама;
  • потврђује стицање научних степена и звања;
  • стара се о благовременој припреми и освећењу светог мира за општецрквене потребе.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката:

  1. Дословни превод је патријарх московски и све Руси (рус. Русь — историјски назив)
  2. Глава IV, члан 2. Устава Руске православне цркве
  3. Глава IV, чланови 4. и 6. Устава Руске православне цркве
  4. Глава IV, чланови 9. и 10. Устава Руске православне цркве
  5. Глава II, члан 5. Устава Руске православне цркве
  6. Положение об избрании Патриарха Московского и всея Руси (5 февраля 2013), Приступљено 11. 12. 2014.
  7. Глава IV, чланови 11. и 12. Устава Руске православне цркве
  8. Глава IV, члан 17. Устава Руске православне цркве
  9. Устав Русской Православной Церкви (5 февраля 2013), Приступљено 11. 12. 2014.
  10. Глава IV, члан 7. Устава Руске православне цркве
  11. рус. имеет долг ходатайства и печалования (рус. печалование — историјски назив, посредовање за осуђене и пале у немилост)