Патријарх српски Герман (Анђелић)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Патријарх српски Герман (Анђелић)
Герман Анђелић.jpg
Датум рођења (1822-08-10)10. август 1822.
Место рођења Сремски Карловци
Хабзбуршка монархија
Датум смрти 26. новембар 1888.(1888-11-26) (66 год.)
Место смрти Сремски Карловци
Аустроугарска
Епископ бачки
Године (1870-1881)
Претходник Платон Атанацковић
Наследник Василијан Петровић
Архиепископ карловачки и патријарх српски
Године (1881-1888)
Претходник Прокопије (Ивачковић)
Наследник Георгије (Бранковић)

Герман Анђелић (световно Григорије Анђелић, 10. августа 1822, Сремски Карловци26. новембра 1888, Сремски Карловци) је био архиепископ карловачки и патријарх српски од 1881. до 1888. године и један од браће Анђелића.[1]

Световни живот[уреди]

Григорије Анђелић, у монаштву Герман, рођен је 1822. године у Сремским Карловцима од оца Павла, пароха Саборне карловачке цркве, и мајке Ане, рођ. Шероглић. Гимназију је завршио у Сремским Карловцима, а такође и богословију. Права и филозофију је студирао у Пешти и Шарошпатаку. 1845. године Григорије Анђелић дао је адвокатски испит.

Монашки живот[уреди]

Замонашио га је 20. маја 1848. године архимандрит крушедолски Прокопије (Ивачковић) у манастиру Гргетегу. Рукоположио га је у чин јерођакона 12. маја 1848. године горњокарловачки епископ Евгеније (Јовановић). Када се црквена општина у Трсту обратила митрополиту Јосифу (Рајачићу) 1848. године с молбом да им пошаље ђакона, избор је пао на јерођакона Германа. Шаљући им јерођакона Германа, Јосиф (Рајачић), сада већ патријарх, каже да:

„млади ђакон србски, славонски, немецки и латински и од чести маџарски говори“. Он је, наставља патријарх, „не само богословију овде у Карловци, но и философију и права на други мести с похвалним успехом завршио, даже и адвокационалну цензуру положио“.

Као ђакон храма Светог Спиридона у Трсту вршио је две године и учитељску дужност при црквено-школској општини. Од 1850. до 1866. године био је професор, а такође и ректор Карловачке богословије. За архиђакона је произведен 1853. године, поставши и конзисторијалним бележником, а синђелским достојанством одликован је 1858. године. Три године доцније, 1861., постаје протосинђел и, најзад, 1864. године архимандрит гргетешки.

Епиксопско звање[уреди]

После смрти заслужног епископа бачког Платона, 9. априла 1867. године, постаје мандатар, а потом и администратор епархије бачке. Када су Тршћани завршили свој нови храм, позвали су, 1869. године, патријарха Самуила (Маширевића) да освети храм. „У патријархово име дошао је да освети цркву архимандрит Герман Анђелић, који је двадесет година пре тога служио као ђакон у Трсту и произносио јектеније у старој и малој цркви Св. Спиридона“.

Исте године је архимандрит Герман изабран за епископа бачког. Како је патријарх Самуило (Маширевић) умро 7. јануара 1870. године, због дуго упражњене патријархове столице (sedis vacantis) новоизабраног епископа бачког, посвећен је за епископа тек 11. августа 1874. године од стране новог патријарха Прокопија (Ивачковића).

Звање патријарха[уреди]

После насилног пензионисања патријарха Прокопија, 1879. године, епископ Герман је постављен за администратора карловачке митрополије. Нико у митрополији није одобравао овај потез. Још веће ће незадовољство изазвати у српском народу и клиру његово именовање за патријарха 1881. године. прво је на изборном сабору добио је 12 гласова, док је 53 гласа освојио епископ будимски Арсеније Стојковић. Потом, бечки цар није потврдио избор епископа горњокарловачког Теофана, школског друга Германовог и највећег беседника 19. века, за патријарха, већ је за патријарха именовао епископа Германа.

Личност патријарха Германа још није довољно проучена, иако је о њему и његовом раду доста писано. Патријарх Герман је био човек широке руке и био је у могућности да од средстава добијених од даљског спахилука даје „стипендије, пензије и милостиње, на које је у току свога живота дао преко 60.000 форината, а са братом Стеваном за подизање карловачке гимназије 162.500 форината".

Но, ипак је остао ретко непопуларан. Народ му никада није могао заборавити на какав се начин успео на престо Арсенија Трећег и Четвртог. Томе је допринело и његово непријатељско држање према архимандриту Илариону Руварцу, кога је из Сремских Карловаца прогнао у манастир Гргетег.

Умро је 26. новембра 1888. године у Сремским Карловцима. Умирући оставио је у аманет своме брату Стефану, да сазида врло угледну зграду за гимназију и богословију у Карловцима; док је свештеничко-удовичком фонду у архидијецези оставио 40.000, а професорском пензионом фонду карловачке гимназије 60.000 круна.

Референце[уреди]

  1. Вуковић (1996). стр. 131-132.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Платон Атанацковић
епископ бачки
18701881

Наследник:
Василијан Петровић
Претходник:
Прокопије (Ивачковић)
архиепископ карловачки и патријарх српски
18811888
Наследник:
Георгије (Бранковић)