Патријарх српски Порфирије

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Патријарх српски Порфирије
260п
Патријарх српски Порфирије 2021. године
Основни подаци
Помјесна цркваСрпска православна црква
ЕпархијаАрхиепископија београдско-карловачка
Архијерејски чинпатријарх
Титулаархиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски
СједиштеБеоград
Године службеод 18. фебруара 2021.
Претходникпатријарх српски Иринеј
Претходна епархијаМитрополија загребачко-љубљанска
Године службе20142021.
ПретходникЈован Павловић
Претходна епархијавикар Епархије бачке
Године службе19992014.
Лични подаци
Световно имеПрвослав Перић
Датум рођења(1961-07-22)22. јул 1961.(59 год.)
Мјесто рођењаБечеј
 ФНР Југославија

Патријарх српски Порфирије (световно Првослав Перић; Бечеј, 22. јул 1961) врховни је поглавар Српске православне цркве, 46. по реду српски патријарх.

Бивши је митрополит загребачко-љубљански и викарни епископ јегарски (19992014). Проглашен је за патријарха Српске православне цркве 18. фебруара 2021. године.[1]

Његово пуно име и титула гласи: Његова Светост Архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски господин Порфирије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у Бечеју од оца Радивоја и мајке Радојке, његово световно име било је Првослав. Родитељи су му се после Другог светског рата доселили у Војводину из села Црнча, поред Дервенте.[2] Одрастао је у Чуругу где је и завршио основну школу, а гимназију у Новом Саду. Године 1986. завршио је Православни богословски факултет у Београду. Пре тога замонашен је у манастиру Дечани (1985). По завршетку факултета отишао је на постдипломске студије у Атину где је остао до 1990. године.

По благослову епископа бачког Иринеја, 6. октобра 1990, отишао је у манастир Ковиљ. Тамо је 21. новембра 1990. године рукоположен у чин јеромонаха.

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве га је на свом редовном заседању 14. маја 1999. изабрао за викарног епископа јегарског при Епархији бачкој.

Одбранио је докторску дисертацију „Могућност познања Бога код апостола Павла по тумачењу Светог Јована Златоуста на Богословском факултету Универзитета у Атини (2004).

Савет Републичке радиодифузне агенције (РРА) га је изабрао 29. јула 2008. за свог председника.

У раздобљу 2010—2011. био је епископ војни, а затим координатор за сарадњу Српске православне цркве и Војске Србије.

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве га је на свом редовном мајском заседању 24. маја 2014. изабрао за митрополита загребачко-љубљанског.

Дана 18. фебруара 2021. године од стране епарха изабран је за патријарха српског.

Одликован је орденом Светог Игнатија у Шведској фебруара 2016. године.[3]

Игуман[уреди | уреди извор]

На позив епископа бачког др Иринеја, јерођакон Порфирије је 1990. године привремено прекинуо последипломске студије теологије у Атини и прихватио се дужности игумана светоархангелске обитељи у манастиру Ковиљ, на којој је остао до 2014. године. Његовим постављењем за игумана започео је препород манастира. Обновљeни су стари и изграђени нови конаци, подигнут је параклис и отпочело је фрескописање манастирског храма.[4]

На иницијативу епископа Порфирија, формиране су четири терапијске заједнице за лечење од болести зависности, под називом „Земља живих”.[5]

Игуман Порфирије старао се да живот монаха и богослужбени типик Ковиља буду устројени по угледу на аутентичну монашку духовност и богослужбени опит светогорских општежића. Манастир је постао препознатљив по неговању византијског црквеног појања, али и по отворености према друштвеној заједници.[6]

На иницијативу епископа Порфирија, формиране су четири терапијске заједнице за лечење од болести зависности, под називом „Земља живих”. Од оснивања прве заједнице 2005., до почетка 2021. године, кроз ова јединствена лечилишта у којима су знања и вештине медицинских наука испреплетане са вековним православним духовним искуством, прошло је готово 4000 штићеника.

Братство манастира је вишеструко умножено, па је оно, у тренутку одласка Митрополита Порфирија са места игумана, бројало 25 монаха.

Читаву деценију владика Порфирије је био један од редовних учесника емисије Буквар православља која је емитована на телевизији Нови Сад.[7] Такође је, од почетка емитовања телевизијске емисије Агапе аутора и водитеља Александра Гајшека (2005.), па све до избора за Митрополита зaгребачко-љубљанског (2014.), уз почившег академика др Владету Јеротића и друге истакнуте мислиоце био њен чест гост. У својству представника традиционалних Цркава и верских заједница у Србији, епископ Порфирије је најпре био члан (2005—2008), а затим и председник Савета Републичке радиодифузне агенције (2008—2014).

Био је први архијереј Српске Православне Цркве коме је поверено старање над организацијом верског живота у Војсци Србије (2010—2011.).

Почев од 2002. године, владика Порфирије је председник Управног одбора Српског привредног друштва „Привредник” у Новом Саду, где се посебно ангажовао у прикупљању средстава за стипендирање даровитих српских ђака и студената.

Митрополит[уреди | уреди извор]

Митрополит Порфирије на обележавању 70. годишњице Новосадске рације (2012).

У трон Митрополита загребачко-љубљанских устоличен је 13. јула 2014. године у Саборној цркви Преображења Господњег у Загребу. Свечану архијерејску Литургију служио је Патријарх српски Иринеј уз саслужење великог броја архијереја Српске Цркве и других сестринских Цркава, као и свештенства и монаштва, и благочестивoг народа.

Програм свог пастирског деловања митрополит Порфирије је представио у приступној беседи на устоличењу, у јуну 2014. године, рекавши:

„Увек ћу бити спреман да учествујем у изграђивању мостова између људи и народа, потпуно свестан да има оних који ће и са једне и са друге обале бацати камење на мостоградитеље. Али, на то ме обавезује сам Господ који је у Сину своме Јединородном премостио јаз између Бога и човека.”

О свом идентитету и темељним вредностима на којима заснива своје послање Митрополит је том приликом рекао:

„Ја јесам Србин, али сам пре свега хришћанин, а то је универзална вредност и зато ћу проповедати и сведочити Христа. Волим свој народ, али волим и волећу и све друге народе, сваког човека, сваку икону Божију”

— Митрополит Порфирије Перић.

Митрополит Порфирије негује пријатељске и сарадничке односе са бројним представницима Римокатоличке цркве и других верских заједница, као и са многим научним и културним прегаоцима у Загребу.

„Слобода избора, слобода савести, слободан проток људи и идеја, материјална обезбеђеност сваког појединца су оно што хришћанство као аутентични персонализам са собом носи.”

Био је домаћин Осмог састанка Свеправославне мреже за проучавање религија и деструктивних култова који је, под покровитељством Митрополије загребачко-љубљанске, одржан септембра 2015. године у Љубљани.

Завршио је обнову Богородичиног манастира у Лепавини, поред Копривнице, једног од најстаријих духовних центара православног народа у Хрватској.

Лауреат је награде Богословске академије Светог Игнатија у Стокхолму (Шведска) за 2016. годину.[8] Ово признање додељено му је „за допринос помирењу народа на Балкану и предани рад на унапређењу јединства међу хришћанима”. Поводом примања награде, митрополит Порфирије је у Стокхолму одржао предавање на тему слободе и људских права. Говорећи о томе да слобода и људско достојанство имају своје извориште у Цркви Христовој, рекао је да су „слобода избора, слобода савести, слободан проток људи и идеја и материјална обезбеђеност сваког појединца оно што хришћанство као аутентични персонализам са собом носи” и истакао да „то не значи да се хришћанство залаже за пролазне људске вредности, већ да потврђује вечне вредности у чијој је жижи човек и његово спасење”.[9]

Признање Удружења за верску слободу у Републици Хрватској за 2019. годину додељено је Митрополиту Порфирију за миротворни допринос у промовисању културе дијалога и верских слобода.[10]

Патријарх[уреди | уреди извор]

Избор[уреди | уреди извор]

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве на свом заседању 18. фебруара 2021. године у Спомен храму Светог Саве у Београду, изабрао је Његово високопреосвештенство митрополита загребачко-љубљанског др Порфирија за архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског.[11] У тренутку избора, патријарх Порфирије је постао најмлађи патријарх и поглавар једне аутокефалне православне цркве.

Устоличење[уреди | уреди извор]

Устоличење је одржано 19. фебруара у Саборној цркви у Београду.[12] Литургији и чину устоличења су присуствовали председник Републике Србије Александар Вучић, српски члан Предсједништва Босне и Херцеговине Милорад Додик, председница Републике Српске Жељка Цвијановић, председник Владе Републике Српске Радован Вишковић, министар спољних послова Никола Селаковић, министар здравља др Златибор Лончар, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања др Дарија Кисић Тепавчевић, министар унутрашњих послова Александар Вулин, министар културе и информисања Маја Гојковић, директор Безбедносно-информативне агенције Братислав Гашић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Владимир Рогановић, београдски муфтија Мустафа Јусуфспахић, апостолски нунције у Србији Лучијано Суријани, београдски надбискуп и метрополит Станислав Хочевар, принц Филип Карађорђевић, принцеза Даница Карађорђевић и многи други.[13][14]

О датуму свечаног увођења у трон Патријараха српских у Пећкој Патријаршији, историјском седишту поглавара Српске православне цркве, јавност ће бити накнадно обавештена.[15]

Професор[уреди | уреди извор]

Докторску тезу Могућност познања Бога код апостола Павла по тумачењу светог Јована Златоустог, владика Порфирије одбранио је на Богословском факултету националног и каподистријског Универзитета у Атини 2004. године. Исте године је постао доцент на Катедри за катихетско и пастирско богословље Православног богословског факултета Универзитета у Београду. На тој катедри наследио је академика Владету Јеротића, с којим је дуги низ година на многим пољима блиско сарађивао.

Као ванредни професор Православног богословског факултета, од 2015. године изводио је наставу на предметима основних студија Пастирско богословље с психологијом и Теологија Новог завета, као и на другим предметима мастер и докторског студијског нивоа. Учествовао је у покретању и промовисању Библијског института при Богословском факултету.

Творац је књига Лицем к Лицу — Библијско-пастирска промишљања о Богу, човеку и свету и Премудрост у Тајни сакривена — Огледи из Теологије апостола Павла, тридесетак научних, стручних и популарних радова објављених у домаћим и међународним часописима. Збирка интервјуа и обраћања, које је дао током прве две године од постављења за митрополита (2014—2016), објављена је 2016. године под насловом Загреб и ја се волимо јавно.

Говори грчки, енглески и немачки. Служи се и руским језиком.[16]

Световни послови[уреди | уреди извор]

Порфирије је био председник Фондације Привредник. Био је и председник Савета Републичке радиодифузне агенције (2008—2014).[17]

Ставови[уреди | уреди извор]

Косово и Метохија[уреди | уреди извор]

У првом интервјуу након избора за поглавара Српске православне цркве, који је емитован у емисији "Упитник" на првом каналу Радио телевизије Србије, 2. марта 2021. године, патријарх Порфирије је говорио и Косову и Метохији[18]:

Референдум на Косову извршен је 1389. године, на Видовдан, и Косово је напросто за нас не само колевка нашега народа, то је и кивот препун моштију светих. Косово није само геополитичко питање за нас, него је то заиста за нас тема нашега идентитета. Ја сам потпуно сигуран да, без обзира на реал-политичке околности које нису ни најмање наклоњене нашем народу, и наша држава чини све дипломатским и стратешким методама како би се, пре свега, сачувао мир и како би се учинило што више за добро нашег народа. (...) Шест векова је Косово молитвена прича, молитвена тема за нас Србе и после шест векова ми смо остали на Косову и Косово је остало унутар Србије. Према томе, разговарати о заједничком животу да, али све мимо тога и изван тога, што се тиче цркве, било би одрицање од нашега бића.

— Патријарх српски Порфирије

Одабрани радови[уреди | уреди извор]

Књиге
  • Лицем к Лицу — Библијско-пастирска промишљања о Богу, човеку и свету, Београд—Загреб, 2015.[1]
  • Премудрост у Тајни сакривена — Огледи из Теологије апостола Павла, Београд, 2020.[1]
Чланци
  • E ágápe õs sýndesmos ginóskontos kaí ginoskoménoy, 2011.[19]
  • Косово је наш крст, 2012.[20]
  • Пастирско присуство цркве у српском народу током Првог светског рата, 2015.[21]
  • Павлово поимање праведности Божје у тумачењу Светог Јована Златоустог, 2019.[22]
  • Мисионарски и пастирски рад Светога Саве, 2019.[23]
  • Есхатологија апостола Павла: посланице Солуњанима и Коринћанима, 2020.[24]
  • Антропологија Светог Апостола Павла, 2020.[25]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Животопис Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског г. Порфирија (Перића)
  2. ^ Sladojević, Dragan (2021-02-19). „"Nezavisne" u Derventi: Radost obasjala selo gdje je rastao patrijarh Porfirije”. Nezavisne novine (на језику: српски). Приступљено 2021-02-21. 
  3. ^ Високо одликовање митрополиту Порфирију (СПЦ, 17. фебруар 2016)
  4. ^ Порфирије: Игуман, митрополит, професор
  5. ^ „Земља живих”
  6. ^ Анђели чувари из „Земље живих”
  7. ^ Буквар православља
  8. ^ Митроплит Порфирије одликован у Шведској
  9. ^ Митрополит загребачко-љубљански Порфирије изабаран за Патријарха српског
  10. ^ Признање митрополиту Порфирију од Удружења за верске слободе
  11. ^ Игуман Порфирије
  12. ^ „Устоличен Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Порфирије”. 
  13. ^ „Патријарх српски Порфирије устоличен у Саборној цркви у Београду”. РТС. Приступљено 19. 2. 2021. 
  14. ^ „Устоличен Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Порфирије”. Српска православна црква. 19. фебруар 2021. 
  15. ^ Устоличење Патријарха српског г. Порфирија
  16. ^ Биографија митрополита Порфирија, новог патријарха српског
  17. ^ BIOGRAFIJA NOVOG SRPSKOG PATRIJARHA: Evo ko je Porfirije Perić, mondo.rs, 18. 2. 2021.
  18. ^ „Патријарх Порфирије за РТС: Косово за нас није само геополитичко питање, већ и питање идентитета”. Радио телевизија Србије. 2. март 2021. 
  19. ^ Maribor, IZUM-Institut informacijskih znanosti. „"E ágápe õs sýndesmos ginóskontos kaí ginoskoménoy :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 18. 2. 2021. 
  20. ^ Maribor, IZUM-Institut informacijskih znanosti. „Kosovo je naš krst :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 18. 2. 2021. 
  21. ^ Maribor, IZUM-Institut informacijskih znanosti. „Pastirsko prisustvo crkve u srpskom narodu tokom Prvog svetskog rata :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 18. 2. 2021. 
  22. ^ Maribor, IZUM-Institut informacijskih znanosti. „Pavlovo poimanje pravednosti Božje u tumačenju Svetog Jovana Zlatoustog :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 18. 2. 2021. 
  23. ^ Maribor, IZUM-Institut informacijskih znanosti. „Misionarski i pastirski rad Svetoga Save :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 18. 2. 2021. 
  24. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Есхатологија апостола Павла: посланицe Солуњанима и Коринћанима :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 18. 2. 2021. 
  25. ^ Maribor, IZUM-Institut informacijskih znanosti. „Antropologija Svetog Apostola Pavla :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 18. 2. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Претходник:
Успостављено
викарни епископ јегарски
19992014.

Наследник:
Јероним
Претходник:
Јован
митрополит загребачко-љубљански
20142021.
Наследник:
Претходник:
Иринеј
патријарх српски
2021—
Наследник: