Патрија
| Патрија | |
|---|---|
| Географске карактеристике | |
| Ндм. висина | 314 m |
| Географија | |
| Државе | Босна и Херцеговина |
| Масив | Козара |
Патрија је брежуљак и предио на Козари u селу Горњи Јеловац, општина Приједор, и налази се на надморској висини од 301 m.
Поријекло имена Патрија[уреди | уреди извор]
Истраживач Борисав Касагић тврди да је Патрија србска прачукундједовина, са које су наши преци патрили - гледали и чували оно што Србима на овом простору вијековима припада и закључује да је Патрија тринаестовијековна српска кнежопољска стража. Овуда пролази Пут партизанског пробоја — од ријеке Мљечанице до подручне Основне школе „Петар Кочић”. Увријежено је било мишљење да назив Патрија потиче од лат. patria- домовина, родни крај.[1] (Остатак времена када су овим крајевима владали Римљани)[2]. Ипак, Касагић доказује да назив Патрија потиче од глагола патрити, што сигурно одговара стварности.
Патрија у НОБ-и[уреди | уреди извор]
На Патрији је 3-4 јула 1942. године извршен један од пробоја партизана и српског народа Козаре из њемачког обруча .[3]
Споменик на Патрији[уреди | уреди извор]
У помен на овај догађај, на Патрији је 1967. године израђен спомен-трафо за сјећање и потребе електрификације овог дијела Козаре. Споменик је обновљен 2009. године и сада има сасвим други изглед.
Стихови на споменику[уреди | уреди извор]
На споменику су записни стихови крајишког пјесника, Козарчанина, Драгана Колунџије:[4][5][6]
| „ | Они леже помијешани са ватром, помијешани са земљом, помијешани са историјом. Вјетар је овдје сада једини сусјед и киша једина музика.
Ово мјесто смо преселили у своје срце и сачували успомену. |
” |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Жепић М, Латинско хрватскосрпски рјечник, Школска књига, Загреб, 1962.г.
- ^ Гунић В., Козарац, Издање аутора, Сарајево, 1988.г.
- ^ Бутозан В., КРАЈИШКЕ БРИГАДЕ, Редакциони одбор "Крајшких бригада", стр 177, Београд, 1971. г.
- ^ Колунџија Д, Поглеђево, издање аутора, Београд, 1971. г.
- ^ „Књижевно вече „Козара споменик нашег памћења“ (послије 70 године)”. Бански двор. 25. 5. 2012. Приступљено 26. 4. 2020.
- ^ Radovan (28. 2. 2019). „Драган Колунџија: Чудесни дечак испред светлости таме”. tragovi-sledi.com. Приступљено 26. 4. 2020.
