Паук-скакач

С Википедије, слободне енциклопедије

Паук-скакач
Временски распон: Еоцен[1] – данас
Одрасли мужјак врсте Phidippus audax
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Подред:
Секција:
Entelegynae
Породица:
Salticidae

Диверзитет
553 рода, 5.025 врста

Фамилија паукова-скакача (лат. Salticidae) обухвата више од 500 описаних родова и око 5.000 описаних врста[2], што је чини највећом фамилијом паукова, са уделом од 13% у свим врстама паукова.[3] Паукови-скакачи имају веома изоштрено чуло вида, једно од најразвијених међу свим зглавкарима, и користе га за удварање, лов и навигацију кроз околину. Мада се већином крећу ненаметљиво и споро, већина врста која спада у ову фамилију може веома спретно да скаче, углавном приликом лова, или када су изложени некој изненадној претњи. Листолика плућа и трахеје код ових врста су добро развијени, и за дисање користе паралелно оба органа (бимодално дисање). Паукови-скакачи најлакше се разликују од осталих паукова по специфичном распореду очију. Сви паукови-скакачи имају четири пара очију, од којих је један пар (централни) много већи од осталих.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Hill, David Edwin (7. 10. 2009). „Salticidae of the Antarctic land bridge” (PDF). Peckhamia. 
  2. ^ Maddison, Wayne P.; Bodner, Melissa R.; Needham, Karen M. (2008). „Salticid spider phylogeny revisited, with the discovery of a large Australasian clade (Araneae: Salticidae)” (PDF). Zootaxa. 1893: 49—64. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 11. 2013. г. Приступљено 08. 02. 2015. 
  3. ^ Peng, Xian-Jin (2002). I-Min Tso, Shu-Qiang Li. „Five New and Four Newly Recorded Species of Jumping Spiders from Taiwan (Araneae: Salticidae)” (PDF). Zoological Studies. 41 (1): 1—12. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 11. 2021. г. Приступљено 08. 02. 2015. 

Додатна литература

  • Vasilevsky, M (2012). "A Classical Taxonomic Guide to Identifying Fifty Unique North American Jumping Spiders".Lulu.
  • Kaston, B.J. (1953). How to Know the Spiders, Dubuque, Iowa.
  • Forster, L.M. (1982). Vision and prey-catching strategies in jumping spiders. American Scientist 70: 165–175.
  • Jackson, R.R. (1982). The behavior of communicating in jumping spiders (Salticidae). In P. Witt and J. Rovner (eds).Spider Communication Mechanisms and Ecological Significance, p. 213–247. Princeton, New Jersey.
  • Jackman, John A. (1997). A Field Guide to Spiders & Scorpions of Texas. Gulf Publishing Company. Houston, Texas. p. 127.
  • Nakamura, T. & Yamashita, S. (2000). Learning and discrimination of colored papers in jumping spiders (Araneae, Salticidae). Journal of Comparative Physiology A 186: 897–201.
  • Elias, D.O., Mason, A.C., Maddison, W.P. & Hoy, R.R. (2003). Seismic signals in a courting male jumping spider (Araneae: Salticidae). Journal of Experimental Biology 206: 4029–4039.
  • Lim, M.L.M. & Li, D. (2005). Extreme ultraviolet sexual dimorphism in jumping spiders (Araneae: Salticidae). Biological Journal of the Linnean Society 89: 397–406. . doi:10.1111/j.1095-8312.2006.00704.x.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]