Паула Прерадовић
| Паула Прерадовић | |
|---|---|
 Плакета у Бечу посвећена Паули Прерадовић | |
| Датум рођења | 12. октобар 1887. |
| Место рођења | Беч Аустроугарска |
| Датум смрти | 25. мај 1951. (63 год.) |
| Место смрти | Беч Аустрија |
| Школа | Католички интернат Санкт Пелтен (1901-1905) |
| Супружник | Ернест Молден |
| Деца | Фриц и Ото Молден |
| Најважнија дела | аустријска химна Земља планина, земља река |
Паула фон Прерадовић (Беч, 12. октобар 1887 — Беч, 25. мај 1951) била је аустријска књижевница српског порекла.[1]
Младост и школовање[уреди]
Паула је рођена у Бечу, али је своје детињство и младост у периоду од 1889. до 1901. године и од 1905. до 1913. године провела у Пули, у Аустроугарској. Њен отац је тамо служио у морнарици. Похађала је девојачко-грађанску школу, а са 14. година наставила је школовање на католичком интернату Санкт Пелтен (1901—1905).[2] Године 1913. Паула је отишла у Минхен на једногодишњи курс Црвеног крста. Већ следеће године цела њена породица се преселила у Беч, а Паула је из Минхена отишла тамо и запослила се у војној болници као медицинска сестра.
Приватни живот, порекло и породица[уреди]
Паула фон Прерадовић је била аустријанка, српског порекла. Њен отац је био Душан Прерадовић, (познат и као Душан пл. Прерадовић, Душан вон Прерадовић). Према сачуваним изворима, старо порекло породице Прерадовић је српско и води из Старе Србије, одакле су се преселили у 17. веку. У време пресељења старешина задруге Прерадовића је био свештеник српске православне цркве. Један део породице Прерадовић добио је угарско племство и користио предикат де Прерадовић. У 18. веку неколико официра Прерадовић је са породицама прешло у Горњу крајину и из те гране породице је и Петар Прерадовић, чија је унука била Паула фон Прерадовић.[3] На грбу Прерадовића налази се грифон који замахује сабљом и држи одсечену турску главу.[4] Од Прерадовића, међу којима су и они из Грубишног поља, на списку убијених у логору Јасеновац, Независне државе Хрватске до сада је индентификовано 100 Прерадовића. Отац Пауле Прерадовић био је Душан Прерадовић, поморски офоцицир, док је њен деда био Петар Прерадовић, генерал-мајор, српски песник и словенофил. Паула је имала два брата и две сестре. Удала се 1916. године за аустријског писца и новинара Ернеста Молдена и имали су двоје деце — Фрица и Ота Молдена. Њен муж је постао главни уредник новина, а за време рата они су се придружили отпору против нацизма, због чега су затворени. Оба њихова сина постали су књижевници и такође се прикључили се отпору против нацизма. Млађи син Фриц је био дипломата и новинар. Као писац, објавио је доста дела, женио се 4 пута, а умро је у Триполију 2004. године. Старији син Ото Молден је такође био писац и написао је десетак књига. Умро је на Кипру 2002. године.[5] Паула Прерадовић умрла је 25. маја 1951. године у Бечу.
Дела[уреди]
За живота је објавила неколико збирки поезије и проза, а нека од њих су:[6]
- Песме Пауле пл. Прерадовић, Загреб 1910. године
- Лето на југу, збирка песама Минхен 1928. године
- Далматински сонети, збрика песама Берлин—Беч—Лајпциг 1933. године
- Паве и перо, роман 1946. године. [7]
- Колумбова крошња Сплит 1972. године
- Паула Прерадовић : Gesammelte Werke
- Роман Kindheit am Meer
Ипак, Паула Прерадовић најпознатија је по томе што је написала аустријску химну Земља планина, земља река (нем. Land der Berge, Land am Strome). Написала ју је непосредно након Другог светског рата и победила у избору од 1.800 такмичења.[8]
Види још[уреди]
Референце[уреди]
- ^ General-major Petar fon Preradović-deda Paule Preradovic - www.zapadnisrbi.com
- ^ GPaula pl. Preradović i književna tradicija porodice- http://www.dhk-pula.hr
- ^ Петар Прерадодвић - http://srbskocarstvo.blogspot.rs
- ^ Вид. грб у Драгомир Ацовић, Хералдика и Срби, Београд (2008). стр. 179.
- ^ Paula von Preradović i njena porodica
- ^ Paula von Preradović na IMDb-u
- ^ Paula von Preradović, Filozofski fakultet u Zagrebu
- ^ Austrijsku himnu napisala unuka Petra Preradovica
