Пређи на садржај

Пахомије II Цариградски

С Википедије, слободне енциклопедије
Пахомије II Цариградски
Лични подаци
Место рођењаЛезбос,
Датум смртипосле 1585.
Место смртиВлашка,
ПретходникЈеремија II Цариградски
НаследникТеолепт II Цариградски

Пахомије II Цариградски (грч. Παχώμιος Πατέστος; умро после 1585) је био васељенски патријарх Цариграда од 1584. до 1585.[1] Понекад се сматра и узурпатором.

Грчки извори из XVI века показују проширену предрасуду према Пахомију II, Псеудо-Доротеј га је назвао „распуштеним“, а Леонтије Еустракије је изјавио да је „нанео неизмерну тугу хришћанима“.[2]

Пахомије је био родом са острва Лезбос.[3] Био је човек високог образовања, научник и служио је као учитељ филозофије и математике код султана Мехмеда III. Око 1580. постао је ректор Патријаршијске цркве у Цариграду. Око 1583. или 1584, захваљујући подршци свог брата, који је био богати трговац, купио је свој избор за митрополита Цезареје. Међутим, Јеремија II Цариградски, који је као патријарх имао право да потврди именовање било ког митрополита, одбио је да га потврди и посвети.[4]

Пахомије II је предводио групу грчких прелата који су покушали да свргну Јеремију II, оптужујући га да је подржао грчки устанак против Османског царства, да је крстио муслимана и да је у преписци са папством.[2] Јеремија II је ухапшен и претучен, а уследила су три суђења, прва оптужба је доказана као лажна, али је последња резултирала његовим свргавањем 22. фебруара 1584. године. Личном одлуком, султан Мехмед III именовао је Пахомија II за патријарха цариградског. Именовање није било последица само личног односа Пахомија II са султаном, већ и обећања да ће повећати годишњи порез који Црква плаћа османској држави.[4]

Током патријаршије Пахомија II Цариградског, у Цариграду је одржан синод уз учешће јерусалимског патријарха Софронија IV, који је осудио грегоријански календар и протерао бившег патријарха Јеремију II, кога је оптужио да се није довољно противио новом календару.

Исти епископи су покушали да свргну Пахомија II Цариградског, нудећи султану Мурату III велику суму од 40.000 фиорина. Султан је, међутим, примио исти износ од пријатеља Пахомија II и задржао га на месту. Пахомије II је остао непопуларан код већине своје пастве; када је требало да плати повећани годишњи дар који је обећао султану, покушао је да га наплати од православних верника, који су одбили њихову помоћ. Да би добио новац, Пахомије II је продао црквену имовину, али ипак није успео да наплати обећани износ.[2] Пахомије II Цариградски се такође није осврнуо на текућу полемику коју је против њега покренуо Нићифор, ђакон Јеремије II Цариградског, који је сматрао његов избор незаконитим. Коначно, Пахомије II Цариградски је свргнут на састанку прелата 26. или 27. фебруара 1585. године, а султан се није противио синодској одлуци. Пахомија II је наследио патријарх Теолепт II Цариградски, који се са њим удружио у свргавању Јеремије II годину дана раније.[2]

Годину дана касније, Пахомије II је ослобођен оптужби и послат је у Египат и Кипар да прикупља прилоге. Током путовања, Пахомије II је био оптуживан за неморално понашање[4] и вратио се у Цариград, где је радио и наставио да ствара проблеме свештеним лицима. Коначно је прогнан у Влашку, где је и умро.

Напомене и референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Kiminas, Demetrius (2009). The Ecumenical Patriarchate. Wildside Press. стр. 38, 46. ISBN 978-1-4344-5876-6. 
  2. ^ а б в г Gudziak, Borys A. (2001). Crisis and reform - the Kyivan Metropolitanate, the Patriarchate of Constantinople and the genesis of the Union of Brest. Cambridge, Massachusetts: Ukrainian Research Institute, Harvard University. стр. 30—31. ISBN 0-916458-92-X. 
  3. ^ „Παχώμιος Β´” (на језику: грчки). Ecumenical Patriarchate. Приступљено 11. 9. 2011. 
  4. ^ а б в Moustakas Konstantinos. „Pachomius II of Constantinople”. Encyclopaedia of the Hellenic World, Asia Minor. Приступљено 11. 9. 2011. 
Цариградски патријарси
(1584-1585)