Пачир

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Пачир
Pacser1.jpg
Католичка црква на главној улици
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСевернобачки
ОпштинаБачка Топола
Становништво
 — 2011.Пад 2580
 — густина38/км2
Географске карактеристике
Координате45°53′35″ СГШ; 19°26′18″ ИГД / 45.893° СГШ; 19.438333° ИГД / 45.893; 19.438333Координате: 45°53′35″ СГШ; 19°26′18″ ИГД / 45.893° СГШ; 19.438333° ИГД / 45.893; 19.438333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина114 м
Површина76,8 км2
Пачир на мапи Србије
Пачир
Пачир
Остали подаци
Поштански број24342
Позивни број024
Регистарска ознакаBT

Пачир (мађ. Pacsér) је насеље у Србији у општини Бачка Топола у Севернобачком округу се простире на северним падинама Телечке лесне заравни, у долини речице коју мештани називају Криваја, између Бајмока и Старе Моравице на удаљености од око тридесетак километара југозападно од Суботице.

Према попису из 2011. било је 2580 становника.

Историја[уреди]

Назив Пачир први пут се спомиње у једној овереној тапији о поседу из 1409. године, где се јавља у облику Pacher. Пола века касније, тачније 16. фебруара 1462. године, праведни краљ Матија Корвин својој мајци Јелисавети Силађи, уз села Gyurge, Бајмок, Напфен, Чонтафејер, Будакутха и других у околини Суботице, поклања у циљу увећања сјаја њеног двора и село Pacher.

Две деценије касније — 9. јула 1481. године — краљ дарује Pachyr Peteru Beliegi Markosu. Године 1504. село поново добија новог власника, Имреа Терека.

Од 1541. године и повремених инвазија турске османлијске армије, односно њених харачко-пљачкашких похода доводе до општег разарања и уништења пачирске насеобине. Године 1580. село се још помиње као насеље са 16. пореских обвезника, али већ 1680. нема ни једног становника и остаје ненасељено све до почетка 18. века. Били су потребни поновно освајање Будима (1686) и победа у ослободилачком рату након тога, да би тек 20-их година 18. века започело ново раздобље у историји села. Од 1726. године, наиме пачирску пустару, која се простирала у плодној долини Криваје (18.537 катастарских жутара), поседовали су сомборски граничари. Ту је прво само неколико њихових пастирских породица направило привремене пастирске колибе, да би касније изградили и куће за стално становање.

Сомборско градско поглаварство је подстицало оне који су желели да се на том месту настане за стално, па је са дворском комором 1766. године склопљен уговор о насељавању пачирског атара, у то време највеће камералне пустаре у Бачкој. Према одредбама тог уговора, Сомбор је био обавезан да у пачирској долини, у року од три године, насели 40 породица, што је и учињено. Тако је почетком 70-их година 18. века у пореској евиденцији жупаније село имало убележено 35 власника поседа са 45 кућа и 60 других опорезованих објеката. Становници наведени у пореској евиденцији били су бивши српски граничари недавно (1741. године) укинуте Војне крајине, који су већ 1777. године (а не 1733.) изградили и своју цркву.

Поједини истраживачи, ослањајући се на саопштење Едена Дудаша, заснованом на усменом предању (које је оснивање цркве као институционалне организациже заменило са њеном изградњом.), изградњу српске цркве стављају у 1733. годину, занемарујући при томе логичан след догађаја и предвиђајући важну чињеницу да је Cothmann Antal, камерални (дворски) саветник, обишавши 1763. године ово подручје са задатком да утврди могућности насељавања Бачке, нашао следеће стање: „Пачир је највећа пустара дворске коморе у Бачкој, коју у закуп држе Сомборци за 100 форинти. Тло је доста плодно, али се вода може наћи само уздуж долине“. Предложио је да се виши делови подручја унапреде пошумљавањем, а долина насели мађарским католичким породицама. Образложење: „Пошто је у долини вода добра, а тло плодно, на њему може живети не само многољудно село, већ се може држати и бројна стока, а од тога проистекла и општа корист пошто сада од Чонопље до Суботице нема ни једног села, ни једне куће, успутно ново село било би добро и корисно и за путнике намернике“. Организовано насељавање постаје интензивније од 1783. године, а 1786. се углавном завршава досељавањем Нађкуншагских Мађара реформатске вере из Кишујсалаша. Прве године биле се тешке, не само због тога што је све требало започети изнова, већ и због сушних година и других елементарних недаћа.

Образовање[уреди]

У овом малом селу образовање почиње одмах после насељавања пачирске пустаре, тј. 1786. године. Досељени Мађари из Кишујсалаша су изградили прву школу. Од 1796. године образовање се одвија и на српском језику. Дана 01.02.2001. године је почело са радом Обданиште. Капацитет Обданишта је 25 деце старости 3-4 године. Обданиште запошљава 1 координатора, 2 васпитача и 1 чистачицу. Радно време је сваки радни дан од 08 до 12 часова. Финансијска одрживост умногоме зависи од донираних новчаних средстава како из иностранства тако и од разних домаћих правних и физичких лица добијених на тендерима. Забавиште се налази недалеко од центра насеља. Иначе се ради о старој згради, која се редовно одржава. Образовање деце се врши двојезично, на српском и мађарском језику. Забавиште „Бамби“ функционише у склопу Организације за одгој деце „Бамби“ из Бачке Тополе. У шездесетим годинама двадесетог века почела је изградња нове школе, која је завршена 1970. године. Настава је извођена у модерно опремљеним кабинетима и у кратком року је изграђена прва фискултурна сала у околини. Школа данас своју делатност обавља у адаптираној згради на укупној површини од 9450 m2, од чега је затвореног простора 2534 квадратна метра. Школа има 16 одељења са укупно 274 ученика и 41 радника. Посебан квалитет школе је неговање међунационалне сарадње које се већ традиционално обнављају сваке године са школама у иностранству. Школа је вишегодишњи домаћин летњих кампова који служе зближавању и едукацији младих из целе Војводине. Школа има развијен облик самоорганизовања криз Ученичку заједницу, која целе године организује разне манифестације и активности за ученике и наставнике. У последње време школа остварује сарадњу и са месном телевизијом.

Демографија[уреди]

У насељу Пачир живи 2397 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,9 година (40,5 код мушкараца и 45,1 код жена). У насељу има 1198 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,46.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 4.907
1953. 4.806
1961. 4.754
1971. 4.189
1981. 3.871
1991. 3.309 3.213
2002. 2.948 3.004
2011. 2.580
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Мађари
  
1.766 59,90 %
Срби
  
864 29,30 %
Буњевци
  
68 2,30 %
Југословени
  
55 1,86 %
Хрвати
  
45 1,52 %
Роми
  
29 0,98 %
Немци
  
6 0,20 %
Бошњаци
  
5 0,16 %
Црногорци
  
4 0,13 %
Муслимани
  
4 0,13 %
Словенци
  
3 0,10 %
Румуни
  
3 0,10 %
Словаци
  
2 0,06 %
Русини
  
2 0,06 %
Украјинци
  
1 0,03 %
Македонци
  
1 0,03 %
Албанци
  
1 0,03 %
непознато
  
6 0,20 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]