Пајпер PA-31T чејен

С Википедије, слободне енциклопедије
Пајпер PA-31T чејен

Авион Пајпер PA-31T чејен при слетању[1]
Авион Пајпер PA-31T чејен при слетању[1]

Општи подаци
Намена вишенаменски
Посада 2
Број путника 4 до 6
Порекло  САД
Произвођач Piper Aircraft
Пробни лет 29.08.1969.
Уведен у употребу 1974.
Статус активан
Први оператер SAD
Број примерака 823
Димензије
Дужина 10,57 m
Висина 3,89 m
Распон крила 13,01 m
Површина крила 21,30 m²
Маса
Празан 2.209 kg
Нормална полетна 4.082 kg
Погон
Број мотора 2
Физичке особине
Турбоелисни мотор 2 х Pratt & Whitney Canada PT6A-28
Снага ТЕМ-а 2 х 462 kW
Перформансе
Макс. брзина на Hопт. 525 km/h
Долет 2.739 km
Плафон лета 8.840 m
Брзина пењања 852 m/min
Портал Ваздухопловство

Пајпер PA-31T чејен / Piper PA-31T Cheyenne је лаки амерички путнучки двомоторни, осмоседи, нискокрилни авион са затвореном кабином, који се користи као пословни, путнички, такси, туристички, спортски авион за обуку и тренажу пилота у периоду од 1973. до данашњих дана.

Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]

Развој Пајпер PA-31T чејенa почиње средином 1960-их година, када је Пипер донео одлуку да препројектује веона успешан модел „Навахо“ и да уместо клипних мотора убаци турбоелисне моторе. Резултат овог пројекта је био Пајпер PA-31T чејен, који јавности представљен 1974. године. Еволутивним побољшањем кроз варијанте овај модел је прерастао у нови авион Пајпер PA-42.

Технички опис[уреди | уреди извор]

Пајпер PA-31T чејен је двомоторни нискокрилни путнички авион са 6 до 8 седишта.

Труп авиона је металне конструкције монокок, округлаог попречног пресека. Кабина пилота и путника чине једну целину. Кабине су опремљене великим прзорима што омогућава изванредну прегледност из авиона. Авион је опремљен уређајима који у кабини одржавају константни притисак и температуру. При репу са десне стране трупа налазе се врата за улаз у авион.

Крила су металне конструкције трапезастог облика на чијим се крајевима налазе допунски резервоари за гориво. На крилима се налазе мотори, у крилаима су смештени унутрашњи резервоари за гориво а такође и простор у који се увлаче точкови за време лета. Крила имају управан положај на руп авиона.

Погонска група се састоји од два турбопроп мотора, начешће Pratt & Whitney Canada PT6A-28 са трокраком металном елисом константне брзине. У зависности од типа и наручиоца могу бити уграђени и други мотори.

Стајни трап је увлачећи типа трицикл (један точак напред и два испод крила. Први точак се у току лета увлачи у кљун авиона а крилни точкови се увлаче у крила. Погон за увлачење и извлачење ногу стајног трапа је хидраулични.

Варијанте[уреди | уреди извор]

  • PA-31T Cheyenne - Mодел са два турбопроп мотора Pratt & Whitney Canada PT6A-28 снаге 462 kW.
  • PA-31T-1 - Модел са два Pratt & Whitney Canada PT6A-II турбопроп моторa снаге 373 kW.
  • PA-31T Cheyenne II - Побољшана верзија, са два турбопроп мотора Pratt & Whitney Canada PT6A-28 снаге 462 kW.
  • PA-31T2 Cheyenne IIXL- Верзија са два турбопроп мотора мотора Pratt & Whitney Canada PT6A-135 снаге 559 kW.

Оперативно коришћење[уреди | уреди извор]

Укупно је произведено 823 примерака у периоду од 1974. до 1985. године а нашао је примену као војни а и цивилни авион. Продавао се широм света: Аустралија, Бразил, Колумбија, Канада, Француска, Немачка, Грчка, Мадагаскар, Мауританија, Мексико, Намибија, Нова Каледонија, Швајцарска, Зугославија и САД[2].

Авион Пајпер PA-31T чејен у Југославији[уреди | уреди извор]

Прва два авиона Пајпер PA-31P и PA-31-350 стигла су у Југославију 1977 и 1979. године. У периоду од 1977 до 1989. у Југословенском регистру цивилних ваздухоплова било је регистровано 6 авиона модел Пајпер PA-31T од којих је четири било у ЈАТ-у (Аеротакџи). Ови авиони су били стационирани на Аеродрому "Никола Тесла" у Београду и аеродрому у Вршцу. Они су служили за одржавање веза са 29 дестинација у Европи и северној Африци[3].

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 03. 11. 2019. г. Приступљено 02. 05. 2020. 
  2. ^ https://www.businessairnews.com/hb_aircraftpage.html?recnum=PA31T
  3. ^ Јанић, Чедомир (2008—2009). Годишњак српског ваздухопловства. Београд: Аерокомуникације. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
  • Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
  • Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО. . Београд. 2012. ISBN 978-86-7403-163-6. 
  • Јанић, Чедомир (2008—2009). Годишњак српског ваздухопловства. Београд: Аерокомуникације. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]