Пајсије Хиландарац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пајсије Хиландарац
Паисий Хиляндарски.jpg
Пајсије Хиландарац
Датум рођења 1722
Место рођења Банско
Датум смрти 1773
Место смрти Асеновград

Пајсије Хиландарац (1722–1773), бугарски монах са Свете горе, историчар и писац Историје славенобугарске (1762), у основи прве бугарске историје, од потопа и старозаветних прича до Константина Шишмана, господара Велбужда који је прихватио турско вазалство. У поглављу „О словенским учитељима“ даје прву словенску културну историју. За своју историју, надахнуту духом препорода, Пајсије Хиландарац се користио домаћим изворима, Краљевством Словена Мавра Орбинија, Црквеним годишњацима од Христовог рођења до 1198. године Цезара Баронија и Стематографијом Христифора Жефаровића.

Литература[уреди]

  • Дејан Михаиловић: Византијски круг (Мали речник ранохришћанске књижевности на грчком, византијске и старе српске књижевности), Београд, „Завод за уџбенике“, 2009, стр. 148.


Спољашње везе[уреди]