Певање на киши

Певање на киши
Изворни насловSingin' in the Rain
РежијаЏин Кели, Стенли Донен
Трајање103 минута
ЗемљаСједињене Америчке Државе
IMDb веза

Певање на киши (енгл. Singing in the rain) је америчка музичка комедија снимљена 1952. године у режији Џина Келија (који је осмислио и кореографију) и Стенлија Донена. Филм даје летимичан приказ Холивуда крајем двадесетих година двадесетог века, током фазе прелаза са немих филмова на тзв,,звучне”. Џин Кели тумачи и једну од главних улога, заједно са Доналдом О'Конором, Деби Ренолдс, Жан Хаген и Милардом Мичелом. Филм је био номинован за два Оскара (у категоријама за најбољу женску споредну улогу и најбољу филмску музику). За награду Златни глобус филм је имао две номинације, а Доналд О'Конор је и освојио награду за најбољу глуму у комедији или мјузиклу. Године 2007. Амерички филмски институт доделио је овом филму 5. место на листи најбољих филмова свих времена. Сматра се једним од најуспешнијих филмова Metro-Goldwyn-Mayer-a пре него што су бродвејске адаптације узеле маха (мјузикл је писан конкретно за филм).[1][2]

Singin´ in the rain

Радња[уреди | уреди извор]

Радња је смештена у 1927.годину и филм почиње приказом бројних обожавалаца испред холивудског Chinese Theatre-а поводом премијере новог филма, чији су главни глумци тадашње велике звезде немог филма Дон Локвуд (Џин Кели) и Лина Ламон (Жан Хаген). Дон том приликом изјављује да је његов мото увек био достојанство и прича причу о свом успону до славе, обогаћујући је многим измишљеним догађајима који немају везе са старношћу, док се гледаоцима упоредо приказују сцене из његовог живота са комичним тоном које то и доказују.[3]


Џин Кели

По завршетку премијере, од глумаца се очекивало да се обрате задовољној публици, али Дон, који не подноси своју колегиницу Лину, инсистира на томе да се она не обраћа присутнима због свог изузетно крештавог гласа. Уз помоћ директора студија успева умакнути нападној Лини и одвози се са пријатељем Козмом Брауном, пијанистом који компонује музику за неме филмове. Козмов ауто се у једном моменту квари, а Дон, трудећи се да избегне одушевљене обожаватељке које су га одмах уочиле, улази у први следећи ауто који се појављује, а возила га је Кејти Селден. Првобитно уплашена, Кејти убрзо захваљујући полицајцу схвата ко је Дон и нуди се да га одвезе до његове куће на Беверли Хилсу. Кејти се представља као позоришна глумица и, омаловажавајући га, истиче како је одгледала само један Донов филм. По њиховом растанку, Кејти жури како би стигла на наступ на забави коју је организовао директор студија. На забави се приказује и кратак звучни филм и почиње дискусија о овом новитету, а директор истиче како су браћа Варнер већ снимила један дугометражни звучни филм. Након што Кејт искочи из велике торте, испоставља се да она није позоришна глумица, а Дон остаје позитивно изненађен њеним присуством. Труди се да јој привуче пажњу и започне разговор, али га она упорно одбија, мислећи да је његова једина намера да је исмеје због посла којим се бави. Након што љубоморна Лина узима Дона под руку, Кејти га гађа тортом, али промашује и погађа саму Лину. Кејти бежи и наредних неколико седмица Дон ће провести безуспешно је тражећи. Звучни филм браће Варнер постаје прави хит, а Козмо истиче како су неми филмови које Дон снима међусобно врло слични, што Дона првобитно вређа, али убрзо схвата да су Кејт и Козмо у праву.

Лина се и даље жали на Кејт, због чега је Дон још више мрзи. Директор студија објављује паузу која ће наступити у снимању филма, што обрадује Козма, а разочарава Дона, и најављује наставак рада (али на звучном филму). Козмо бива именован за шефа у новооснованом одељењу задуженом за музику и игром случаја кроз неколико дана, када је требало снимити нумере за филм, среће се са Кејти, која је у хору. Неспоразум настао оне вечери на забави се разрешава и Кејти и Дон се коначно сусрећу и разгоарају. Објаснивши Кејти да је веза са Лином измишљотина новинара, настала ради подизања гледаности филмова, Кејти попушта и чак признаје да је одгледала све филмове у којима је играо. Дон признаје своја осећања Кејти у романтичном окружењу на зучној позорници.

Убрзо по повратку на снимање су почели и часови дикције намењени Лини и Дону. Дон се са ови часовима носио без значајнијих проблема, док Лина није показала никакав напредак, због чега редитељ филма почиње да губи стрпљење на снимањима. Уз много потешкоћа, филм је ипак завршен. Филм није имао успешну премијеру; гледаоци су се ругали неуспешној синхронизацији и исмевали Линин крештав глас, остајући у уверењу да је филм Каваљер на двобоју (The Duelling Cavalier) најгори филм снимљен до тад.

Касније исте вечери, Кејти и Козмо труде се утешити скрханог Дона, увереног да му је каријера окончана. Током култног момента филма, након нумере Good Morning, јунаци долазе на идеју да Козмо филм претвори у мјузикл- Плешући каваљер (The Dancing Cavalier), а да Кејти позајми глас за Линине реплике. Директор студија, задовољан идејом, одобрава њихов план, али под условом да Лина за исти не сазна. Ради побољшања филма, убачена је и сцена у којој Дон певајући прича причу о бродвејском плесачу. Дон је такође намерио и да објави свима своју љубав према Кејти, у чему га Лина бесно спречава. Публика остаје одушевљена „Лининим” гласом. Сазнавши за њихову идеју, покренула је читаву рекламну кампању прогласивши себе за певачку звезду студија. Директор студија је љут, али схвата да је, због потписаног уговора и немоћан пред Лининим претњама да ће уништити студио уколико јој се не испуне сви захтеви. Лина налази нове могућности да понизи Кејти и говори јој како ће од сада певати за њу, без могућности за било какав напредак. Цео конфликт се разрешава када публика затражи од Лине да уживо нешто отпева. Кејти стаје иза паравана који Дон, Козмо и директор студија након неколико тренутака подигну. Публика схвата да је Кејти певала и у филму, а Лина бесно бежи са позорнице. Филм се завршава приказом плаката за нови филм чије су звезде Кејти и Дон.[4]

Улоге[уреди | уреди извор]

  • Дон Локвуд- Џин Кели
  • Козмо Браун- Доналд О'Конор
  • Кејти Селдон- Деби Ренолдс
  • Жан Хаген- Лина Ламон
  • Милард Мичел- директор студија
  • Рита Морено- Зелда Зандерс
  • Даглас Фолвеј- Роско Декстер, редитељ[4]
    Деби Ренолдс

Занимљивости[уреди | уреди извор]

  • Џин Кели је исмевао Деби Ренолдс зато што није била у могућности да плеше. Фред Астер, који је био присутан у студију, пронашао ју је како плаче испод клавира и помогао јој је да научи плесати. Доналд О'Конор је признао да није уживао у раду с Џином Келијем, јер се Kели донекле понашао као тиранин. Конор је рекао да се током првих неколико седмица бојао да направи грешку како Kели не би викао на њега
  • Деби Ренолдс је изјавила много година касније да су јој овај филм и порођај биле две најтеже у животу
  • Сценарио је написан након песама, па су писци морали да смишљају радњу с којом би се песме уклопиле
  • Kао и Лина Ламонт, са појавом звучних филмова, многи глумци немих филмова изгубили су своје каријере, јер њихови гласови нису одговарали њиховим филмским ликовима. Најпознатији пример је звезда немог филма Џон Гилберт. Боја његовог гласа није била та која је убила његову каријеру, него подметање иза леђа (убрзавање његовог гласа звуком техничара, према директним наредбама од некога с врха) и бесмислено дуги и замршени дијалози које је морао изговорити. Дијалози које лик Џина Келија изговара у „Kаваљеру на двобоју" су настали на основу истих дијалога који су упропастили каријеру Џона Гилберта.
  • Филм почиње са премијером најновијег филма Дона Локвуда. Сцене из тог филма су заправо из филма МГМ-а објављеног 1948. под називом „Три мускетара" (1948), у ком глуми Џин Кели и има боју и звук. Kако би се прилагодио за филм "Певање на киши", боја и звук су избрисани из снимка и додате су картице за дијалоге. Друга промена је било додавање снимки Жан Хаген (која је играла диву Лину Ламонт) уместо Лане Тарнер, која је у ,,Три мускетара” имала главну улогу. Ако погледате пажљиво, управо је била Лана, а не Жан која је отворила врата када га копље погађа. Завршетак „Локвудовог” филма је сниман на истом сету који се користио за „Три мускетара”.
  • Оригинални негатив овог филма је уништен у пожару.
  • На исти начин како су Џин Кели и Стенли Донен поново користили огроман репертоар популарних песама из ранијих мјузикала, они су покупили из складишта МГМ- а реквизите и возила. Аутомобил који Деби Ренолдс вози на почетку филма је заправо стара крнтија Андија Хардија. Летњиковац у ком Kели живи је украшен са столовима, столицама, теписима и осталим предметима који су се користили у страственој романтичној драми Џона Гилберта и Грете Гарбо из 1926.
  • Само две песме су биле писане посебно за филм: "Moses suposes" коју су написли Роџер Еденс, Бети Комден и Адолф Грин; "Маke Them Laugh" коју су написали Артур Фрид и Нацио Херб Браун посебно за Доналда О'Конора.
  • Ово је био шести пут да је пресма "Singin' in the Rain" коришћена на великом екрану. Први пут је изведена у филму Hollywood Review (1929), када је отпевао хор МГМ-а са Ноином барком у позадини. Тај снимак је касније коришћен у филму Babes in Arms (1939). Џими Дурант је певао песму накратко у филму Speak Easily (1932). Дурант је био први који је додао "Доо Доо Доо Доо" и "Ја Да Да Да". Џуди Гарланд ју је отпевала у филму Little Nelly Kelly (1940). Песма се такође појавила као музичка секвенца коју изводи Вилијам Бендих у Babe Ruth Story (1948).
  • Премијера филма на телевизијској мрежи НБЦ, која је била заказана за 23. новембар 1963., морала је бити одложена на две седмице због атентата на тадашњег председника САД, Џона Кенедија
  • Проглашен је за 10. по реду највећи филм свих времена према магазину Entertainment Weekly, што је највише рангирани мјузикл.[5]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Singin' in the Rain, Приступљено 2020-04-14 
  2. ^ „Singin' In The Rain (1952)”. www.filmsite.org. Приступљено 2020-04-14. 
  3. ^ „Singin' in the Rain (1952) - Overview - TCM.com”. Turner Classic Movies (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-14. 
  4. ^ а б Singin' in the Rain (1952) - IMDb, Приступљено 2020-04-14 
  5. ^ „Singin' in the Rain”. Combustible Celluloid. Приступљено 2020-04-14. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]