Пегави нотура тинаму

Пегави нотура тинаму
	Пегави нотура тинаму; Nothura maculosa; Колонија дел Сакраменто, Уругвај
Статус угрожености
	; Најмање угрожен (IUCN 3.1)
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Aves
Ред:	Tinamiformes
Породица:	Tinamidae
Род:	Nothura
Врста:	N. maculosa
Биномно име
	Nothura maculosa; (Temminck C.J.) 1815
Подврсте
	Nothura maculosa cearensis; (Naumburg E.) 1932; ; Nothura maculosa major; (von Spix J.B.) 1825; ; Nothura maculosa chacoensis; (Conover H.B.) 1937; ; Nothura maculosa paludivaga; (Conover H.B.) 1950; ; Nothura maculosa maculosa; (Temminck C.J.) 1815; ; Nothura maculosa pallida; (Olrog C.C.) 1959; ; Nothura maculosa annectens; (Conover H.B.) 1950; ; Nothura maculosa submontana; (Conover H.B.) 1950; ; Nothura maculosa nigroguttata; (Salvadori T.) 1895;
	Ареал Nothura maculosa

Пегави нотура тинаму (лат. Nothura maculosa) је врста тинамуа. Ова птица је пореклом из травнатих станишта у источном и јужном Бразилу, Парагвају, Боливији, Уругвају и источној и северној Аргентини.^[3]

Таксономија

Пегавог нотура тинамуа формално је описао холандски аристократа, зоолог и директор музеја Кунрат Јакоп Теминк 1815. године у „Histoire naturelle générale des pigeons et des gallinacés, accompagné de planches anatomiques 3, p.557,748“.^[4] Кунрат Јакоб Теминк је и први идентификовао врсту пегави нотура тинаму на основу примерка из Парагваја 1815. године.^[5]

Сви тинамуи су из породице Tinamidae и припадају инфракласи Palaeognathae. Сви тинамуи су из породице Tinamidae, а у ширем контексту су припадају полифилетској групи Ratite. За разлику од других Ratite, тинамуи могу да лете, иако генерално нису јаки летачи. Сви Ratite су еволуирали од праисторијских птица летачица, а тинамуи су најближи живи сродници ових птица.^[5]

Генеричко име Nothura потиче од грчких речи „νοθος“ „nothos“ „лажни“; „ουρα“ „oura“ „реп“. Специфични епитет maculosa пориче од латинске речи „maculosus“ „пегав“.^[4]

Подврстe

Пегави нотура тинаму има девет тренутно признатих подврста. Оне нису добро разликоване и готово формирају клину која варира од севера ка југу према Глогеровим и Бергмановим правилима.

Nothura maculosa cearensis (Naumburg E.) 1932 - североисточни Бразил, јужној држави Сеара^[3]
Nothura maculosa major (von Spix J.B.) 1825 - унутрашњост источно-централног Бразила у државама Минас Жераис, Гојас и Баија^[3]
Nothura maculosa chacoensis (Conover H.B.) 1937 - северозападни Парагвај и северно-централна Аргентина^[6]^[7]
Nothura maculosa paludivaga (Conover H.B.) 1950 - централни Парагвај и северна централна Аргентина^[3]
Nothura maculosa maculosa (Temminck C.J.) 1815 - номинована подврста, југоисточни Бразил, североисточна Аргентина, источни Парагвај и Уругвај^[3]
Nothura maculosa pallida (Olrog C.C.) 1959 - влажни травњаци северозападне Аргентине^[3]
Nothura maculosa annectens (Conover H.B.) 1950 - влажни травњаци источне Аргентине^[3]
Nothura maculosa submontana (Conover H.B.) 1950 - подножје Анда у југозападној Аргентини, у провинцијама Неукен, Рио Негро и Чубут^[3]
Nothura maculosa nigroguttata (Salvadori T.) 1895 - равнице јужно-централне Аргентине у провинцијама Рио Негро и југоисточни Неукен^[3]

Опис

Пегави нотура тинаму је приближно 24-25,5 цм дугачак. Горњи делови тела су смеђи са жућкастим пругама. Доњи делови су жућкасти са црним и смеђим пругама на грудима, са пругама на боковима. Његова круна је црна са жућкастим пругама, а грло је бело. Укупна нијанса боје значајно варира унутар његовог подручја; делимично је узрокована разликама у земљишту на одређеним локацијама. Ноге су тупо жућкасто-сиве или смеђе.

Распрострањеност и станиште

Јавља се у источном и јужном Бразилу (искључујући планине Мата Атлантика и Планалто дуж обале), Парагвају, Уругвају и Аргентини.^[3]

Живи у сувим саванским стаништима до 2.300 метара надморске висине, и умерене травнате површине, као и пашњаци.^[5]^[8]^[9]

Понашање

Оглашавање пегавог нотура тинамуа је низ кратких и високих тонова.^[5]

Исхрана

Пегави нотура тинаму једе биљке, обично семење, и животињску материју. У Аргентини изгледа једу више животињске материје него на другим локацијама.^[5]

Гнежђење

Пегави нотура тинаму се може брзо размножавати, јер женка сазрева у року од 2 месеца и може имати пет до шест легла годишње. Мужјак не сазрева тако брзо. Мужјак ће инкубирати јаја и одгајати птиће. Као и већина тинамуа, јаја имају спектакуларну сјајну љуску сличну порцелану. Код ове врсте је обојена у богату кестењасту или чоколадно смеђу боју. Легло садржи 4-6 јаја.

Статус

Међунаодна унија за заштиту природе IUCN је овог тинамуа сврстала као најмање угрожени таксон^[1] иако се жестоко лови због брзе стопе размножавања. Његова распрострањеност је 3.900.000 км².^[9]

Референце

^ ^а ^б BirdLife International (2019). „Nothura maculosa”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2019. doi:10.2305/IUCN.UK.2019-3.RLTS.T154589710A154590418.en . Приступљено 12. 11. 2021.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и Brand, S. (2008)
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и Clements, J. (2007)
^ ^а ^б Gomes, Vitor (2020). „Spotted Nothura (Nothura maculosa), version 1.0”. Birds of the World (на језику: енглески). ISSN 2771-3105. doi:10.2173/bow.sponot1.01.
^ ^а ^б ^в ^г ^д Davies, S. J. J. F. (2003)
^ „A classification of the bird species of South America”. www.museum.lsu.edu. Приступљено 2026-01-02.
^ South American Classification Committee (2018). „Species lists of birds for South American countries and territories, Version 1 July 2018”. Приступљено 1. 7. 2018.
^ Bencke, G. (2007)
^ ^а ^б BirdLife International (2008)

Литература

Bencke, Glayson Ariel (2007): Avifauna atual do Rio Grande do Sul, Brasil: aspectos biogeográficos e distribucionais ["The Recent avifauna of Rio Grande do Sul: Biogeographical and distributional aspects"]. Talk held on 2007-JUN-22 at Quaternário do RS: integrando conhecimento, Canoas, Rio Grande do Sul, Brazil. [1]
BirdLife International (2008). „Spotted nothura - BirdLife Species Factsheet”. Data Zone. Приступљено 02. 01. 2026.
Brands, Sheila (14. 8. 2008). „Systema Naturae 2000 / Classification, Genus Nothura”. Project: The Taxonomicon. Архивирано из оригинала 05. 11. 2007. г. Приступљено 12. 2. 2009.
Davies, S.J.J.F. (2003). „Tinamous”. Ур.: Hutchins, Michael. Grzimek's Animal Life Encyclopedia. 8 Birds I Tinamous and Ratites to Hoatzins (2nd изд.). Farmington Hills, MI: Gale Group. стр. 57—59, 65—66. ISBN 0-7876-5784-0.
Hayes, F.E.; Rodríguez, O.; Thalman, E.R.; Castellanos, E.A.; Sterling, J. (2018). „Taxonomic status of Paraguay's only endemic bird, the Chaco Nothura Nothura chacoensis (Aves: Tinamidae)”. Zootaxa. 4392 (2): 347—360. PMID 29690409. doi:10.11646/zootaxa.4392.2.7 .

Спољашње везе

[iucn_status_12_November_2021-1] а ^б BirdLife International (2019). „Nothura maculosa”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2019. doi:10.2305/IUCN.UK.2019-3.RLTS.T154589710A154590418.en . Приступљено 12. 11. 2021.

[Brand-2] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и Brand, S. (2008)

[:0-3] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и Clements, J. (2007)

[:1-4] а ^б Gomes, Vitor (2020). „Spotted Nothura (Nothura maculosa), version 1.0”. Birds of the World (на језику: енглески). ISSN 2771-3105. doi:10.2173/bow.sponot1.01.

[:2-5] а ^б ^в ^г ^д Davies, S. J. J. F. (2003)

[6] „A classification of the bird species of South America”. www.museum.lsu.edu. Приступљено 2026-01-02.

[7] South American Classification Committee (2018). „Species lists of birds for South American countries and territories, Version 1 July 2018”. Приступљено 1. 7. 2018.

[8] Bencke, G. (2007)

[:3-9] а ^б BirdLife International (2008)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]