Пелагеја (певачица)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пелагеја
Лични подаци
Име по рођењуПелагеја Сергејевна Ханова
Датум рођења(1986-07-14)14. јул 1986.(37 год.)
Место рођењаНовосибирск, Совјетски Савез
Занимањепевачица
Музички рад
Активни период1990—данас
Жанрфолк-рок, арт-фолк, наордна
Инструментвокал
Остало
Веб-сајтhttp://www.pelagea.ru/

Пелагеја Сергејевна Ханова (рус. Пелагея Сергеевна Ханова; 14. јул 1986, Новосибирск) руска је певачица, оснивачица и солисткиња групе Пелагеја. Извођач је руских народних песама, романси и ауторских дела.[1][2].

Биографија[уреди | уреди извор]

Пелагејина мајка, Светлана Ханова, бивша је џез певачица, позоришни редитељ и инструктор уметничког перформанса. Тренутно је продуцент и уметнички директор бенда њене ћерке. Није познато ко је Пелагејин отац. Девојачко презиме Ханова је било презиме последњед супруга њене мајке.

Иако су родитељи хтели својој ћерки да надену име Пелагија, у матичној књизи је грешком уписано име Полина. Грешка је исправљена када су јој извадили пасош. Певачица је добила име по својој прабаки.[3]

Са четири године је први пут ступила на сцену[4]. Са осам година се без полагања испита уписала у Новосибирску специјалну музичку школу при Новосибирском конзерваторијуму и тако постала први ученик-вокалиста у 25 година дугој историји школе. Године 1993. упознаје фронтмена групе Калинов Мост, Дмитрија Ревљакинима који је шаље на телевизијко такмичење Утренней звезды (Јутарња звезда). Тамо, са девет година, осваја награду за Најбољег руског фолк певача за 1996. годину.[4][5]. Са 10 година је потписала уговор са дискографском кућом ФиЛи Рикордс, те се породица сели у Москву. Тамо је похађала Руску музичку академију Гнесиних, али и школу № 1113 са темељитим проучавањем музике и кореографије.[6]

Стипендиста је фонда Юные дарования Сибири (Млади таленти Сибира). Учесница је међународног програма УННовые имена Планеты. Учествовала је у званичним догађајима, али и у алтернативним програмима.[7]

Године 1997, постаје члан тима Клуб весёлых и находчивых - телевизијској емисији у којој се два тима надмећу у досеткама и скечевима, чиме постаје најмлађи учесник у њеној историји (касније ће овај рекорд бити оборен).

На позив ћерке Бориса Јељцина, Татјане Дјаченко, говорила је на самиту Русије, Немачке и Француске.

У јулу 1999, на позив Мстислава Ростроповича учествовала је на музичком фестивалу у Швајцарској, заједно са Јевгенијем Кисином, Равијем Шанкаром, Патом Бурчуладзом и Би Би Кингом. У интервјуу за француске новине, оперска певачица Галина Вишневскаја је Пелагију назвала будућношћу светске оперксе сцене. Сама Пелагија напомиње на значајан утисак који је на њу оставила Галина.

Са четрнаест година је завршила средњу школу и након тога уписала Руски универзитет сценске уметности, смер- естрада.[8][9] [10] Исте године оснива групу која је касније названа по њој.

2004. се појавила у последњој епизоди телевизијског филма Есенин (Јесењин).

Заједно са глумицом Даријом Морозовом, певачица се појавила у трећој сезони телевизијског шоуа Две звезды (Две звезде).[11] 2011. године, песма Ольга коју је извела заједно са Гариком Сукачовим и Даријом Мороз победила је у гласању емисије Достояние республики у издању посвећеном песмама Гарика Сукачова.

2009. године, осваја награду Најбољи женски извођач године по избору радио-станице Наше радио. У јануару 2010, учествовала је у руској изведби вокалне опере-импровизације Бобија Мекферина Бобле. Следеће године, глумила је у представи Заветная сказка, Николаја Борисова.

Од 2012. до 2014. била је ментор у телевизијском такмичењу Голос који се емитовао на Првом каналу. Ментори су такође били Леонид Агутин, Александар Градскиј и Дима Билан. Од 2014-2016 , учествовала је као ментор у Голос. Дети.[12][13][14]

Године 2023. је по први пут наступила у Београду. [15][16]

Састав групе Пелагеја[уреди | уреди извор]

  • Пелагеја Ханова - вокал
  • Павел Дешура - гитара, аранжман, пратећи вокал
  • Дмитриј Зеленски - бубњеви
  • Александр Савиних - бас гитара
  • Антон Ципкин - Бајан, клавијатуре

Техничко особље групе[уреди | уреди извор]

  • Светлана Ханова - продуцент, текстови, аранжмани
  • Сергеј Полубојаринов - режисер звука

Музичари који учествују у пројектима групе[уреди | уреди извор]

  • Артур Серовски - удараљке
  • Јевгениј Усцов - хармоника
  • Александр Долгих - хармоника
  • Владимир Белов - удараљке
  • Павел Пичугин - бас
  • Дмитриј Жданов - алт саксофон
  • Никита Зељцер - клавијатуре
  • Дмитриј Хохлов - друге удараљке
  • Артјом Воробјов - акустична гитара
  • Михаил Јудин - удараљке
  • Роман Шелетов - бас
  • Владимир Бусељ -бубњеви, удараљке
  • Гребстељ (Сергеј Калачјов) - бас
  • Дмитриј Симонов - бас
  • Сергеј Небољсин - удараљке
  • Алексеј Нечушкин - бас

Дискографија[уреди | уреди извор]

  • 1999- Любо!
  • 2003- Пелагея
  • 2006- Сингл
  • 2007- Девушкины песни
  • 2009- Сибирский драйв
  • 2010- Тропы

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Пелагеја се 2010. удала за бившег режисера хумористичке серије Comedy Woman Дмитрија Јефимовича, али су се развели две године касније, па је певачица вратила старо презиме.

2016. године се удала за хокејаша Ивана Телекина. Церемонија венчања се одиграла у тајности. Певачица је због трудноће одбила да учествује у петој сезони Голос и новој сезони Голос. Дети. [17][18][19]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Хальзова, А. (№ 09, 2008). „Воспитание детей – это тоже творчество”. Здоровье школьника. Архивирано из оригинала 13. 02. 2012. г. Приступљено 9. 01. 2011.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  2. ^ Бирюков С. (21. 01. 2010). „Пелагея: «На телевидении и без меня тесно»”. Труд. Архивирано из оригинала 06. 04. 2011. г. Приступљено 9. 01. 2011. 
  3. ^ „Пелагея. Народный рок-н-ролл”. Fuzz. 17. 07. 2009. Архивирано из оригинала 21. 01. 2014. г. Приступљено 19. 01. 2017. 
  4. ^ а б Вундеркинды. Телефильм. ООО «Альфа-фильм». Канал «Россия». Автор сценария — Юлия Семёнова, режиссёр — Илья Цветков, 2006. фрагмент с 14:10 по 20:32
  5. ^ „Пелагея Ханова - Биография - Рождение фолк-этно-рок певицы и создание группы”. Архивирано из оригинала 13. 01. 2017. г. Приступљено 19. 01. 2017. 
  6. ^ Муравьёва О. (21. 12. 2010). „Пелагея: «Я слушаю бабушек - поют они круто!»”. Молодёжная Москва. Архивирано из оригинала 21. 09. 2014. г. Приступљено 19. 01. 2017. 
  7. ^ Баканов К. (06. 03. 2006). „Певица Пелагея. Я хочу делать модную русскую музыку”. Новые Известия. Архивирано из оригинала 21. 01. 2014. г. Приступљено 19. 01. 2017. 
  8. ^ „Новости официального сайта”. Архивирано из оригинала 06. 10. 2016. г. Приступљено 19. 01. 2017. 
  9. ^ „Пелагея, певица”. Lenta.ru. 01. 02. 2010. 
  10. ^ Клейман Т (13. 01. 2005). „Пелагея: «Теперь у меня есть большая кровать, о которой давно мечтала»”. Квартирный ряд. 
  11. ^ „Пелагея, Даша и Аксюта: хроника "позора". nneformat.ru. 08. 05. 2009. Архивирано из оригинала 21. 01. 2014. г. Приступљено 19. 01. 2017. 
  12. ^ „Финал”. Первый канал. Архивирано из оригинала 31. 12. 2012. г. Приступљено 1. 01. 2013. 
  13. ^ „Тина Кузнецова из Казани заняла четвертое место на проекте «Голос»”. Бизнес Online. 28. 12. 2013. 
  14. ^ „Первая российская национальная музыкальная премия”. 10. 12. 2015. Архивирано из оригинала 13. 12. 2016. г. Приступљено 19. 01. 2017. 
  15. ^ Г, С. „Пелагеја из Русије с љубављу”. Politika Online. Приступљено 2023-06-06. 
  16. ^ „Ko je ruska pevačica Pelageja za čiji koncert Dragan Šormaz traži da se odloži? - Scena - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2023-05-30. Приступљено 2023-06-06. 
  17. ^ „Иван да Пелагея. История любви Ивана Телегина”. Чемпионат.com. Архивирано из оригинала 18. 07. 2016. г. Приступљено 2 сентября 2016 года.  Непознати параметар |datepublished= игнорисан (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  18. ^ Анна Овчинникова. „Свадебный переполох. Кто из хоккеистов сыграл свадьбу этим летом”. Чемпионат.com. Архивирано из оригинала 18. 07. 2016. г. Приступљено 2 сентября 2016 года.  Непознати параметар |datepublished= игнорисан (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  19. ^ Актуальные новости. „Певица Пелагея боится выходить из дома”. actualnews.org. Архивирано из оригинала 03. 09. 2016. г. Приступљено 3 сентября 2016 года.  Непознати параметар |datepublished= игнорисан (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]