Пелин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Artemisia
Artemisia absinthium P1210748.jpg
Artemisia absinthium (пелин)
Научна класификација
Царство:
(нерангирано):
(нерангирано):
(нерангирано):
Ред:
Породица:
Потпородица:
Племе:
Род:
Artemisia

L. 1753
Типска врста
Artemisia vulgaris
L.
Синоними
  • Absinthium Mill.
  • Chamartemisia Rydb.
  • Oligosporus Cass.
  • Artemisiastrum Rydb.
  • Artanacetum (Rzazade) Rzazade
  • Abrotanum Mill.
  • Draconia Heist. ex Fabr.
  • Artemisia subg. Seriphidium Less.
  • Hydrophytum Eschw.
  • Seriphidium (Besser ex Less.) Fourr.
  • Dracunculus Ruppr. ex Ledeb. 1845

Artemisia или пелини разноврсан је и бројан род биљака из породице главочика (Asteraceae) који чини између 200 и 400 појединачних врста. У природи врсте из овог рода расту углавном у аридним и семиаридним подручјима на обе хемисфере.

Научну систематизацију рода урадио је Карл фон Лине 1753. године, а име рода потиче или од имена старогрчке богиње лова и дивљине Артемиде или од легендарне владарке и ботаничарке из Карије Артемизије II (умрла вероватно 350. године пре нове ере).[1][2][3]

Род пелина чине вишегодишње зељасте, полужбунасте и жбунасте биљке, а већина врста је позната по свом горком укусу који добијају од терпеноида и лактона. Цветови су јако мали, а опрашивање се врши искључиво путем ветра. Листови су са горње стране код већине врста прекривени беличастим длачицама. Пелини најбоље расту на сувом, сунчаном и храњивим материјама сиромашном земљишту.

Неке од најпознатијих врста овог рода су дивљи пелин (A. vulgaris), обични пелин (A. absinthium), естрагон (A. dracunculus), бели пелин (Artemisia herba-alba) и други.

Основне карактеристике[уреди]

Биљке из рода пелина су вишегодишње (ретко једногодишње) зељасте и жбунасте биљке висине између 3 и 150 центиметара, са јаким, вретенастим и дрвенастим корењем. Специфичне су по свом горком укусу који добијају од органских једињења терпеноида које садрже листови ових биљака.

Стабла су углавном права, мање дебљине и сребрнасте до беличасте боје. Имају троугласту физиономију. Листови су наизменично распоређени и са једног чвора избија углавном по један лист, сложени су и подељени у више режњева (перасти тип листа). Листови су много крупнији у доњем делу биљке, а са висином им величина опада.

Цветови су углавном мањи, углавном жути, ређе црвенкасти и формирани у виду метлица. Сваки цветић има јајаст облик, дужине између 1 и 10 милиметара. Пелини су вишедоме биљке, а на једној биљци се налазе и мушки и женски цветови. Опрашивање се врсти помоћу ветра.

Плодови су ситне и глатке семенке преко којих се неке биљке даље размножавају. Неке врсте попут естрагона размножавају се углавном преко ризомастог корења.

Употреба[уреди]

Код неких припадника овог рода листови су доста ароматични и имају екстремно горак укус, а неки су нашли употребу у прехрамбеној индустрији и у медицини. Естрагон се тако користи као зачинска биљка, а нарочито је популаран као зачин у француској кухињи. Обични пелин се због своје горчине од давнина користио као средство за борбу против бува, мољаца и других инсеката, а данас се користи за ароматизацију алкохолних пића попут вермута и апсинта. На Балканском полуострву производи се карактеристичан ликер пелинковац са интензивном аромом пелина и око 35 % алкохола.

Жбунаста врста Artemisia arborescens („дрвенасти пелин” или шиба) на Бликсом Истоку користи се као чај у комбинацији са листовима нане. Неколико врста се узгаја као украсне биљке.

Органско једињење артемисинин и његови деривати који се добијају екстракцијом из листова слатког пелина (Artemisia annua) представљају једно од најучинковитијих средстава у борби против маларије.[4] Једињење сантонин које се налази присутно код врсте Artemisia cina учинковито делује на избацивање паразита из организма (посебно глиста). Кинески пелин (Artemisia argyi) има широку употребу у традиционалној кинеској медицини.

Врста Artemisia austriaca благотворно утиче на смањење симптома услед зависности од морфијума.[5]

Најпознатије врсте[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Shorter Oxford English Dictionary, 6th ed. United Kingdom: Oxford University Press. 2007. стр. 3804. ISBN 0199206872. 
  2. ^ „Etymology”. Britannica.com. Приступљено 07. 06. 2012. 
  3. ^ Various (јул 2014). „Etymologia: Artemisinin”. Emerg Infect Dis [Internet]. CDC. 20 (7). doi:10.3201/eid2007.ET2007. Приступљено 4. 07. 2014. 
  4. ^ White, N. J. (јул 1997). „Assessment of the pharmacodynamic properties of antimalarial drugs in vivo. Antimicrob. Agents Chemother. 41 (7): 1413—22. PMC 163932Слободан приступ. PMID 9210658. 
  5. ^ Mohammad Charkhpour, Abbas Delazar, Hadi Mohammadi, Tooba Gholikhani , Alireza Parvizpur. Evaluation of the Effects of Artemisia austriaca on Morphine Withdrawal Syndrome in Rats. Pharmaceutical sciences, 2014, 20(1), 1-5.

Спољашње везе[уреди]