Пређи на садржај

Пендрек

С Википедије, слободне енциклопедије
Гумени полицијски пендрек Краљевине Југославије (1918-1941).

Пендрек[1] или службена палица, службено хладно оружје припадника полиције уведено почетком 19. века. У СФРЈ, пендрек се службено називао поправна палица.[2] У почетку од дрвета, од средине 20. века пендреци се већином израђују од гуме.

Историја

[уреди | уреди извор]

Пендрек је настао еволуцијом батине или палице (буџа, кијак), која се од најстаријих времена користила као оружје за блиску борбу.[2] Као службено оружје полиције и затворских чувара уведен је најпре у Великој Британији, око 1820. Прву модерну полицију на свету основао је 1829. године у Лондону Сер Роберт Пил. [а]

Лондонски униформисани полицајци су на дужности од оружја имали само дрвену палицу, а по узору на њих опремљена је и полиција у САД и Немачкој. Са друге стране, француска полиција је све до 1850. била наоружана кратким мачевима. Док је британска полиција остала наоружана само пендреком, америчка полиција се већ 1850. наоружала и револверима, док је немачка полиција крајем 19. века уз палице увела пиштоље и мачеве.[3] Са друге стране, српски пандури, настали још у време турске власти као општински стражари намењени за гоњење хајдука, од почетка су били наоружани ватреним оружјем - кубуром и јатаганом. У Србији, прве полицијске палице уведене су крајем 19. века по угледу на полицију европских земаља, иако су се код сеоских пандура јатагани задржали све до 90-их година 19. века. Српски пандури су све до краја 19. века користили јатаган као хладно оружје за самоодбрану, али су сеоски кметови носили батину као симбол своје власти и имали су (по закону из 1839) законско овлашћење да кажњавају мање кривице јавним батинањем све до устава из 1869.[4]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ По оснивачу британске полиције Роберту Пилу, реч Боби постала је синоним за полицајца у Енглеској (Боби је уобичајени надимак од имена Роберт).

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Вујанић 2011, стр. 906.
  2. ^ а б Пилетић 1973, стр. 517.
  3. ^ Бајем 1990, стр. 54-55.
  4. ^ Јовановић 1923, стр. 118.

Литература

[уреди | уреди извор]