Пенутијски језици

С Википедије, слободне енциклопедије
Пенутијски језици
(спорна)
Географска распрострањеностСеверна Америка
Језичка класификацијахипотетичка макро-породица језика
Подподела
ГлотологNone
{{{mapalt}}}
Географска распрострањеност пенутијске макро-породице језика

Пенутијски језици су хипотетичка макро-породица језика, која обухвата велики број језичких породица на западу континента Северна Америка. Већином пенутијских језика говори се на територији америчких држава Вашингтон, Орегон и Калифорнија.

Име[уреди | уреди извор]

Име пенутијски је сложеница, настала од речи за број 2, која се у винтуанским, мајдуанским и јокатским језицима изговара као пен, а у утијским као ути.[1]

Аргументи за и против[уреди | уреди извор]

Не постоји сагласност међу лингвистима о постојању пенутијске макро-породица језика. Спорно је и постојање неких језичких породица у оквиру пенутијске макро-породица језика. Неки од проблема у компаративној анализи језика у оквир макро-породице језика последица су раног изумирања многих језика и чињенице да су многи од њих слабо документовани.[2]

За неке подгрупе пенутијских језика, које су скорије предложене, представљени су уверљиви докази. На пример, Кетрин Калахан је груписала мивочке и костаноанске језике у утијску групу језика.[3] А недавно је представила доказе који подржавају груписање утијских и јокатских језика у јок-утијску групу језика.[4][5] Изгледа да има довољно уверљивих доказа и за постојање плато-пенутијске породице језика (коју су Хјуит и Пауел првобитно назвали шахапвајлутска породица језика 1894), која укључује кламатскомодочки језик, молалски и сахаптијске језике, сахаптински и нез першки.[6]

Класификација[уреди | уреди извор]

Језичке породице које припадају хипотетичкој пенутијској макро-породици језика

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Диксон и Кребер, (1913a), (1913b)
  2. ^ Кембел, (1997); погледати Диленси и Гола, (1997), Гола, (2007):81–82
  3. ^ Калахан 1967
  4. ^ Калахан 1997
  5. ^ Калахан 2001
  6. ^ Диленси и Гола, (1997)

Литература[уреди | уреди извор]

  • Campbell, Lyle (1997). "American Indian languages: The historical linguistics of Native America". New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-509427-1. 
  • Callaghan, Catherine A. (1967). „"Miwok–Costanoan as a subfield of Penutian"”. International Journal of American Linguistics. 33: 224—227. 
  • Callaghan, Catherine (1997). „"Evidence for Yok-Utian"”. International Journal of American Linguistics. 63: 18—64. 
  • Callaghan, Catherine (2001). „"More evidence for Yok-Utian: A reanalysis of the Dixon and Kroeber sets"”. International Journal of American Linguistics. 67 (3): 313—346. 
  • DeLancey, Scott; Golla, Victor (1997). „"The Penutian hypothesis: Retrospect and prospect"”. International Journal of American Linguistics. 63: 171—202. 
  • Golla, Victor (2007). „"Linguistic Prehistory"”. Ур.: Terry L. Jones; Kathryn A. Klar. "California Prehistory: Colonization, Culture, and Complexity". New York: Altamira Press. стр. 71—82. ISBN 978-0-7591-0872-1. 
  • Dixon, Roland R.; Kroeber, Alfred L. (1913a). „"New linguistic families in California"”. American Anthropologist. 15: 647—655. 
  • Dixon, Roland R.; Kroeber, Alfred L. (1913b). „"Relationship of the Indian languages of California"”. Science. 37: 225. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]