Пераст

Координате: 42° 29′ 08″ СГШ; 18° 41′ 34″ ИГД / 42.4855° СГШ; 18.692833° ИГД / 42.4855; 18.692833
С Википедије, слободне енциклопедије
Пераст
Widok na Perast z zachodu 01.JPG
Административни подаци
Држава Црна Гора
ОпштинаКотор
Становништво
 — (2011)349
Географске карактеристике
Координате42° 29′ 08″ СГШ; 18° 41′ 34″ ИГД / 42.4855° СГШ; 18.692833° ИГД / 42.4855; 18.692833
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина0 м
Пераст на мапи Црне Горе
Пераст
Пераст
Пераст на мапи Црне Горе
Остали подаци
Поштански број85336
Позивни број032
Регистарска ознакаKO

Пераст је градско насеље у општини Котор у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 349 становника (према попису из 1991. било је 449 становника).

Географија[уреди | уреди извор]

Пераст лежи у подножју брда Свети Илија (873 m), насупрот тјеснацу Вериге у Боки которској. Име је добио по илирском племену Пируста, а праисторијски остаци пронађени у пећини Шпила изнад Пераста свједоче о веома раном насељавању ове области.

Пераст

Историја[уреди | уреди извор]

Црква у Перасту

Од најранијих дана Пераст је био окренут мору и поморству. Већ 1336. године Пераст је имао бродоградилиште које је радило до 1813. године. Статус општине добио је 1580. године и задржао га све до 1950. Ипак, свој највећи процват Пераст доживљава у XVII и XVIII вијеку, када свјетским морима плови стотинак перашких лађа. Пошто је једна од најпознатијих поморских школа била управо у Перасту, Петар Велики је на препоруку Венеције синове познатих племићких фамилија слао у Пераст, да се обучавају код познатог математичара и морепловца Марка Мартиновића. Подаци говоре да је током 1697. и 1698. године на броду Марка Мартиновића пловило 17 руских кнежева.

Свој процват Пераст дугује поморству, а управо то је разлог што најмонументалније перашке грађевине потичу из овог периода.

План града је сасвим једноставан. Једна дугачка улица води кроз град дуж обале, а од ње степеништа воде у више дијелове. У центру града налази се трг (Пјаца) којим доминира црква Св. Николе са својим импресивним звоником високим 55 метара. Првобитно започета тробродна црква никада није завршена, због недостатка новца. Данас се у презбитерију и сакристијама недовршене цркве налази ризница и музеј.

Постојећа црква датира из XVII вијека а градња је комплетирана изградњом велелепног звоника 1691. године. На западном зиду цркве стоји спомен плоча са текстом исклесаним на народном језику, ту постављена у част побједе малобројних Пераштана у боју против Турака 15. маја 1654. године.Пераштани су успијели да се одбране јер су браћа Сладоје и Стијепо Стијеповић из Рисна успјели дан раније да јаве своме трећем брату Петру Стијеповићу који се настанио у Перасту о планираном нападу.[1] [2] У част и спомен на ову величанствену побједу, до дањашних дана се у Перасту, сваког 15. маја одржава тзв. Гађање кокота, свечаност која симболизује ратнички дух и вјештину коју су Пераштани тада показали.

Поред цркве Св. Николе Пераст има још 17 цркава. Веома је интереснатна црква Св. Ане која се налази високо изнад града, а фрескама је украсио Трипо Кокоља. Православна црква у Перасту је посвећена Рођењу Пресвете Богородице. За њену изградњу и украшавање је заслужан Ђ. Ђурановић, грађанин перашки, као и за подизање српске школе. Изнад Пераста, у голој стијени, Лазар Томановић спомиње извор живе воде, за који је народ говорио да га је Свети Сава извео.[3] Каплан Буровић наводи податак да су Буровићи били угледни житељи Пераста и да су их Аусријанци протјерали. [4] На посјед конте Буровића у Лепетанима, су се населили преци Лазара Томановића. [5]

Прелијепе перашке палате, иако данас великим дијелом запуштене и обрасле бршљаном, ипак свједоче о златном добу овог града.

Палате и историјски значајне грађевине у Перасту су:

У Перасту је већ 1930-тих било доста опустелих кућа, број становника је у неком ранијем периоду био две хиљаде, а опао је на 496.[6]

Острва[уреди | уреди извор]

Преко пута Пераста, близу обале, налазе се два острва која представљају посебну атракцију овога града.

  • Свети Ђорђе је природно острво. На њему се налази бенедиктински манастир из 12. века, као и локално гробље Пераста.
  • Госпа од Шкрпјела је вјештачки оток, настао набацивањем камена на подводну хрид. До данашњих дана сачуван је обичај ритуалног бацања камена око отока — Фасинада. Ова манифестација одржава се сваког 22. јула, као спомен на дан када је 1452. године на хриди - шкрпјелу пронађена икона Богородице са малим Христом, што је Пераштанима био „Божији знак“ и повод за изградњу цркве: у смирај дана поворка окићених барки напуњених камењем креће према Госпи. Као врхунац свечаности, у море око острва баца се донесено камење и барке се враћају натраг. У манифестацији традиционално учествују само мушкарци. Сама црква подигнута је 1630. године, а осмоугаона капела додата је четрдесет година касније. Унутрашњост цркве осликао је наш највећи барокни сликар Трипо Кокоља (1661-1713), родом Пераштанин. Фреске се налазе на таваници и горњим дијеловима бочних зидова и приказују сцене из живота Исуса Христа, Богородице и Пророка. Испод осликаних дијелова налази се око 2.000 сребрних завјетних плочица које приказују детаље поморских побједа, било над пиратима или у олуји. Поморци су их доносили у знак захвалности Госпи за сачуване животе у тим окршајима.

Демографија[уреди | уреди извор]

Историјски грб Пераста

У насељу Пераст живи 297 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,7 година (38,2 код мушкараца и 44,6 код жена). У насељу има 135 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,59.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[7]
Година Становника
1948. 412
1953. 478
1961. 544
1971. 637
1981. 551
1991. 449 444
2003. 368 349
Етнички састав према попису из 2003.[8]
Црногорци
  
146 41,83%
Срби
  
101 28,93%
Хрвати
  
29 8,30%
Југословени
  
10 2,86%
Бошњаци
  
3 0,85%
Словенци
  
1 0,28%
Македонци
  
1 0,28%
непознато
  
16 4,58%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Култура[уреди | уреди извор]

Међународни фестивал клапа Пераст је фестивал клапске пјесме у Перасту. Једини је фестивал овог музичког жанра у Црној Гори. Циљ и идеја фестивала је промовисање и чување традиције пјевања a capella као дијела музичке баштине Црне Горе. Одржава се од 2001. године.[10]

Старинско клапско пјевање у Боки наставља се на музичку традицију специфичног једногласног пјевања које своје најстарије коријене налази у перашким бугарштицама, у обредним молитвеним пјесмама, у обичајним почасницама и пјесмама у колу. Средином 19. вијека развија се као вишегласно пјевање мушких и женских дружина.[10]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Милош Милошевић,Бока Которска, Бар и Улцињ од краја 15. до краја 18.вијека, ЦИД, Подгорица,2008
  2. ^ Буторац Павао,Госпа од Шкрпјела, Наклада светишта Госпе од Шкрпјела, Сарајево, 1928
  3. ^ Томановић 2007, стр. 56.
  4. ^ Goli Zivot - Kaplan Burovic - (TV Happy 31.05.2014.), 1.44.42. 
  5. ^ Томановић, Лазар. Моје братство (PDF). стр. 357. 
  6. ^ "Политика", 15. јун 1937
  7. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  8. ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0. 
  9. ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488. 
  10. ^ а б Međunarodni festival klapa Perast Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јул 2015), U susret XIV Festivalu, 26. svibnja 2015. (pristupljeno 28. lipnja 2015.)

Литература[уреди | уреди извор]

  • Томановић, Лазар (2007). Путописна проза. Градска библиотека и читаоница Херцег Нови. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]