Пераст

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пераст
Widok na Perast z zachodu 01.JPG
Административни подаци
Држава  Црна Гора
Општина Општина Котор
Становништво
Становништво
 — (2011) 349
Положај
Координате 42°29′08″ СГШ; 18°41′34″ ИГД / 42.4855° СГШ; 18.692833° ИГД / 42.4855; 18.692833Координате: 42°29′08″ СГШ; 18°41′34″ ИГД / 42.4855° СГШ; 18.692833° ИГД / 42.4855; 18.692833
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 0 m
Пераст на мапи Црне Горе
Пераст
Пераст
Пераст на мапи Црне Горе
Остали подаци
Поштански број 85336
Позивни број 032
Регистарска ознака KO

Пераст је градско насеље у општини Котор у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 349 становника (према попису из 1991. било је 449 становника).

Географија[уреди]

Пераст лежи у подножју брда Свети Илија (873 m), насупрот тјеснацу Вериге у Боки которској. Име је добио по илирском племену Пируста, а праисторијски остаци пронађени у пећини Шпила изнад Пераста свједоче о веома раном насељавању ове области.

Пераст

Историја[уреди]

Црква у Перасту

Од најранијих дана Пераст је био окренут мору и поморству. Већ 1336. године Пераст је имао бродоградилиште које је радило до 1813. године. Статус општине добио је 1580. године и задржао га све до 1950. Ипак, свој највећи процват Пераст доживљава у XVII и XVIII вијеку, када свјетским морима плови стотинак перашких лађа. Пошто је једна од најпознатијих поморских школа била управо у Перасту, Петар Велики је на препоруку Венеције синове познатих племићких фамилија слао у Пераст, да се обучавају код познатог математичара и морепловца Марка Мартиновића. Подаци говоре да је током 1697. и 1698. године на броду Марка Мартиновића пловило 17 руских кнежева.

Свој процват Пераст дугује поморству, а управо то је разлог што најмонументалније перашке грађевине потичу из овог периода.

План града је сасвим једноставан. Једна дугачка улица води кроз град дуж обале, а од ње степеништа воде у више дијелове. У центру града налази се трг (Пјаца) којим доминира црква Св. Николе са својим импресивним звоником високим 55 метара. Првобитно започета тробродна црква никада није завршена, због недостатка новца. Данас се у презбитерију и сакристијама недовршене цркве налази ризница и музеј.

Постојећа црква датира из XVII вијека а градња је комплетирана изградњом велелепног звоника 1691. године. На западном зиду цркве стоји спомен плоча са текстом исклесаним на народном језику, ту постављена у част побједе малобројних Пераштана у боју против Турака 15. маја 1654. године. У част и спомен на ову величанствену побједу, до дањашних дана се у Перасту, сваког 15. маја одржава тзв. Гађање кокота, свечаност која симболизује ратнички дух и вјештину коју су Пераштани тада показали.

Поред цркве Св. Николе Пераст има још 17 цркава. Веома је интереснатна црква Св. Ане која се налази високо изнад града, а фрескама је украсио Трипо Кокоља.

Прелијепе перашке палате, иако данас великим дијелом запуштене и обрасле бршљаном, ипак свједоче о златном добу овог града.

Палата Бујовић саграђена је крајем XVII вијека и диван је примјер ренесансно-барокне архитектуре. Власник је био познати поморац и силник Вицко Бујовић. Легенда каже да је био јако поносан на своју палату. Када је на његово питање да ли може да сагради љепшу градитељ одговорио потврдно, Бујовић га је у нападу бијеса са крова палате бацио у море. Данас се у овој палати налази Музеј града Пераста са бројним експонатима, документима и сликама које свједоче о бурној историји Пераста.

Острва изван Пераста

Импозантна је и палата познате породице Змајевић, чије су генерације нераскидиво везане за историју Пераста. Матија Змајевић (1680 - 1735) био је познати адмирал Руске флоте под чијом командом су Руси извојевали, за њихову историју, значајне побједе. Његов брат Андрија био је надбискуп барски и примас српски, поред тога и књижевник. Поред палате налази се црква Госпа од Розарија, на чијем порталу доминира крилати змај, грб Змајевића.

Треба поменути и палате Смекија, Висковић, Баловић, Мазаровић...

Преко пута Пераста налази се Госпа од Шкрпјела, вјештачки оток, настао набацивањем камена на подводну хрид. До данашњих дана сачуван је обичај ритуалног бацања камена око отока сваког 22. јула, као спомен на дан када је 1452. године на хриди - шкрпјелу пронађена икона Богородице са малим Христом, што је Пераштанима био „Божији знак“ и повод за изградњу цркве.

У смирај дана поворка окићених барки напуњених камењем креће према Госпи. Као врхунац свечаности, у море око острва баца се донесено камење и барке се враћају натраг. У манифестацији традиционално учествују само мушкарци. Сама црква подигнута је 1630. године, а осмоугаона капела додата је четрдесет година касније. Унутрашњост цркве осликао је наш највећи барокни сликар Трипо Кокоља (1661-1713), родом Пераштанин. Фреске се налазе на таваници и горњим дијеловима бочних зидова и приказују сцене из живота Исуса Христа, Богородице и Пророка. Испод осликаних дијелова налази се око 2.000 сребрних завјетних плочица које приказују детаље поморских побједа, било над пиратима или у олуји. Поморци су их доносили у знак захвалности Госпи за сачуване животе у тим окршајима.

Пераст је данас изузетно миран градић, а буран живот, богатство и слава Пераста и Пераштана су историја. Ипак, својом љепотом Пераст привлачи модерне морепловце, путнике, умјетнике, сањаре, жељне љепоте и мира.

Демографија[уреди]

У насељу Пераст живи 297 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,7 година (38,2 код мушкараца и 44,6 код жена). У насељу има 135 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,59.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 412
1953. 478
1961. 544
1971. 637
1981. 551
1991. 449 444
2003. 368 349
Етнички састав према попису из 2003.[2]
Црногорци
  
146 41,83 %
Срби
  
101 28,93 %
Хрвати
  
29 8,30 %
Југословени
  
10 2,86 %
Бошњаци
  
3 0,85 %
Словенци
  
1 0,28 %
Македонци
  
1 0,28 %
непознато
  
16 4,58 %


Референце[уреди]

  1. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  2. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0. 
  3. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488. 

Спољашње везе[уреди]