Пераст
 |
Географија можда захтева чишћење како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. (јануар 2012) (Научите како и када да уклоните овај шаблон обавештења)
|
| Пераст |
|
|---|---|
 |
|
| Административни подаци | |
| Држава |  Црна Гора |
| Општина | Општина Котор |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — (2011) | 349 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42°29′08″ СГШ; 18°41′34″ ИГД / 42.4855° СГШ; 18.692833° ИГДКоординате: 42°29′08″ СГШ; 18°41′34″ ИГД / 42.4855° СГШ; 18.692833° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Надм. висина | 0 м |
 Пераст
|
|
| Остали подаци | |
| Поштански број | 85336 |
| Позивни број | 032 |
| Регистарска ознака | KO |
Пераст је градско насеље у општини Котор у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 349 становника (према попису из 1991. било је 449 становника).
Географија[уреди]
Пераст лежи у подножју брда Свети Илија (873 m), насупрот тјеснацу Вериге у Боки которској. Име је добио по илирском племену Пируста, а праисторијски остаци пронађени у пећини Шпила изнад Пераста свједоче о веома раном насељавању ове области.
Историја[уреди]
Од најранијих дана Пераст је био окренут мору и поморству. Већ 1336. године Пераст је имао бродоградилиште које је радило до 1813. године. Статус општине добио је 1580. године и задржао га све до 1950. Ипак, свој највећи процват Пераст доживљава у XVII и XVIII вијеку, када свјетским морима плови стотинак перашких лађа. Пошто је једна од најпознатијих поморских школа била управо у Перасту, Петар Велики је на препоруку Венеције синове познатих племићких фамилија слао у Пераст, да се обучавају код познатог математичара и морепловца Марка Мартиновића. Подаци говоре да је током 1697. и 1698. године на броду Марка Мартиновића пловило 17 руских кнежева.
Свој процват Пераст дугује поморству, а управо то је разлог што најмонументалније перашке грађевине потичу из овог периода.
План града је сасвим једноставан. Једна дугачка улица води кроз град дуж обале, а од ње степеништа воде у више дијелове. У центру града налази се трг (Пјаца) којим доминира црква Св. Николе са својим импресивним звоником високим 55 метара. Првобитно започета тробродна црква никада није завршена, због недостатка новца. Данас се у презбитерију и сакристијама недовршене цркве налази ризница и музеј.
Постојећа црква датира из XVII вијека а градња је комплетирана изградњом велелепног звоника 1691. године. На западном зиду цркве стоји спомен плоча са текстом исклесаним на народном језику, ту постављена у част побједе малобројних Пераштана у боју против Турака 15. маја 1654. године. У част и спомен на ову величанствену побједу, до дањашних дана се у Перасту, сваког 15. маја одржава тзв. Гађање кокота, свечаност која симболизује ратнички дух и вјештину коју су Пераштани тада показали.
Поред цркве Св. Николе Пераст има још 17 цркава. Веома је интереснатна црква Св. Ане која се налази високо изнад града, а фрескама је украсио Трипо Кокоља.
Прелијепе перашке палате, иако данас великим дијелом запуштене и обрасле бршљаном, ипак свједоче о златном добу овог града.
Палата Бујовић саграђена је крајем XVII вијека и диван је примјер ренесансно-барокне архитектуре. Власник је био познати поморац и силник Вицко Бујовић. Легенда каже да је био јако поносан на своју палату. Када је на његово питање да ли може да сагради љепшу градитељ одговорио потврдно, Бујовић га је у нападу бијеса са крова палате бацио у море. Данас се у овој палати налази Музеј града Пераста са бројним експонатима, документима и сликама које свједоче о бурној историји Пераста.
Импозантна је и палата познате породице Змајевић, чије су генерације нераскидиво везане за историју Пераста. Матија Змајевић (1680 - 1735) био је познати адмирал Руске флоте под чијом командом су Руси извојевали, за њихову историју, значајне побједе. Његов брат Андрија био је надбискуп барски и примас српски, поред тога и књижевник. Поред палате налази се црква Госпа од Розарија, на чијем порталу доминира крилати змај, грб Змајевића.
Треба поменути и палате Смекија, Висковић, Баловић, Мазаровић...
Преко пута Пераста налази се Госпа од Шкрпјела, вјештачки оток, настао набацивањем камена на подводну хрид. До данашњих дана сачуван је обичај ритуалног бацања камена око отока сваког 22. јула, као спомен на дан када је 1452. године на хриди - шкрпјелу пронађена икона Богородице са малим Христом, што је Пераштанима био „Божији знак“ и повод за изградњу цркве.
У смирај дана поворка окићених барки напуњених камењем креће према Госпи. Као врхунац свечаности, у море око острва баца се донесено камење и барке се враћају натраг. У манифестацији традиционално учествују само мушкарци. Сама црква подигнута је 1630. године, а осмоугаона капела додата је четрдесет година касније. Унутрашњост цркве осликао је наш највећи барокни сликар Трипо Кокоља (1661-1713), родом Пераштанин. Фреске се налазе на таваници и горњим дијеловима бочних зидова и приказују сцене из живота Исуса Христа, Богородице и Пророка. Испод осликаних дијелова налази се око 2.000 сребрних завјетних плочица које приказују детаље поморских побједа, било над пиратима или у олуји. Поморци су их доносили у знак захвалности Госпи за сачуване животе у тим окршајима.
Пераст је данас изузетно миран градић, а буран живот, богатство и слава Пераста и Пераштана су историја. Ипак, својом љепотом Пераст привлачи модерне морепловце, путнике, умјетнике, сањаре, жељне љепоте и мира.
Демографија[уреди]
У насељу Пераст живи 297 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,7 година (38,2 код мушкараца и 44,6 код жена). У насељу има 135 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,59.
Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| м |
ж
|
|||
| ? | 2 | 6 | ||
| 80+ | 0 | 5 | ||
| 75—79 | 3 | 8 | ||
| 70—74 | 4 | 16 | ||
| 65—69 | 8 | 12 | ||
| 60—64 | 8 | 13 | ||
| 55—59 | 10 | 14 | ||
| 50—54 | 16 | 18 | ||
| 45—49 | 11 | 19 | ||
| 40—44 | 10 | 8 | ||
| 35—39 | 10 | 9 | ||
| 30—34 | 15 | 12 | ||
| 25—29 | 14 | 11 | ||
| 20—24 | 17 | 8 | ||
| 15—19 | 7 | 11 | ||
| 10—14 | 5 | 11 | ||
| 5—9 | 11 | 6 | ||
| 0—4 | 3 | 8 | ||
| Просек : | 12 | 0 | ||
|
||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 135 | 63 | 69 | 0 | 2 | 1 |
| Женски | 170 | 54 | 68 | 35 | 12 | 1 |
| УКУПНО | 305 | 117 | 137 | 35 | 14 | 2 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 36 | 0 | 0 | 0 | 8 |
| Женски | 32 | 0 | 0 | 0 | 4 |
| УКУПНО | 68 | 0 | 0 | 0 | 12 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 1 | 2 | 5 | 2 | 2 |
| Женски | 1 | 0 | 9 | 1 | 0 |
| УКУПНО | 2 | 2 | 14 | 3 | 2 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 2 | 3 | 0 | 1 |
| Женски | 1 | 0 | 1 | 1 | 10 |
| УКУПНО | 1 | 2 | 4 | 1 | 11 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 6 | 0 | 0 | 4 | |
| Женски | 3 | 0 | 0 | 1 | |
| УКУПНО | 9 | 0 | 0 | 5 | |
Референце[уреди]
- ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
- ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.
- ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.
Спољашње везе[уреди]
 |
Пераст на Викимедијиној остави. |
