Пераст

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Пераст
Widok na Perast z zachodu 01.JPG
Административни подаци
Држава  Црна Гора
Општина Општина Котор
Становништво
Становништво
 — (2011) 349
Географске карактеристике
Координате 42°29′08″ СГШ; 18°41′34″ ИГД / 42.4855° СГШ; 18.692833° ИГД / 42.4855; 18.692833Координате: 42°29′08″ СГШ; 18°41′34″ ИГД / 42.4855° СГШ; 18.692833° ИГД / 42.4855; 18.692833
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 0 м
Пераст на мапи Црне Горе
Пераст
Пераст
Остали подаци
Поштански број 85336
Позивни број 032
Регистарска ознака KO

Пераст је градско насеље у општини Котор у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 349 становника (према попису из 1991. било је 449 становника).

Географија[уреди]

Пераст лежи у подножју брда Свети Илија (873 m), насупрот тјеснацу Вериге у Боки которској. Име је добио по илирском племену Пируста, а праисторијски остаци пронађени у пећини Шпила изнад Пераста свједоче о веома раном насељавању ове области.

Пераст

Историја[уреди]

Црква у Перасту

Од најранијих дана Пераст је био окренут мору и поморству. Већ 1336. године Пераст је имао бродоградилиште које је радило до 1813. године. Статус општине добио је 1580. године и задржао га све до 1950. Ипак, свој највећи процват Пераст доживљава у XVII и XVIII вијеку, када свјетским морима плови стотинак перашких лађа. Пошто је једна од најпознатијих поморских школа била управо у Перасту, Петар Велики је на препоруку Венеције синове познатих племићких фамилија слао у Пераст, да се обучавају код познатог математичара и морепловца Марка Мартиновића. Подаци говоре да је током 1697. и 1698. године на броду Марка Мартиновића пловило 17 руских кнежева.

Свој процват Пераст дугује поморству, а управо то је разлог што најмонументалније перашке грађевине потичу из овог периода.

План града је сасвим једноставан. Једна дугачка улица води кроз град дуж обале, а од ње степеништа воде у више дијелове. У центру града налази се трг (Пјаца) којим доминира црква Св. Николе са својим импресивним звоником високим 55 метара. Првобитно започета тробродна црква никада није завршена, због недостатка новца. Данас се у презбитерију и сакристијама недовршене цркве налази ризница и музеј.

Постојећа црква датира из XVII вијека а градња је комплетирана изградњом велелепног звоника 1691. године. На западном зиду цркве стоји спомен плоча са текстом исклесаним на народном језику, ту постављена у част побједе малобројних Пераштана у боју против Турака 15. маја 1654. године. У част и спомен на ову величанствену побједу, до дањашних дана се у Перасту, сваког 15. маја одржава тзв. Гађање кокота, свечаност која симболизује ратнички дух и вјештину коју су Пераштани тада показали.

Поред цркве Св. Николе Пераст има још 17 цркава. Веома је интереснатна црква Св. Ане која се налази високо изнад града, а фрескама је украсио Трипо Кокоља.

Прелијепе перашке палате, иако данас великим дијелом запуштене и обрасле бршљаном, ипак свједоче о златном добу овог града.

Палата Бујовић саграђена је крајем XVII вијека и диван је примјер ренесансно-барокне архитектуре. Власник је био познати поморац и силник Вицко Бујовић. Легенда каже да је био јако поносан на своју палату. Када је на његово питање да ли може да сагради љепшу градитељ одговорио потврдно, Бујовић га је у нападу бијеса са крова палате бацио у море. Данас се у овој палати налази Музеј града Пераста са бројним експонатима, документима и сликама које свједоче о бурној историји Пераста.

Острва изван Пераста

Импозантна је и палата познате породице Змајевић, чије су генерације нераскидиво везане за историју Пераста. Матија Змајевић (1680 - 1735) био је познати адмирал Руске флоте под чијом командом су Руси извојевали, за њихову историју, значајне побједе. Његов брат Андрија био је надбискуп барски и примас српски, поред тога и књижевник. Поред палате налази се црква Госпа од Розарија, на чијем порталу доминира крилати змај, грб Змајевића.

Треба поменути и палате Смекија, Висковић, Баловић, Мазаровић... Пераст је данас изузетно миран градић, а буран живот, богатство и слава Пераста и Пераштана су историја. Ипак, својом љепотом Пераст привлачи модерне морепловце, путнике, умјетнике, сањаре, жељне љепоте и мира.

Острва[уреди]

Преко пута Пераста, близу обале, налазе се два острва која представљају посебну атракцију овога града.

  • Свети Ђорђе је природно острво. На њему се налази бенедиктински манастир из 12. века, као и локално гробље Пераста.
  • Госпа од Шкрпјела је вјештачки оток, настао набацивањем камена на подводну хрид. До данашњих дана сачуван је обичај ритуалног бацања камена око отока — Фасинада. Ова манифестација одржава се сваког 22. јула, као спомен на дан када је 1452. године на хриди - шкрпјелу пронађена икона Богородице са малим Христом, што је Пераштанима био „Божији знак“ и повод за изградњу цркве: у смирај дана поворка окићених барки напуњених камењем креће према Госпи. Као врхунац свечаности, у море око острва баца се донесено камење и барке се враћају натраг. У манифестацији традиционално учествују само мушкарци. Сама црква подигнута је 1630. године, а осмоугаона капела додата је четрдесет година касније. Унутрашњост цркве осликао је наш највећи барокни сликар Трипо Кокоља (1661-1713), родом Пераштанин. Фреске се налазе на таваници и горњим дијеловима бочних зидова и приказују сцене из живота Исуса Христа, Богородице и Пророка. Испод осликаних дијелова налази се око 2.000 сребрних завјетних плочица које приказују детаље поморских побједа, било над пиратима или у олуји. Поморци су их доносили у знак захвалности Госпи за сачуване животе у тим окршајима.

Демографија[уреди]

У насељу Пераст живи 297 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,7 година (38,2 код мушкараца и 44,6 код жена). У насељу има 135 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,59.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 412
1953. 478
1961. 544
1971. 637
1981. 551
1991. 449 444
2003. 368 349
Етнички састав према попису из 2003.[2]
Црногорци
  
146 41,83 %
Срби
  
101 28,93 %
Хрвати
  
29 8,30 %
Југословени
  
10 2,86 %
Бошњаци
  
3 0,85 %
Словенци
  
1 0,28 %
Македонци
  
1 0,28 %
непознато
  
16 4,58 %


Референце[уреди]

  1. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  2. ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0. 
  3. ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488. 

Спољашње везе[уреди]