Пераст
 | Географија можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. (јануар 2012) |
Пераст | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Црна Гора |
| Општина | Котор |
| Становништво | |
| — (2011) | 349 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 29′ 08″ С; 18° 41′ 34″ И / 42.4855° С; 18.692833° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 0 m |
  Пераст Пераст на мапи Црне Горе | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 85336 |
| Позивни број | 032 |
| Регистарска ознака | KO |
Пераст је градско насеље у општини Котор у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 349 становника (према попису из 1991. било је 449 становника).
Географија[уреди | уреди извор]
Пераст лежи у подножју брда Свети Илија (873 m), насупрот тјеснацу Вериге у Боки которској. Име је добио по илирском племену Пируста, а праисторијски остаци пронађени у пећини Шпила изнад Пераста свједоче о веома раном насељавању ове области.
Историја[уреди | уреди извор]
Од најранијих дана Пераст је био окренут мору и поморству. Већ 1336. године Пераст је имао бродоградилиште које је радило до 1813. године. Статус општине добио је 1580. године и задржао га све до 1950. Ипак, свој највећи процват Пераст доживљава у XVII и XVIII вијеку, када свјетским морима плови стотинак перашких лађа. Пошто је једна од најпознатијих поморских школа била управо у Перасту, Петар Велики је на препоруку Венеције синове познатих племићких фамилија слао у Пераст, да се обучавају код познатог математичара и морепловца Марка Мартиновића. Подаци говоре да је током 1697. и 1698. године на броду Марка Мартиновића пловило 17 руских кнежева.
Свој процват Пераст дугује поморству, а управо то је разлог што најмонументалније перашке грађевине потичу из овог периода.
План града је сасвим једноставан. Једна дугачка улица води кроз град дуж обале, а од ње степеништа воде у више дијелове. У центру града налази се трг (Пјаца) којим доминира црква Св. Николе са својим импресивним звоником високим 55 метара. Првобитно започета тробродна црква никада није завршена, због недостатка новца. Данас се у презбитерију и сакристијама недовршене цркве налази ризница и музеј.
Постојећа црква датира из XVII вијека а градња је комплетирана изградњом велелепног звоника 1691. године. На западном зиду цркве стоји спомен плоча са текстом исклесаним на народном језику, ту постављена у част побједе малобројних Пераштана у боју против Турака 15. маја 1654. године.Пераштани су успијели да се одбране јер су браћа Сладоје и Стијепо Стијеповић из Рисна успјели дан раније да јаве своме трећем брату Петру Стијеповићу који се настанио у Перасту о планираном нападу.[1][2] У част и спомен на ову величанствену побједу, до данашњих дана се у Перасту, сваког 15. маја одржава тзв. Гађање кокота, свечаност која симболизује ратнички дух и вјештину коју су Пераштани тада показали.
Поред цркве Св. Николе Пераст има још 17 цркава. Веома је интереснатна црква Св. Ане која се налази високо изнад града, а фрескама је украсио Трипо Кокоља. Православна црква у Перасту је посвећена Рођењу Пресвете Богородице. За њену изградњу и украшавање је заслужан Ђ. Ђурановић, грађанин перашки, као и за подизање српске школе. Изнад Пераста, у голој стијени, Лазар Томановић спомиње извор живе воде, за који је народ говорио да га је Свети Сава извео.[3] Каплан Буровић наводи податак да су Буровићи били угледни житељи Пераста и да су их Аустријанци протјерали.[4] На посјед конте Буровића у Лепетанима, су се населили преци Лазара Томановића.[5]
Прелијепе перашке палате, иако данас великим дијелом запуштене и обрасле бршљаном, ипак свједоче о златном добу овог града.
Палате и историјски значајне грађевине у Перасту су:
- Палата Шестокриловић
- Палата Лучић-Коловић-Матикола
- Палата Бујовић
- Палата Бронза
- Палата Баловић (нова)
- Палата Вукасовић Коловић
- Палата Брајковић Мартиновић
- Палата Смекија
- Палата Висковић
- Палата Мазаровић
- Палата Мрсха
- Палата Мартиновић
- Палата Криловић
- Палата Чорко
- Мала палата Змајевић
- Палата Цхисмае-Штукановић
- Кућа Буровића
- Кућа Ђуришића са кулом Мазаровића
- Тврђава Светог Крижа
У Перасту је већ 1930-тих било доста опустелих кућа, број становника је у неком ранијем периоду био две хиљаде, а опао је на 496.[6][7]
Острва[уреди | уреди извор]
Преко пута Пераста, близу обале, налазе се два острва која представљају посебну атракцију овога града.
- Свети Ђорђе је природно острво. На њему се налази бенедиктински манастир из 12. века, као и локално гробље Пераста.
- Госпа од Шкрпјела је вјештачки оток, настао набацивањем камена на подводну хрид. До данашњих дана сачуван је обичај ритуалног бацања камена око отока — Фасинада. Ова манифестација одржава се сваког 22. јула, као спомен на дан када је 1452. године на хриди - шкрпјелу пронађена икона Богородице са малим Христом, што је Пераштанима био „Божији знак“ и повод за изградњу цркве: у смирај дана поворка окићених барки напуњених камењем креће према Госпи. Као врхунац свечаности, у море око острва баца се донесено камење и барке се враћају натраг. У манифестацији традиционално учествују само мушкарци. Сама црква подигнута је 1630. године, а осмоугаона капела додата је четрдесет година касније. Унутрашњост цркве осликао је наш највећи барокни сликар Трипо Кокоља (1661-1713), родом Пераштанин. Фреске се налазе на таваници и горњим дијеловима бочних зидова и приказују сцене из живота Исуса Христа, Богородице и Пророка. Испод осликаних дијелова налази се око 2.000 сребрних завјетних плочица које приказују детаље поморских побједа, било над пиратима или у олуји. Поморци су их доносили у знак захвалности Госпи за сачуване животе у тим окршајима.
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Пераст живи 297 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,7 година (38,2 код мушкараца и 44,6 код жена). У насељу има 135 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,59.
Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 2 | 6 | ||
| 80+ | 0 | 5 | ||
| 75—79 | 3 | 8 | ||
| 70—74 | 4 | 16 | ||
| 65—69 | 8 | 12 | ||
| 60—64 | 8 | 13 | ||
| 55—59 | 10 | 14 | ||
| 50—54 | 16 | 18 | ||
| 45—49 | 11 | 19 | ||
| 40—44 | 10 | 8 | ||
| 35—39 | 10 | 9 | ||
| 30—34 | 15 | 12 | ||
| 25—29 | 14 | 11 | ||
| 20—24 | 17 | 8 | ||
| 15—19 | 7 | 11 | ||
| 10—14 | 5 | 11 | ||
| 5—9 | 11 | 6 | ||
| 0—4 | 3 | 8 | ||
| Просек : | 12 | 0 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 135 | 63 | 69 | 0 | 2 | 1 |
| Женски | 170 | 54 | 68 | 35 | 12 | 1 |
| УКУПНО | 305 | 117 | 137 | 35 | 14 | 2 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 36 | 0 | 0 | 0 | 8 |
| Женски | 32 | 0 | 0 | 0 | 4 |
| УКУПНО | 68 | 0 | 0 | 0 | 12 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 1 | 2 | 5 | 2 | 2 |
| Женски | 1 | 0 | 9 | 1 | 0 |
| УКУПНО | 2 | 2 | 14 | 3 | 2 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 2 | 3 | 0 | 1 |
| Женски | 1 | 0 | 1 | 1 | 10 |
| УКУПНО | 1 | 2 | 4 | 1 | 11 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 6 | 0 | 0 | 4 | |
| Женски | 3 | 0 | 0 | 1 | |
| УКУПНО | 9 | 0 | 0 | 5 | |
Култура[уреди | уреди извор]
Међународни фестивал клапа Пераст је фестивал клапске пјесме у Перасту. Једини је фестивал овог музичког жанра у Црној Гори. Циљ и идеја фестивала је промовисање и чување традиције пјевања a capella као дијела музичке баштине Црне Горе. Одржава се од 2001. године.[11]
Старинско клапско пјевање у Боки наставља се на музичку традицију специфичног једногласног пјевања које своје најстарије коријене налази у перашким бугарштицама, у обредним молитвеним пјесмама, у обичајним почасницама и пјесмама у колу. Средином 19. вијека развија се као вишегласно пјевање мушких и женских дружина.[11]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Милош Милошевић,Бока Которска, Бар и Улцињ од краја 15. до краја 18.вијека, ЦИД, Подгорица,2008
- ^ Буторац Павао,Госпа од Шкрпјела, Наклада светишта Госпе од Шкрпјела, Сарајево, 1928
- ^ Томановић 2007, стр. 56.
- ^ Goli Zivot - Kaplan Burovic - (TV Happy 31.05.2014), 1.44.42.
- ^ Томановић, Лазар. Моје братство (PDF). стр. 357.
- ^ "Политика", 15. јун 1937
- ^ "Политика", 2. јул 1935
- ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
- ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.
- ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.
- ^ а б Međunarodni festival klapa Perast Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јул 2015), U susret XIV Festivalu, 26. svibnja 2015. (pristupljeno 28. lipnja 2015)
Литература[уреди | уреди извор]
- Томановић, Лазар (2007). Путописна проза. Градска библиотека и читаоница Херцег Нови.
