Пераст

Координате: 42° 29′ 08″ СГШ; 18° 41′ 34″ ИГД / 42.4855° СГШ; 18.692833° ИГД / 42.4855; 18.692833
С Википедије, слободне енциклопедије
Пераст
Widok na Perast z zachodu 01.JPG
Административни подаци
Држава Црна Гора
ОпштинаКотор
Становништво
 — (2011)349
Географске карактеристике
Координате42° 29′ 08″ СГШ; 18° 41′ 34″ ИГД / 42.4855° СГШ; 18.692833° ИГД / 42.4855; 18.692833
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина0 м
Пераст на мапи Црне Горе
Пераст
Пераст
Пераст на мапи Црне Горе
Остали подаци
Поштански број85336
Позивни број032
Регистарска ознакаKO

Пераст је градско насеље у општини Котор у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 349 становника (према попису из 1991. било је 449 становника).

Географија[уреди | уреди извор]

Пераст лежи у подножју брда Свети Илија (873 m), насупрот тјеснацу Вериге у Боки которској. Име је добио по илирском племену Пируста, а праисторијски остаци пронађени у пећини Шпила изнад Пераста свједоче о веома раном насељавању ове области.

Пераст

Историја[уреди | уреди извор]

Црква у Перасту

Од најранијих дана Пераст је био окренут мору и поморству. Већ 1336. године Пераст је имао бродоградилиште које је радило до 1813. године. Статус општине добио је 1580. године и задржао га све до 1950. Ипак, свој највећи процват Пераст доживљава у XVII и XVIII вијеку, када свјетским морима плови стотинак перашких лађа. Пошто је једна од најпознатијих поморских школа била управо у Перасту, Петар Велики је на препоруку Венеције синове познатих племићких фамилија слао у Пераст, да се обучавају код познатог математичара и морепловца Марка Мартиновића. Подаци говоре да је током 1697. и 1698. године на броду Марка Мартиновића пловило 17 руских кнежева.

Свој процват Пераст дугује поморству, а управо то је разлог што најмонументалније перашке грађевине потичу из овог периода.

План града је сасвим једноставан. Једна дугачка улица води кроз град дуж обале, а од ње степеништа воде у више дијелове. У центру града налази се трг (Пјаца) којим доминира црква Св. Николе са својим импресивним звоником високим 55 метара. Првобитно започета тробродна црква никада није завршена, због недостатка новца. Данас се у презбитерију и сакристијама недовршене цркве налази ризница и музеј.

Постојећа црква датира из XVII вијека а градња је комплетирана изградњом велелепног звоника 1691. године. На западном зиду цркве стоји спомен плоча са текстом исклесаним на народном језику, ту постављена у част побједе малобројних Пераштана у боју против Турака 15. маја 1654. године.Пераштани су успијели да се одбране јер су браћа Сладоје и Стијепо Стијеповић из Рисна успјели дан раније да јаве своме трећем брату Петру Стијеповићу који се настанио у Перасту о планираном нападу.[1] [2] У част и спомен на ову величанствену побједу, до дањашних дана се у Перасту, сваког 15. маја одржава тзв. Гађање кокота, свечаност која симболизује ратнички дух и вјештину коју су Пераштани тада показали.

Поред цркве Св. Николе Пераст има још 17 цркава. Веома је интереснатна црква Св. Ане која се налази високо изнад града, а фрескама је украсио Трипо Кокоља. Православна црква у Перасту је посвећена Рођењу Пресвете Богородице. За њену изградњу и украшавање је заслужан Ђ. Ђурановић, грађанин перашки, као и за подизање српске школе. Изнад Пераста, у голој стијени, Лазар Томановић спомиње извор живе воде, за који је народ говорио да га је Свети Сава извео.[3] Каплан Буровић наводи податак да су Буровићи били угледни житељи Пераста и да су их Аусријанци протјерали. [4] На посјед конте Буровића у Лепетанима, су се населили преци Лазара Томановића. [5]

Прелијепе перашке палате, иако данас великим дијелом запуштене и обрасле бршљаном, ипак свједоче о златном добу овог града.

Палате и историјски значајне грађевине у Перасту су:

У Перасту је већ 1930-тих било доста опустелих кућа, број становника је у неком ранијем периоду био две хиљаде, а опао је на 496.[6]

Острва[уреди | уреди извор]

Преко пута Пераста, близу обале, налазе се два острва која представљају посебну атракцију овога града.

  • Свети Ђорђе је природно острво. На њему се налази бенедиктински манастир из 12. века, као и локално гробље Пераста.
  • Госпа од Шкрпјела је вјештачки оток, настао набацивањем камена на подводну хрид. До данашњих дана сачуван је обичај ритуалног бацања камена око отока — Фасинада. Ова манифестација одржава се сваког 22. јула, као спомен на дан када је 1452. године на хриди - шкрпјелу пронађена икона Богородице са малим Христом, што је Пераштанима био „Божији знак“ и повод за изградњу цркве: у смирај дана поворка окићених барки напуњених камењем креће према Госпи. Као врхунац свечаности, у море око острва баца се донесено камење и барке се враћају натраг. У манифестацији традиционално учествују само мушкарци. Сама црква подигнута је 1630. године, а осмоугаона капела додата је четрдесет година касније. Унутрашњост цркве осликао је наш највећи барокни сликар Трипо Кокоља (1661-1713), родом Пераштанин. Фреске се налазе на таваници и горњим дијеловима бочних зидова и приказују сцене из живота Исуса Христа, Богородице и Пророка. Испод осликаних дијелова налази се око 2.000 сребрних завјетних плочица које приказују детаље поморских побједа, било над пиратима или у олуји. Поморци су их доносили у знак захвалности Госпи за сачуване животе у тим окршајима.

Демографија[уреди | уреди извор]

Историјски грб Пераста

У насељу Пераст живи 297 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,7 година (38,2 код мушкараца и 44,6 код жена). У насељу има 135 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,59.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[7]
Година Становника
1948. 412
1953. 478
1961. 544
1971. 637
1981. 551
1991. 449 444
2003. 368 349
Етнички састав према попису из 2003.[8]‍
Црногорци
  
 146 41,83%
Срби
  
 101 28,93%
Хрвати
  
 29 8,30%
Југословени
  
 10 2,86%
Бошњаци
  
 3 0,85%
Словенци
  
 1 0,28%
Македонци
  
 1 0,28%
непознато
  
 16 4,58%


Становништво према полу и старости[9]
м
ж
? 2
  
  
 6
80+ 0
  
  
 5
75—79 3
  
  
 8
70—74 4
  
  
 16
65—69 8
  
  
 12
60—64 8
  
  
 13
55—59 10
  
  
 14
50—54 16
  
  
 18
45—49 11
  
  
 19
40—44 10
  
  
 8
35—39 10
  
  
 9
30—34 15
  
  
 12
25—29 14
  
  
 11
20—24 17
  
  
 8
15—19 7
  
  
 11
10—14 5
  
  
 11
5—9 11
  
  
 6
0—4 3
  
  
 8
Просек : 12 0
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2003.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2003.
Број домаћинстава 122 130 170 231 199 159 135
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2003.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 135 42 28 28 24 7 6 0 0 0 0
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 135 63 69 0 2 1
Женски 170 54 68 35 12 1
УКУПНО 305 117 137 35 14 2
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 36 0 0 0 8
Женски 32 0 0 0 4
УКУПНО 68 0 0 0 12
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 1 2 5 2 2
Женски 1 0 9 1 0
УКУПНО 2 2 14 3 2
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 2 3 0 1
Женски 1 0 1 1 10
УКУПНО 1 2 4 1 11
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 6 0 0 4
Женски 3 0 0 1
УКУПНО 9 0 0 5

Култура[уреди | уреди извор]

Међународни фестивал клапа Пераст је фестивал клапске пјесме у Перасту. Једини је фестивал овог музичког жанра у Црној Гори. Циљ и идеја фестивала је промовисање и чување традиције пјевања a capella као дијела музичке баштине Црне Горе. Одржава се од 2001. године.[10]

Старинско клапско пјевање у Боки наставља се на музичку традицију специфичног једногласног пјевања које своје најстарије коријене налази у перашким бугарштицама, у обредним молитвеним пјесмама, у обичајним почасницама и пјесмама у колу. Средином 19. вијека развија се као вишегласно пјевање мушких и женских дружина.[10]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Милош Милошевић,Бока Которска, Бар и Улцињ од краја 15. до краја 18.вијека, ЦИД, Подгорица,2008
  2. ^ Буторац Павао,Госпа од Шкрпјела, Наклада светишта Госпе од Шкрпјела, Сарајево, 1928
  3. ^ Томановић 2007, стр. 56.
  4. ^ Goli Zivot - Kaplan Burovic - (TV Happy 31.05.2014.), 1.44.42. 
  5. ^ Томановић, Лазар. Моје братство (PDF). стр. 357. 
  6. ^ "Политика", 15. јун 1937
  7. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  8. ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0. 
  9. ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488. 
  10. ^ а б Međunarodni festival klapa Perast Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јул 2015), U susret XIV Festivalu, 26. svibnja 2015. (pristupljeno 28. lipnja 2015.)

Литература[уреди | уреди извор]

  • Томановић, Лазар (2007). Путописна проза. Градска библиотека и читаоница Херцег Нови. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пераст&oldid=23952532”