Пера Тодоровић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пера Тодоровић
PeraTodorović.jpg
Пера Тодоровић
Пуно име Петpoније Тодоровиһ
Датум рођења (1852-05-02)2. мај 1852.
Место рођења Водице крај Смедеревске Паланке
Датум смрти 24. октобар 1907.(1907-10-24) (55 год.)
Место смрти Београд

Петроније − Пера Тодоровић (2. мај 185224. октобар 1907) је био српски новинар и писац, један од оснивача и вођа Народне радикалне странке. Пореклом је из добростојеће породице из села Водица у околини Смедеревске Паланке. Студирао је педагогију у Цириху, али је није завршио. У раној младости био је један од првих присталица Светозара Марковића. Као бриљантан говорник, Тодоровић је одиграо важну улогу у придобијању великог броја присталица Радикалне странке. Због Тимочке буне 1883. године, био је затворен и осуђен на смрт, али му је та казна замењена робијом. Странка га је избацила из својих редова због тога што је, на захтев краља Милана, који га је ослободио казне, покушао радикале да упути у правцу споразума с напредњацима и краљем (1886).

Од тада се бавио искључиво новинарством, уређујући свој лист „Мале новине“, први информативно-сензационалистички лист у Србији, због чега је био изразито неомиљен. Пошто је хомофобија и тада била врло снажна у Србији, и један угледни писац као Јанко Веселиновић оптужио је Тодоровића да је “једна врло гадна болест друштвена... Један назадњак и у умном и у моралном и у сексуалном смислу”, због чега га је Тодоровић тужио.[1] Занимљиво је да cе и његова друга жена (прва је била умрла) придружила оптужбама о Тодоревићевој хомосексуалности.[2]

Заједно са Чедомиљом Мијатовићем је измислио серију текстова о Креманском пророчанству.[3]

Књижевност[уреди]

У књижевности се највише бавио историјским темама и преводио је руског писца Николаја Гавриловича Чернишевског.

Дела: Дневник једног добровољца, Силазак с престола, Карађорђе.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. Hа страници Удружењa новинара Србије [1]
  2. Прва за сад потврђена парница за наводе о хомосексуалности у Србији: [2]
  3. Креманско непророчанство: студија једне обмане, Воја Антонић, Београд, 2002.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]