Периферија Атика

Из Википедије, слободне енциклопедије
Периферија Атика
Περιφέρεια Αττικής
Attiki in Greece.svg
 
Седиште Атина
Окрузи Западна Атика
Западна Атина
Источна Атика
Јужна Атина
Острва
Пиреј
Северна Атина
Средишња Атина
Становништво 4.109.748 (2010.)
Површина 3.808 km²
Густина насељености 1.079,24 становника/km²
Веб страница www.patt.gov.gr

Периферија Атика (грч. Περιφέρεια Αττικής - Перифериа Атикис) је једна од 13 периферија у Грчкој. Смештена у средишњем делу државе и обухвата део истоименог полуострва, део Пелопонеза и Саронска острва. Управно седиште периферије је Атина, главни град Грчке. Периферија је уствари подручје тзв. „Велике Атине“.

Положај и управна подела периферије[уреди]

Положај: Периферија Атика се граничи се са:

Подела: Периферија је подељена на 8 округа:

  1. Западна Атика
  2. Западна Атина
  3. Источна Атика
  4. Јужна Атина
  5. Острва
  6. Пиреј
  7. Северна Атина
  8. Средишња Атина

Даља подела на општине изгледа према таблици:


Природни услови[уреди]

Атина, седиште периферије и главни град Грчке
Јужни део Атике је већим делом рурално и туристичко подручје

Периферија Атика је махом планинска област, која покрива површину 3.808 km², у југоисточном делу копнене Грчке. Она покрива истоимено полуострво Атику, као и део Пелопонеза и Саронска острва.

Рељеф: Већи део периферије је планински. Најпознатије планине су Имитос (југ), Пендели (исток), Парнита (север), Патернас (запад). Планине су високе, често голетне. Равнице су мале, међусобно изоловане и углавном смештене дуж обале.

Клима: У приобалном делу клима је изразито средоземна, даље од мора и на већим висинама она прелази у оштрији облик.

Воде: Покрајина Атика је разуђено, приморско подрује. Већим делом обале излази на Егејско море и то на истоку на отворено море, а на југу на Саламиски. На крајњем западу периферија излази на Коринтски залив Јонског мора. Површинских токова нема много, а разлог је делом и пренасељеност подручја и велика изкоришћеност природних извора.

Историја[уреди]

Погледати: Атика

Данашња периферија настала је 1987. године издвајањем из Средишње Грчке, коме полуострво припада и историјски и географски.

Становништво[уреди]

У периферији Атика живи преко 4,1 милион становника (процена 2010. године). Како периферија обухвата подручје „Велике Атине“ оно поседује низ посебности. Густина насељености је веома висока (преко 1.000 ст./км²), што је више него десетоструко више од државног просека (око 80 ст./км²) и далеко највише у држави. Последњих година број становника расте. Средишњи део у оквиру изграђеног градског подручја Атине је веома густо насељен (> 10.000 ст./км²), док су југ и север руралнији, али и поред тога добро насељени.

Највећи број становника чине етнички Грци. У периферији има много досељеника из иностранства, који чине око 10% становништва покрајине.

Привреда[уреди]

Лука у Пиреју

Периферија Атика је привредно најразвијенија област Грчке. Целокупна привреда везана је делатности главног града Атине, а посебно су развијене терцијарне делатности (трговина, туризам, угоститељство). Индустрија је највише развијена у Пиреју (лучке делатности, бродоградња).

Због неповољних природних услова и велике изграђености, земљорадња је развијена само у јужној трећини. Преовлађују средоземне културе (агруми, маслина).

Туризам је последњих деценија постао веома важна привредна грана. Атина, као главни град и прворазредно културолошко одредиште, привлачи велики број туриста из целог света, а од приморских летовалишта позната је Глифада.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]