Периферија Пелопонез

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Пелопонез.
Периферија Пелопонез
грч. Περιφέρεια Πελοποννήσου
Peloponnisos in Greece.svg
 
Седиште Триполи
Окрузи Аркадија
Арголида
Коринтија
Лаконија
Месенија
Становништво 591.230 (2010.)
Површина 15.490 km²
Густина насељености 38,17 становника/km²
Веб страница www.peloponnisos.gr

Периферија Пелопонез (грч. Περιφέρεια Πελοποννήσου - "Πελοπόννησος" / Peripheria Peloponnesou - "Peloponnesos") је једна од 13 периферија у Грчкој. Смештена је у југозападном делу Грчке и обухвата већи део Пелопонеског полуострва. Управно седиште периферије је Триполи, а њен највећи град је Каламата.

Положај и управна подела периферије[уреди]

Положај: Периферија Пелопонез се граничи се са:

Подела: Периферија је подељена на 5 округа:

  1. Аркадија
  2. Арголида
  3. Коринтија
  4. Лаконија
  5. Месенија

Даља подела на општине изгледа према таблици:

Природни услови[уреди]

Град Триполи, седиште периферије
Древна Спарта се налази на југу периферије

Периферија Пелопонез је махом планинска област, која покрива површину 15.490 km², у југозападном делу Грчке. Она покрива око 3/4 површине полуострва Пелопонез, тј. средишњи и јужни део полуострва.

Рељеф: Већи део периферије је планински. Најпознатије планине су Тајгетус (југ), Парнонас (југоисток), Арахнео (исток), Менајо (север), Егалео (запад). Планине су високе, на југу често голетне, а на северу под шумама. Равнице су мале, међусобно изоловане и углавном смештене дуж обале. Најчешће су образоване око доњих токова река. Постоји и неколико поља у средишњем делу периферије, која су најчешће на знатној надморској висини (> 500 м).

Клима: У приобалном делу клима је изразито средоземна, даље од мора и на већим висинама она прелази у оштрији облик.

Воде: Покрајина Пелопонез источном обалом излази на Егејско море, тачније на Саламиски и Арголиски залив. На западу и југу периферија излази на Јонско море, при чему је на западну отворено море, док су на југу два залива, Месинијски и Лаконски залив. Због бројних залива, постоји и много полуострва, од којих су највећа Мани, Месинија, Малејас и Доруфи. Због сушне климе нема много водотокова, углавном мањих. Најпознатији су речице Евротас и Алфиос.

Историја[уреди]

Погледати: Пелопонез

Становништво[уреди]

Полуострво Мани на југу Пелопонеза је познато по традицији и очуваном наслеђу

У периферији Пелопонез живи близу 600.000 становника (процена 2010. године). Густина насељености је мала (око 38 ст./км²), што је више не двоструко мање од државног просека (око 80 ст./км²). Последњих година број становника опада. Приобални део је много боље насељен него унутрашњост, која је у одређеним деловима готово пуста.

Највећи број становника чине етнички Грци. Месно становништво је познато као конзервативно. У периферији има веома мало досељеника из иностранства.

Привреда[уреди]

Периферија Пелопонез је привредно најнеразвијенија област за ниво Грчке. У привреди предњаче већи градови, седишта округа, где доминира лака индустрија.

Због неповољних природних услова, земљорадња је развијена само у равницама, којих нема много. Преовлађују средоземне културе (агруми, маслина). Најповољнији услови за земљорадњу постоје у Месинији.

Туризам је последњих деценија постао веома важна привредна грана, али туристичка одредишта још увек нису довољно препознатљива на ширем нивоу.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]