Периферија Средишња Грчка

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Средишња Грчка.
Периферија Средишња Грчка
грч. Περιφέρεια Στερεάς Ελλάδας
Sterea Ellada in Greece.svg
 
Седиште Ламија
Окрузи Беотија
Евбеја
Евританија
Фокида
Фтиотида
Становништво 554.359 (2010.)
Површина 15.549 km²
Густина насељености 35,65 становника/km²
Веб страница www.stereaellada.gr

Периферија Средишња Грчка (грч. Περιφέρεια Στερεάς Ελλάδας - Peripheria Stereá Elláda) је једна од 13 периферија у Грчкој. Смештена је у средишњем делу државе и обухвата највећи део истоимене историјске покрајине Средишње Грчке, острво Евбеју и јужни део Тесалије. Главни град периферије је град Ламија.

Положај и управна подела периферије[уреди]

Положај: Периферија Средишња Грчка се граничи се са:

Подела: Периферија је подељена на 5 округа:

  1. Беотија
  2. Евбеја
  3. Евританија
  4. Фокида
  5. Фтиотида

Даља подела на општине изгледа према таблици:


Природни услови[уреди]

Град Ламија, седиште периферије
Древни Делфи се налазе на југу периферије

Периферија Средишња Грчка је изразито планинска област, која покрива површину 15.549 km², у средишњем делу Грчке. Она покрива око 3/4 површине историјске површине Средишња Грчка.

Рељеф: Готово цела периферија је планинска. Најпознатије планине су Парнас и Еликонас на југу, Отрисорос на истоку, Вардузија у средини, Пинди (западу. Планине су високе, на југу често голетне, а на северу под шумама. Равнице су мале, међусобно изоловане и углавном смештене дуж обале. Најчешће су образоване око доњих токова река. Постоји и неколико поља у средишњем делу периферије (средишња Беотија).

Клима: У приобалном делу клима је изразито средоземна, даље од мора и на већим висинама она прелази у оштрији облик.

Воде: Покрајина Средишња Грчка источном обалом излази на Егејско море. На југу периферија излази на Јонско море и то Коринтски залив датог мора. Због бројних малих залива, постоји и много мањих полуострва. Због сушне климе нема много водотокова, углавном мањих. Најпознатији су речице Кифисос и Сперхејос. На Пиндима се налази и велико вештачко језеро Кремаста.

Историја[уреди]

Погледати: Средишња Грчка

Становништво[уреди]

Чувена планина Парнас налази се на југу периферије

У периферији Средишња Грчка живи око 550.000 становника (процена 2010. године). Густина насељености је мала (око 36 ст./км²), што је више не двоструко мање од државног просека (око 80 ст./км²). Последњих година број становника стагнира у периферији као целини, али расте у источним областима (ближе Атини), а опада у западним. Приобални део је много боље насељен него унутрашњост, која је у одређеним деловима готово пуста.

Највећи број становника чине етнички Грци. Месно становништво је познато као конзервативно. У периферији има веома мало досељеника из иностранства.

Привреда[уреди]

Периферија Средишња Грчка је привредно срдње развијена област за ниво Грчке. У привреди предњаче већи градови, седишта округа и насеља дуж ауто-пута Атина - Солун ("кичма“ покрајине), где доминира лака индустрија.

Због неповољних природних услова, земљорадња је развијена само у равницама, којих нема много. Преовлађују средоземне културе (агруми, маслина). Најповољнији услови за земљорадњу постоје у Беотији.

Туризам је последњих деценија постао веома важна привредна грана, али туристичка одредишта још увек нису довољно препознатљива на ширем нивоу.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]