Периферија Средишња Грчка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Периферија Средишња Грчка
грч. Περιφέρεια Στερεάς Ελλάδας
Sterea Ellada in Greece.svg
Држава  Грчка
Админ. центар Ламија
Површина
 • Укупно 15,549 km2 (6,004 sq mi)
Становништво (2010.)
 • Укупно 554,359
 • Густина 36/km2 (92/sq mi)
Окрузи Беотија
Евбеја
Евританија
Фокида
Фтиотида
Вебсајт Званични веб-сајт

Периферија Средишња Грчка (грч. Περιφέρεια Στερεάς Ελλάδας - Peripheria Stereá Elláda) је једна од 13 периферија у Грчкој. Смештена је у средишњем делу државе и обухвата највећи део истоимене историјске покрајине Средишње Грчке, острво Евбеју и јужни део Тесалије. Главни град периферије је град Ламија.

Положај и управна подела периферије[уреди]

Положај: Периферија Средишња Грчка се граничи се са:

Подела: Периферија је подељена на 5 округа:

  1. Беотија
  2. Евбеја
  3. Евританија
  4. Фокида
  5. Фтиотида

Даља подела на општине изгледа према таблици:


Географија[уреди]

Град Ламија, седиште периферије
Древни Делфи се налазе на југу периферије

Периферија Средишња Грчка је изразито планинска област, која покрива површину 15.549 km², у средишњем делу Грчке. Она покрива око 3/4 површине историјске површине Средишња Грчка.

Рељеф: Готово цела периферија је планинска. Најпознатије планине су Парнас и Еликонас на југу, Отрисорос на истоку, Вардузија у средини, Пинди (западу. Планине су високе, на југу често голетне, а на северу под шумама. Равнице су мале, међусобно изоловане и углавном смештене дуж обале. Најчешће су образоване око доњих токова река. Постоји и неколико поља у средишњем делу периферије (средишња Беотија).

Клима: У приобалном делу клима је изразито средоземна, даље од мора и на већим висинама она прелази у оштрији облик.

Воде: Покрајина Средишња Грчка источном обалом излази на Егејско море. На југу периферија излази на Јонско море и то Коринтски залив датог мора. Због бројних малих залива, постоји и много мањих полуострва. Због сушне климе нема много водотокова, углавном мањих. Најпознатији су речице Кифисос и Сперхејос. На Пиндима се налази и велико вештачко језеро Кремаста.

Историја[уреди]

Погледати: Средишња Грчка

Становништво[уреди]

Чувена планина Парнас налази се на југу периферије

У периферији Средишња Грчка живи око 550.000 становника (процена 2010. године). Густина насељености је мала (око 36 ст./км²), што је више не двоструко мање од државног просека (око 80 ст./км²). Последњих година број становника стагнира у периферији као целини, али расте у источним областима (ближе Атини), а опада у западним. Приобални део је много боље насељен него унутрашњост, која је у одређеним деловима готово пуста.

Највећи број становника чине етнички Грци. Месно становништво је познато као конзервативно. У периферији има веома мало досељеника из иностранства.

Привреда[уреди]

Периферија Средишња Грчка је привредно срдње развијена област за ниво Грчке. У привреди предњаче већи градови, седишта округа и насеља дуж ауто-пута Атина - Солун ("кичма“ покрајине), где доминира лака индустрија.

Због неповољних природних услова, земљорадња је развијена само у равницама, којих нема много. Преовлађују средоземне културе (агруми, маслина). Најповољнији услови за земљорадњу постоје у Беотији.

Туризам је последњих деценија постао веома важна привредна грана, али туристичка одредишта још увек нису довољно препознатљива на ширем нивоу.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]