Периферија Средишња Македонија

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте чланак Македонија (вишезначна одредница).
Периферија Средишња Македонија
грч. Περιφέρεια Κεντρικής Μακεδονίας
Kendriki Makedonia in Greece.svg
 
Седиште Солун
Окрузи Иматија
Килкис
Пела
Пијерија
Сер
Солун
Халкидики
Становништво 1.954.582 (2010.)
Површина 18.811 km²
Густина насељености 103,91 становника/km²
Веб страница www.rcm.gr

Периферија Средишња Македонија (грч. Περιφέρεια Κεντρικής Μακεδονίας / Peripheria Kentrikis Makedonias) је једна од 13 периферија у Грчкој. Смештена је на северу земље и обухвата средишњи део Егејске Македоније. Управно седиште периферије и њен највећи град је Солун, други по важности град у Грчкој.

Периферија Средишња Македонија је по броју становника и по важности друга у земљи, одмах после Периферије Атике са главним градом Атином.

Положај и управна подела периферије[уреди]

Положај: Периферија Средишња Македонија се граничи се са:

Подела периферије Средишње Македоније на округе и општине

Подела: Периферија је подијељена на 7 округа:

  1. Иматија
  2. Килкис
  3. Пела
  4. Пијерија
  5. Сер
  6. Солун
  7. Халкидики

Даља подела на општине изгледа према таблици:

Природни услови[уреди]

Солун, управно седиште периферије Средишње Македоније
Пела, престоница древне Македоније
Халкидики, „бисер“ туризма Северног Егеја

Рељеф: Средишња Македонија је природно мешовита област, која покрива површину 18.811 km² на северу Грчке. Средишња Македонија је заштићена планинским венцем Вермиона, са севера планинама Кајмакчалан и Ниџе, на североистоку планина Беласица, а на југоистоку се издиже високи Олимп. Поред тога, Халкидики, а посебно Света гора имају планински карактер. У средишњем делу се налази равница, Солунско поље (0-200 м н.в.), њен најнасељенији и привредно најнапреднији део, тј. „жила куцавица“ покрајине. Јужни део је изразито приморски, посебно полуострво Халкидики, који својом дугом, разуђеном обалом излази на Егејско море.

Клима: У приобалном делу (Халкидики, Солун, Пијерија) клима је изразито средоземна, даље од мора она прелази у прелазни облик, да би на планинама и вишим деловима постала умерено континентална клима.

Воде: Покрајина Средишња Македонија дугом обалом излази на северозападни и северни обод Егејског мора. Оно у оквиру покрајине ствара два залива, Солунски и Орфански. Од река најважнији су Вардар и Струма, који у покрајини својим доњим токовима творе приобалне равнице, које су плодно и добро насељене. У североисточном делу постоји природно језеро, Дојранско језеро, на државној граници са Македонијом.

Историја[уреди]

Погледати: Егејска Македонија

Становништво[уреди]

У периферији Средишња Македонија живи близу 2 милиона становника (процена 2010. године). Густина насељености је знатна (преко 100 ст./км²), што је више од државног просека (око 80 ст./км²). Последњих година број становника расте. Средишњи, нижи делови јужни, приморски делови су много боље насељени од планинских делова по ободу.

Највећи број становника чине етнички Грци, али има и Влаха и Македонаца на северу. Последњих деценија значајан део мањина је погрчен. Највећи део Грка води порекло од пребеглица из Мале Азије.

Привреда[уреди]

Са привредног становишта Средишња Македонија је привредно развијена област за ниво Грчке. У свему предњачи Солун, који је важно индустријско и трговачко средиште, а његова лука је једна од најважнијих на Балкану. Остатак покрајине је махом са лаком индустријом (посебно прехрамбена индустрија).

Због повољних природних услова, земљорадња је развијена у долинама и равницама. Преовлађују средоземне културе (агруми, маслина), али и житарице.

Туризам ј последњих деценија постао веома важна привредна грана, посебно у приморју (Халкидики, Катерини). Важно туристичко одредиште је и град Солун са својом богатом културном и историјском заоставштином.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]