Перкутана коронарна интервенција

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Перкутана коронарна интервенција
(интервентна кардиологија)
Angioplasty-scheme.svg
PTCA
ICD-9-CM00.40
MeSHD015906

Перкутана коронарна интервенција, перкутана транслуминална коронарна ангиопластика (PTCA) (енгл. Percutaneous transluminal coronary angioplasty) је минимално инвазивна интервенција у кардиологији или радиологији за отварање (реканалисање) блокираних или сужених коронарних (срчаних) артерија, након које се омогућава успостављање несметане циркулације крви у срчаном мишићу.[1]

Историјат[уреди]

Перкутана транслуминална ангиопластика почела је први пут да се примењује у оквиру истраживања на Медицинском факултету Универзитета Орегон, Портланд, у институту за васкуларну радиологију, где су Чарлс Т. Дотер и Мелвин П. Јудкинс, сарађивали током педесетих година 20. века у многим областима истраживања васкуларних болест, покушавајући да добију коронарни ангиограм високих дијагностичких квалитета.

Прича о настанку (PTCA) заправо је почела шездесетих година 20. века, након испитивања срца једног пацијента сасвим случајно (како су настала и многа велика открића у медицини). Дотер је увео катетер у бутну артерију. Под контролом флуороскопа безуспешно је тражио катетер у абдоминалној аорти. Након пажљивог праћења установио је да је катетер нехотице ушао у крвни суд ноге. Дотер је брзо исправио грешку и наставио са планираним ангиографским поступком. Много касније након интервенције пацијент се захвалио Дотеру на одличном „лечењу“, наводећи да му је бол у нози престао. Очигледно, катетер је нехотично проширио крвни суд, и уклонио васкуларну опструкцију и симптоме исхемије. [2]

После овог догађаја Дотер је наставио истраживања на другим случајевима када је катетером пролазио, током ретроградне илиофеморалне катетеризације кроз атероматозне крвне судове старијих пацијената. Том приликом је утврдио да пролаз катетера није обично повезан са озбиљним или трајно лошим последице. Године 1965, Дотер је изнео ова запажања у једном од његових рукописа наводећи: ..."У позадини развоја: компликација код једног човека је код другог човека терапија“...и закључио..."и у атеросклеротичној болести, интраартеријални лумена се може вештачки моделирати безопасно - намерно, као и случајно“... [3].

Након што је 1974. Андреас Гринциг извео прву ангиопластику на перифеним крвним судовима, у локалној анестазији код човека, он је након интервенције на анималном моделу, приказао и прву успешну дилатацију стенозираног срчаног крвног суда. Заједно са Милером и Ханаом, 1977. у Сан Франциску а потом у Цириху, током елективног аортокоронарног премошћавања, Андреас Гринциг је урадио прву коронарну ангиопластику, а затим 16. септембра 1977, по први пут у историји медицине и самосталну перкутану коронарну интервенцију.[4]

Важна открића у интервентној кардиологији настају 1986. када у Тулузу - Француска, (франц. Jacques Puel), а затим 1987. и Улрих Сигвар (Ulrich Sigwar) са сарадници имплантирају први интракоронарни стент, којим је омогућена још шира употреба перкутаних коронарних интервенција широм света. Главни разлог за њихову увођење у интервентну радиологију било је смањење број рестеноза које су се јављале након ангиопластике и боља подршка дилатираном крвном суду или цевастом каналу.[5]

Значај и индикације[уреди]

У лечењу стенозантно-оклузивних сегментних лезија у болести коронарних артерија примењују се перкутана транслуминална ангиопластика са или без уградње стента. Једна од главних дилема претходних година бил је: Да ли применити балон ангиопластику или перкутану транслуминалну коронарну ангиопластику са уградњом стента? [6] Главна ограничења балон ангиопластике је акутно затварање или рестеноза крвног суда након његове дилатације (проширења) балоном. Разне студије са интраваскуларним стентовима су показале да су они веома ефикасни за лечење или спречавање акутних или претећих затварања (зачепљења) крвних судова чиме се избегава потреба за извођење хитних бајпас операција. Године 1994, две спроведене студије, показале су да је примена коронарног стента смањила број лезија крвних судова и појаву накнадних ангиографских рестеноза за око 30% у односу на конвенционалну балон ангиопластику. Стент обезбеђује већи унутрашњи промер (пречник-лумен) крвног суда, од оног који ствара конвенционална балон ангиопластика, и то одмах након интервенције („тренутни добитак“) и праћен је мањом учесталошћу рестеноза.[7][8]


Главне индикације за (PTCA) са уградњом стента су:

  • Обољења срца, плућа или бубрега која чине ризичнијима хируршке захвате у општој анестезији ендотрахеалној анестезији индикација су за примену (PTCA) са стентом каротидних артерија.
  • Хируршки тешко приступачне или неприступачне лезије (изнад нивоа другог вратног пршљена или испод нивоа кључне кости),
  • Лезије које су последица ирадијационог артеритиса,
  • Лезије каротидних артерија, које су у пределу великог хируршког ожиљка
  • Касне поновне стенозе каротидних ендартеректомисаних артерија (рестенозе).


Значај коронарне ангиографије у (PTCA):

Саставни део сваке примарне (PTCA), пре или у току њеног извођења, је и радиолошка интервенција позната под називом коронарна ангиографија која треба да помогне кардилогу у избору најадекватнијег начина реперфузије зачепљеног крвног суда.... „зато се ангиографија примењује не само за евалуацију ефикасности примарне (PTCA), већ и за евалуацију користи од неодложне коронарне ангиографије као тријажног средства, на шта указују они који предлажу примарну (PTCA)[9].

Неке од основних и могућих предности иницијалне тријажне ангиографије са циљем да се усмери реваскуларизациона стратегија према препорукама Америчког удружења за срце и Америчког колеџа за кардиологију (прихваћених у Србији) су;[9]

  • Прво, мада је (PTCA) коришћена за реваскуларизацију након иницијалне коронарне ангиографије код (≈ 90%) испитаника, идентификована је мала подгрупа (≈ 5%) болесника са болешћу три крвна суда или главног стабла, или је утврђено да постоје анатомске карактеристиике које (PTCA) процедуру чиине неповољном и за које хируршка реваскуларизација може бити адекватније решење.
  • Друго, неодложна ангиографија открива додатних 5% болесника код којих је артерија одговорна за инфаркт миокарда спонтано отворена са мање од 70% резидуалне стенозе и нормалним дисталним протоком крви. Код ових болесника може се применити конзервативна терапија и тиме избећи ризици тромболитичке терапије.
  • Треће, повремено се идентификују болесници код којих би тромболитичка терапија била неадекватна или сувишна, као што су болесници код којих је узрок инфаркта миокарда дисекција аорте и болесници са сумњом на инфаркт миокарда и блоком гране, у којих неодложна ангиографија показује одсуство коронарне оклузије.
  • Четврто, непосредна ангиографија током иницијалне евалуације акутне коронарне артеријске болести може бити значајна за идентификацију не само високо ризичних, него и нискоризианих болесника.

Поступак[уреди]

Повременом флуороскопијом уз помоћ контраста прати се ток и резултат (PTCA)
PTCA у акутном инфаркту миокарда (сл.лево: ДКА затворена, сл.десно: ДКА успешно проширена)

Интервенција почиње када лекар убризга неки од локалних анестика у предео препона пре стављања игле у бутну артерију, крвни суд који се спушта наниже дуж ноге. Кроз отвор на артерији уводи се канила са жичаним наставком, након чијег увлачења у крвни суд се она уклања. У вођицу се онда ставља жичани водич различитих величина.

Поступак се наставља увођењем дуге уске цеви под називом дијагностички катетер изнад жице водича, у крвном суду. Катетера се затим води до аорте након чега се жица уклања. Када је катетер постављен у отвар (остиум) једне од коронарних артерија, кроз катетер се убризгава контрастно средство уз помоћ кога се врши флороскопија рендген зрацима и праве први снимци. (ангиографија)

Ако се овом методом поред ангиографије лечи и блокада (сужење) крвног суда, први катетер се мења за водећи катетер. Када је водећи катетер на месту блокаде, спроводи се жичани део преко (или кроз) блокаду, а затим и део са балон катетером се све до места суажења. Потом се неколико секунди врши надувавање балона катетера како би се сужено место и наслаге у њему сабиле према зиду артерије. Након овог поступка (дилатације) балон се испумпва.

Интервентни кардиолог или радиолог може да понови овај поступак неколико пута, сваки пут се нешто већим притиском упумпаним у балон све док се сужење на прошири и успостави нормалан проток крви.

Ова интервенција се може понављати и више пута на сваком блокираном или суженом месту у коронарним артеријама. Ова врста интервенције може се комбиновати и са постављањем стента у коронарну артерију да би се потпуно отворио овај суд.

Након извршене компресије, поново се врши убризгавање контрастног средства и флуроскопијом рендгеном проверава стање и врста промена у артеријама. Након тога, катетер се уклања и процедура је завршена.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Čolić M., Dragica JJadranin D, Marković D,Davidović L. Lazar Perkutana transluminalna angioplastika i 'stenting' karotidnih arterija - rani rezultati BIBLID: 0370-8179, 136(2008) 9-10, pp. 494-497 DOI: 10.2298/SARH0810494C UDC: 616.133-007.27-089.819.8 [1], Приступљено 23. 4. 2013.
  2. ^ Robert J. Hal Myocardial Revascularization Historical Considerations Volume 21, Number 4, 1994 [2], Приступљено 23. 4. 2013.
  3. ^ Dotter CT, Judkins MP. Percutaneous transluminal treatment of arteriosclerotic obstruction. Radiology 1965;84:631-43.
  4. ^ Biographic sketch of Andreas Gruentzig. [3] Posećeno 25.01.2011
  5. ^ Mueller RL, Sanborn TA. The history of interventional cardiology: cardiac catheterization, angioplasty, and related interventions. Am Heart J 1995;129:146-72
  6. ^ Radak Đ, Davidović L. Zašto je karotidna endarterektomija metod izbora u lečenju stenoze karotidnih arterija?. Srpski arhiv za celokupno lekarstvo. 2008; 136(3-4):181-186.
  7. ^ (на језику: енглески)Serruys PW, de Jaegere P, Kiemeneij F, et al. A comparison of balloon-expandable-stent implantation with balloon angioplasty in patients with coronary artery disease. Benestent Study Group. N Engl J Med. Aug 25 1994;331(8):489-95. BMJ. Posećeno 25.01.2011
  8. ^ (на језику: енглески)Fischman DL, Leon MB, Baim DS, et al. A randomized comparison of coronary-stent placement and balloon angioplasty in the treatment of coronary artery disease. Stent Restenosis Study Investigators. N Engl J Med. Aug 25 1994;331(8):496-501. Circ.ahajournals.org Posećeno 25. јануара 2011.
  9. 9,0 9,1 Američki koledž za kardiologiju i Američko udruženje za srce PREPORUKE ZA KORONARNU ANGIOGRAFIJU Original objavljen u JACC Vol. 33, No. 6, May 1999:1756—824 Prevod uz saglasnost ACC/AHA Miodrag Ostojić, Vladan Vukšević, Jovica Šaponjski, Milan Nedeljković, Nebojša Mujović, Miodrag Dikić Beograd 2003.[мртва веза], Приступљено 23. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]

Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).