Перлез

Из Википедије, слободне енциклопедије
Перлез
Perlez, Catholic Church.jpg
Католичка и православна црква
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Средњобанатски
Град Зрењанин
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 3.383
 — густина 38/km2
Положај
Координате 45°12′17″ СГШ; 20°22′32″ ИГД / 45.204833° СГШ; 20.3755° ИГД / 45.204833; 20.3755Координате: 45°12′17″ СГШ; 20°22′32″ ИГД / 45.204833° СГШ; 20.3755° ИГД / 45.204833; 20.3755
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 63 m
Површина 100,3 km2
Перлез на мапи Србије
Перлез
Перлез
Перлез на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 23260
Позивни број 023
Регистарска ознака ZR

Перлез (мађ. Perlasz) је насеље града Зрењанина у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 3.383 становника. До 1965, године је ово насеље седиште комуне Општине Перлез коју су чинила насељена места: Ботош, Книћанин, Орловат, Перлез, Томашевац, Фаркаждин и Чента. После укидања статуса општине у целини припојена територија општини Зрењанин.

Историја[уреди]

На месту продручја данашњег Перлеза, постојало је насеље још у доба глачаног камена. Још у турско време на простору наспрам Титела, поред реке Бегеја налазе се два мала насеља. Иако су у Банату, са леве стране Тисе, они заједно са Чентом и још неким местима припадају Сегединском санџаку и Тителској нахији. Произилази да је појам "Сига" много старији од "Перлеза". Та места су пописана у једном турском дефтеру, који се датира у време 1541—1552. годину.[1] Село Горња Сига има 10 кућа, у којима живи неколико Турака, али и Богота калуђер (мада је ожењен), поп Теодор и други Срби. Село Доња Сига има 12 кућа, у којима станују само Срби. Уз Доњу Сигу пописано је оближње село "мезра" Чевза (које више не постоји, ни у предању), које је као запуштено узео под тапију извесни Турчин, Алија - топџија тврђаве Тител. На месту Перлеза, и 1717. године налазило се село Сига са 30 кућа. Неколико година касније, поред Сиге подигнуто је утврђење које се звало Шанац. Године 1752. гроф Перлас, председник државне благајне за покрајину Темишвар, подигао је ново село, испод Шанци које по њему добија име Перласварош. Први становници су били Срби са укинуте Потиске и Поморишки границе.

Према статистичким подацима које помиње (С. Пецињачки) 1773. год. Сига је имала 137 српских , а Перлез-варош 66 српских и 36 римокатоличких домаћинстава. Године 1777. у већ спојеном Перлезу регистровано је 203 српске, а 1778/1779. 345 граничарских кућа укупно, а 1811. 364 домаћинстава. Највећи број несрба отпада на Немце, а знатно мање на Шокце и Хрвате. Могуће да је у селу већ у то време постојала и која мађарска породица. Католичка парохија у Перлезварошу је формирана 1770. године. По неким статистичким подацима перлеско домаћинство је 1791. у просеку имало скоро 9, 1797. око 6, а 1802/1803. нешто мање од 5,8 чланова. То је просечна величина српске, али се ни остале породице у том погледу нису разликовале. По Ерлеру царском ревизору Баната 1774. године Перлезварош је граничарско насеље у Тамишком округу. У њему је царинарница, а становништво је већински српско православно.[2] Не зна се тачно како су изгледале граничарске куће Перлеза у то време, али се може претпоставити да су у већини биле саграђене од набоја и плетера, а покривене рогозом и трском. Боље нису изгледала ни јавна здања-према једном опису из 1758. год. црква у Шанцу је била саграђена од бусења, а покривена трском, а у Перлез-вароши од ћерпића, покривена чамове шиндром. Прва је била ограђена кољем, а друга прућем. Године 1797. Перлеска црква — сад већ једна била је „худа, мала и слаба, украј села“. Православно парохијско звање је основано и црквене матице се воде од 1779. године. У вароши су 1846. године била 2723 православца, а постоје три православне парохије, а свештенство чине: Јаков Херцеговац, Симеон Јовановић и Константин Константиновић, док је капелан Јован Херцеговац. Године 1789. Перлез је имао 345 граничарских кућа, а од јавних здања само православну и католичку цркву. Парк, који постоји и данас, имао површину од 2 кј и 1.129 квадратних хетара. Колико је засад познато у Перлезу су постојале две школе: српско — православна и четни — тривијалан, али је старија она прва која је с почетка припадала Сиги. Неизвесно је када је отворена српска школа, али се зна да је постојала 1768. године. У Сиги је она постојала и 1772. али није имала своју зграду већ је била смештена или у црквеној или каквој изнајмљеној кући. Та школа је била регистрована и 1777. године опет без свог дома, што значи да је радила у каквој ненаменској просторији. Међутим, 1797. године се помињу и учитељ и школа, коју деца „приљежно“ похађају, па је вероватно иста у међувремену подигнута вероватно од набоја. Године 1810. Несторовић је констатовао да је та школа „врло лоша“, али није рекао да ли при томе мисли на њену зграду или пак само на учење. Школски инспектор XVII пука је 1813. забележио да је зграда српске школе у добром стању. У школској 1802/1803. години школа је имала 29 ђака, а 1813. године 59 дечака и 1 девојчицу, од којих је њих 15 ретко похађало наставу. Први учитељ којем се зна име је био Василије Јовановић (1802), док је 1813. учитељ био Јефтимије Јерковић, те исте године катихета је био поп Григорије Мартинов, а школски надзорник оберлајтнант Нојман. По подацима из 1846. године у месту је било 210 ученика, која се одвојена по полу. Мушку децу учи Јелисије Димитријевић а женској предаје учитељ Јован Јефтић. У Перлезу је извесно време постојала и посебна школа за децу, групе месних трговаца и занатлија Јевреја.

Перлеска православна црква је била дуго украшавана, и непосредно пред мађарску буну завршена. Тај иконостас је урадио 1844—1847. иконописац Живко Петровић из Земуна. После пропасти српског перлеског војног логора, обесни Мађари су иако Хришћани спалили цркву и село. Рад на обнови храма је деценијама затим трајао. Нови иконостас је израдио Орловаћанин, академски сликар Урош Предић 1894-1898. године. Село је од старих времена имала две православне парохије, са најмање два припадајућа пароха. У месту је још једна православна црквица - капела звана "манастир", као и римокатоличка црква.

У Перлезу који је био културни центар у околини, рођена су два иконописца: познатији, старији Арса Теодоровић и млађи, мање познати Адам Стефановић. Теодоровић је имао обиман иконописачки опус, радећи у много храмова, а скрасио се у Новом Саду. У његовој уметничкој радионици су се формирали многи сликари, од којих је највреднији Константин Данил. Стефановић је био болешљив, поживео кратко, деловао у околини родног места, и био познат је по једној серији слика, са српским националним мотивима. У месту су често гостовале позоришне трупе, пре свега СНП из Новог Сада током редовних годишњих турнеја. Село је било и велики претплатнички центар за куповину књига и новина, за шта су заслужни културно напредни свештеници и трговци, међу којима се нарочито истакао предузимљиви добротвор Максим Евгеновић, пореклом Ужичанин. Велике заслуге за цркву (ктитори) и село имала је стара трговачка породица Илић, са традицијом у пословању дужој од једног века.

Становништво се осим ратарством бавило и сточарством. Године 1910. Перлез је тада велико село поред Бегеја са 979 кућа и 6.190 становника, где доминирају три националности: Срби, Немци и Хрвати. Село има пошту и телеграф, Срески суд, катастар, Срески штедионицу, штедну задругу, испоставу Панчевачке народне банке, испоставу јужно-Мађарске привредне банке и парни млин. Још 1794. године Општина Перлез је стекла статус вашаришта, где се увек добро трговало. Његов вашар је 1822. године био надомак Тисе, на пристаништу поред житарских магацина, одакле се извозила храна лађама и прелазило скелом у Бачку. Године 1827. држани су годишњи вашари у Перлезу, двапут, 27. јуна и 19. новембра. Револуционарне 1848. године термини (неодржаних) вашара били су мало померени тј. о празнику Кнеза Лазара (15. јуна) и на Врачеве (1. новембра).

По завршетку Првог светског рата, Перлез припада Краљевини СХС као и друга насељена места овог дела Баната, али у развоју знатно заостаје, за јаким регионалним центром Зрењанином, тадашњи Бечкерек. Године 1925. Перлез је повезан железничком пругом преко Титела за Нови Сад и преко Орловата са Бечкереком и Панчевом. Следеће године општина доводи електричну струју из Титела.[3]

У Другом светском рату Перлез је ослобођен 4. октобра 1944. године. Колонизација Перлеза је почела с пролећа 1945. године када су колонисти почели да пристижу у групама а највећа група је стигла у априлу 1945. године. Приликом насељавања колониста, у Перлез је дошло 123 породица. Неки су се вратили у стари крај, тако да је остало 118 домаћинства. Колонисти Перлеза потичу из Босне и Херцеговине и Хрватске.

Демографија[уреди]

Мапа Перлеза

У насељу Перлез живи 3108 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,3 година (39,7 код мушкараца и 42,9 код жена). У насељу има 1284 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,97.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 4.528
1953. 4.623
1961. 4.881
1971. 4.458
1981. 4.283
1991. 3.880 3.808
2002. 3.818 3.888
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
3.333 87,29 %
Роми
  
83 2,17 %
Југословени
  
70 1,83 %
Мађари
  
62 1,62 %
Хрвати
  
44 1,15 %
Словаци
  
16 0,41 %
Македонци
  
12 0,31 %
Бугари
  
9 0,23 %
Црногорци
  
8 0,20 %
Украјинци
  
6 0,15 %
Румуни
  
5 0,13 %
Буњевци
  
4 0,10 %
Словенци
  
2 0,05 %
Немци
  
2 0,05 %
Муслимани
  
1 0,02 %
Албанци
  
1 0,02 %
непознато
  
97 2,54 %


Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Олга Зиројевић: "Опширни дефтер за Сегедински, Хатвански и Новиградски санџак", Београд, 1988. године
  2. Ј.Ј. Ерлер: "Банат", репринт, Панчево 2003. године
  3. Монографија Подунавске области, Напредак Панчево, (1927).
  4. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]