Перм (град)
| Перм рус. Пермь | |
|---|---|
 Вознесењско-феодосијевска црква у Перму | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Приволшки |
| Покрајина | Пермски крај |
| Основан | 17. мај 1723. |
| Статус града | 1780. |
| Стара имена | 1723—1780. Јегошихинскиј завод, 1781—1940. Перм, 1940—1957. Молотов |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | 991.530 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 58° 00′ С; 56° 15′ И / 58° С; 56.25° ИКоординате: 58° 00′ С; 56° 15′ И / 58° С; 56.25° И |
| Временска зона | UTC+5 |
| Апс. висина | 171 m |
| Површина | 799,68[1] km2 |
.svg)  Перм Перм на мапи Русије | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Игор Николајевич Шубин |
| Поштански број | 614000–614999 |
| Позивни број | 342 |
| Регистарска ознака | 59, 159 |
| ОКАТО код | 57401 |
| Веб-сајт | |
| www.gorodperm.ru | |
Перм (рус. Пермь) град је у Русији у Пермском крају. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 991.530 становника. Налази се на обали реке Каме и на обронцима Урала, граници између Европе и Азије.
Географија[уреди | уреди извор]
Град се налази на обали реке Кама на брдовитом терену. Кама је главни притока реке Волге и један од најдубљих и најживописнијих река Русије. Ова река је пловни пут који даје приступ Урала до Белог мора, Балтичког мора, Азовско море, Црног мора, и Каспијског мора. Кама дели град на два дела: централни део и десни део банке. Град се протеже на 70 km (43 км) дуж Кама и 40 km (25 км) преко њега. Град улица мрежа паралела на реку Кама, путујући генерално исток-запад, док су остали главне улице покренути управно на оне који прате реке. Перм има континенталну климу са топлим летима и дугим, хладним зимама.
Географија[уреди | уреди извор]
Клима[уреди | уреди извор]
| Клима Перма | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 4,3 (39,7) |
6,0 (42,8) |
15,0 (59) |
27,3 (81,1) |
34,6 (94,3) |
35,4 (95,7) |
36,6 (97,9) |
37,2 (99) |
30,7 (87,3) |
22,5 (72,5) |
11,7 (53,1) |
4,5 (40,1) |
37,2 (99) |
| Средњи максимум, °C (°F) | −11,0 (12,2) |
−9,2 (15,4) |
−1,9 (28,6) |
8,0 (46,4) |
16,1 (61) |
22,4 (72,3) |
23,4 (74,1) |
20,2 (68,4) |
14,2 (57,6) |
4,8 (40,6) |
−3,3 (26,1) |
−9,1 (15,6) |
6,3 (43,3) |
| Просек, °C (°F) | −15,0 (5) |
−12,4 (9,7) |
−5,1 (22,8) |
3,0 (37,4) |
10,4 (50,7) |
15,5 (59,9) |
18,2 (64,8) |
14,9 (58,8) |
9,2 (48,6) |
1,3 (34,3) |
−5,5 (22,1) |
−11,3 (11,7) |
1,9 (35,4) |
| Средњи минимум, °C (°F) | −18,4 (−1,1) |
−17,0 (1,4) |
−10,7 (12,7) |
−1,6 (29,1) |
4,9 (40,8) |
10,4 (50,7) |
12,8 (55) |
10,8 (51,4) |
5,7 (42,3) |
−0,9 (30,4) |
−9,0 (15,8) |
−15,9 (3,4) |
−2,4 (27,7) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −45,4 (−49,7) |
−40,8 (−41,4) |
−34,8 (−30,6) |
−23,5 (−10,3) |
−13,0 (8,6) |
−3,4 (25,9) |
1,7 (35,1) |
−1,9 (28,6) |
−7,8 (18) |
−25,2 (−13,4) |
−38,5 (−37,3) |
−47,1 (−52,8) |
−47,1 (−52,8) |
| Количина падавина, mm (in) | 39 (15,4) |
27 (10,6) |
27 (10,6) |
36 (14,2) |
53 (20,9) |
68 (26,8) |
75 (29,5) |
67 (26,4) |
68 (26,8) |
59 (23,2) |
49 (19,3) |
41 (16,1) |
609 (239,8) |
| Извор: Погода и климат | |||||||||||||
Историја[уреди | уреди извор]
Основан је 17. маја 1723. године и добио је статус града 1781. Железница је до Перма стигла 1870. Град је административни, индустријски, научни центар и главни је град Пермског краја. Налази се на траси Транссибирске железнице. Привреда Перма везана је за машинство, производњу оружја, производњу нафте (седиште дела Нафтне компаније Лукоил - „Западни Сибир“ управо се налази у овом граду), хемијску индустрију. У граду има неколико универзитета. Између 1940. и 1957. град се звао Молотов, по Вјачеславу Молотову, совјетском министру спољних послова.
Град је некада био познат по производњи соли.[2]
Становништво[уреди | уреди извор]
Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 991.530 становника, 10.123 (1,01%) мање него 2002.
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 306.134 | 629.118 | 850.324 | 999.157 | 1.090.944 | 1.001,653[3] | 991.162 |
По попису из 2010. године становништво су чинили:
- Руси = 823.333 (90,7%)
- Татари = 34.253 (3,8%)
- Башкири = 7.729 (0,8%)
- Коми = 7.301 (0,8%)
- Украјинци = 6.507 (0,7%)
- остали = 23.1985 (2,7%)
Партнерски градови[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Росстат. БД ПМО Пермского края
- ^ Свако може да постане „становник” сланих ушију (Б92, 11. новембар 2021)
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Службена интернет презентација (на енглеском и руском)
- Интернет презентација града (на енглеском и руском)
- Историјско наслеђе Пермског региона (на енглеском и руском)
- Пермска индустријска и трговинска комора (на енглеском и руском)
- Музеј Романових
- Перм и Пермска област
| Опште | |
|---|---|
| Народне библиотеке | |
| Остало | |
