Перничка област
Перничка буг. Област Перник | |
---|---|
Држава | Бугарска |
Регион планирања | Југозападни |
Админ. центар | Перник |
Површина | 2,390 km2 |
— број ст. | 149.832 |
— густина ст. | 62.691,21 ст./km2 |
Регистарске таблице | РК |
Број општина | 6 |
Званични веб-сајт |
Перничка област (буг. Област Перник) се налази у западном делу Бугарске. Ова област заузима површину од 2,390 km² и има 149.832 становника. Административни центар Перничке области је град Перник.
Списак насељених места у Перничкој области
[уреди | уреди извор]Градови су подебљани
Арзан, Бабица, Баните, Бегуновци, Билинци, Брезник, Брезнишки Извор, Брусник, Велковци, Видрица, Гигинци, Гоз, Горна Секирна, Горни Романци, Режанци, Гарло, Долна Секирна, Долни Романци, Душинци, Завала, Кошарево, Красава, Кривонос, Конска, Муртинци, Непразненци, Ноевци, Озарновци, Ребар, Ражавец, Садовик, Слаковци, Сопица, Стањовци, Јарославци
Беренде, Блатешница, Врања Стена, Габровдол, Горна Врабча, Горна Глоговица, Дивља, Долна Врабча, Еловдол, Жабљано, Земен, Калотинци, Мурено, Одраница, Падине, Пештера , Рајанци, Смиров Дол, Чепино
Егалница, Калиште, Ковачевци, Косача, Лобош, Ракиловци, Светља, Сириштник, Слатино
Богдановдол, Боснек, Вискјар, Витановци, Големо Бучино, Дивотино, Драгичево, Зидарци, Кладница, Кралев Дол, Лесковец, Љулин, Мештица, Перник, Планиница, Радуј, Расник, Рударци, Селиштен Дол, Студена, Батановци, Чујпетлово, Черна гора, Јарџиловци
Бајкалско, Беланица, Бобораци, Борнарево, Владимир, Горна Дикања, Галабник, Дебели Лаг, Долна Дикања, Долни Раковец, Драгомирово, Дрен, Друган, Жедна, Житуша, Извор, Касилаг, Кондофреј, Копаница, Кленовик, Кошарите, Негованци, Николаево, Поцрненци, Прибој, Радибош, Радомир, Старо Село, Стефаново, Угљарци, Червена Могила, Чуковец
Банкја, Бераинци, Богојна, Бохова, Бусинци, Бутроинци, Велиново, Видрар, Врапча, Вукан, Главановци, Глоговица, Горна Мелна, Горочевци, Џинчовци, Докјовци, Долна Мелна, Далга Лука, Ездимирци, Еловица, Ерул, Забел, Зелениград, Кожинци, Костуринци, Кашле, Лева Река, Лешниковци, Ломница, Љалинци, Милкјовци, Милославци, Мракетинци, Мрамор, Насалевци, Неделково, Парамун, Пенкјовци, Проданча, Радово, Рани Луг, Рејановци, Слишовци, Стајчовци, Стрезимировци, Студен извор, Трн, Туроковци, Филиповци, Цегриловци, Шипковица, Јарловци
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.