Перо Зубац

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Перо Зубац
Pero Zubac.jpg
Датум рођења(1945-05-30)30. мај 1945.(75 год.)
Место рођењаНевесиње,
 ДФ Југославија
Држављанство Србија
ШколаФилозофски факултет Универзитета у Новом Саду

Перо Зубац (Невесиње, 30. мај 1945) српски је и југословенски књижевник, песник, сценариста, новинар, аутор више од педесет књига поезије и двадесет антологија југословенског и светског песништва. Члан је Удружења новинара Србије, Друштва књижевника Војводине и Удружења књижевника Србије, у којем је једно време био и потпредседник. Почасни је члан оснивач Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”, где се налази и његов легат.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Перо Зубац рођен је 30. маја 1945. године у Невесињу, у Републици Српској, БиХ. У родном месту завршио је основну школу, а експерименталну гимназију похађао је у Лиштици и Зрењанину. Након завршене гимназије уписао је књижевност југословенских народа на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду.

Током своје богате и разноврсне каријере бавио се, између осталог, књижевношћу, новинарством, уредништвом, сценаристиком, менторским и преводилачким радом.

Књижевност[уреди | уреди извор]

Као књижевник и песник, први пут је запажен крајем своје деветнаесте године, када је објавио „Мостарске кише”, љубавну поему која важи за једну од најлепших на српским просторима.[2] Током свог вишедеценијског књижевног рада, Зубац је објавио 50 књига поезије, као и 20 књига песама за децу, једну књигу есеја („Ти дани“, Стражилово, Нови Сад, 1976), лирску студију о Ленки Дунђерској, три књиге пародија на југословенско песништво („Пантологија нова”, „Смејуљци”, „Перодије”), али и 16 антологија југословенског и страног песништва. Објавио је више текстова о југословенској периодици на теме из совјетске и руске уметности.

На стране језике преведено му је 7 књига (две књиге на македонски, две на албански, једна на мађарски, једна на италијански језик и једна на румунски језик), а његове песме превођене су на двадесет светских језика. Поему „Мостарске кише”, у преводу Ирине Чивалихине, објавио је московски часопис Работница у тиражу од чак 19.750.000 примерака.[3] Зубац се и сам бавио преводилачким радом, а песме је преводио са руског, мађарског, македонског и словеначког језика, и препевао са турског, холандског и немачког језика.

Његова поезија налази се у десетак страних и преко три стотине домаћих антологија песника и песништва за децу. Осим тога, заступљен је у читанкама и лектири у Србији, Хрватској и Босни и Херцеговини.

На његове стихове компоновано је више кантата, соло песама, ораторијума, а за стихове је добио најзначајније награде на југословенским фестивалима у Опатији, Београду, Подгорици, Нишу, Доњем Милановцу, Панчеву, Рожајама и Никшићу.

Осам година био је ментор најталентованијих литерата у Војводини у Центру за таленте Републике Србије.

Новинарство[уреди | уреди извор]

Перо Зубац је, као новинар, имао своје колумне и фељтоне у часописима Борба и Наша Борба (Београд), Побједа (Подгорица), Свету, Уни и Недељи (Сарајево), Оку (Загреб), Парадоксу, (Загреб), Дневнику (Нови Сад), Полету (Загреб), Раду (Београд), Гласу омладине (Нови Сад), НС недељнику (Нови Сад), Слободној Далмацији (Сплит) и Суботичким новинама (Суботица).

Био је главни уредник студентског листа Индекс, главни и одговорни уредник часописа за културу Поља у Новом Саду, уредник загребачке ревије Полет, уредник скопске Мисле, часописа Детињство Змајевих дечјих игара и часописа за дјецу Витез из Београда, али и сарадник бројних југословенских ревија, часописа и листова. Тренутно је уредник неколико едиција издавачке куће „Српска књига М“ из Руме и члан редакције часописа за културу „Кровови“ у Сремским Карловцима.

Сценаристика[уреди | уреди извор]

Као телевизијски аутор и уредник, Зубац је написао и реализовао преко четири стотине сценарија за документарне, музичке, забавне, уметничке и емисије за децу и младе. Био је запослен на Телевизији Нови Сад више од тридесет година, а у Радио-телевизији Србије био је главни и одговорни уредник Културно-уметничког програма, уредник програма за децу и младе, координатор Програма за децу, као и помоћник главног и одговорног уредника Забавно-рекреативног и спортског програма. Био је и уредник популарних југословенских серијала за децу „Музички тобоган” и „Фазони и форе”, као и серије класичне музике Радио-телевизије Србије „Хармонија сфера“. У овим медијским кућама радио је све до пензионисања 2008. године.

Написао је сценарија за 8 документарних филмова за „Неопланта филм“ Нови Сад и целовечерњи филм „Центар филма” из Београда о Јовану Јовановићу Змају. Написао је сценарио и играо наратора у документарно-играном филму „Доба Дунђерских” у производњи „Кошутњак филма" из Београда који је премијерно приказан у Новом Саду јуна 2014. године.Такође, аутор је и коаутор бројних мултимедијалних спектакала (Дани младости, логорске ватре, отварања олимпијских такмичења).

За сценарио филма Кароља Вишека „Пинки” добио је Златну повељу међународног Београдског фестивала документарног и краткометражног филма.

Чланства[уреди | уреди извор]

Књига Пере Зупца са посветом глумцу Ивану Бекјареву

Седамдесетих година двадесетог века Зубац је био, у два четверогодишња мандата, члан Извршног одбора Републичке заједнице културе. Члан је Удружења новинара Србије, Друштва књижевника Војводине и Удружења књижевника Србије, у којем је једно време био и потпредседник, а од 2003. године је редовни члан Академије природних и хуманитарних наука Кнежева Шчербатових, Москва, Руска Федерација. У августу 2013. године изабран је за дописног члана Војвођанске академије наука и уметности (ВАНУ). Центар за мир и мултиетничку сарадњу Мостар изабрао га је 2005. године за почасног члана Центра. Такође, почасни је члан оснивач Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”, у којем се налази и његов легат.

Тренутно живи и ствара у Новом Саду, а почасни је грађанин српских села Мрчајеваца, Паноније и Крчедина.

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Добитник је бројних награда међу којима су:

  • „Награда пунолетства” ОК ССО Нови Сад,
  • „Горанов вијенац”,
  • „Горанова плакета” за књижевност за дјецу,
  • Награда „Јован Поповић”,
  • Награда „Жарко Васиљев”,
  • Октобарска награда Новог Сада,
  • Повеља Новог Сада,
  • Награда ослобођења Мостара,
  • Златна плакета града Вуковара,
  • Велика повеља града Краљева,
  • Награда ослобођења Кикинде,
  • „Златна кап сунца Мостара”,
  • „Стражилово”,
  • „Змајев штап”,
  • Награда Сремских Карловаца
  • „Павле Адамов”,
  • Годишња награда Радио Београда,
  • Награда „Змајевих дечјих игара” за књижевност за децу,
  • Награда „Стара маслина” за књижевност за децу,
  • „Гашино перо”, за животно дело у књижевности за децу,
  • „Златни кључић” Смедеревске песничке јесени за књижевност за децу,
  • Златна чаша манифестације „Чаша воде са извора”,
  • Награда ослобођења Војводине.

Легат Пере Зупца[уреди | уреди извор]

Перо Зубац потписује књигу за Удружење „Адлигат”

Перо Зубац један је од првих људи који су подржавали оснивање Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду[4], где је уједно и почасни члан оснивач, као и члан Извршног савета.[5][1] У Удружењу је формирао и свој легат, поклонивши бројне књиге и предмете, укључујући и велики број издања са посветама, као и значајну колекцију књижевне периодике и рукописа. У више наврата потписивао је књиге за Збирку посвета које је формирало Удружење, а у којој се данас укупно налази више од 50.000 посвета.

Дела (библиографија)[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 „Легат Пере Зубца” (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-13. 
  2. ^ „Легат Пере Зубца” (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-13. 
  3. ^ „Легат Пере Зубца” (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-13. 
  4. ^ „Avanturista koji 250 godina čuva u kući milion knjiga”. Al Jazeera Balkans (на језику: босански). 2018-12-09. Приступљено 2020-08-13. 
  5. ^ „Управа и оснивачи” (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-13. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]