Персивал проктор МК 3

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Персивал проктор МК 3
Percival proctor.jpg
Персивал проктор МК 3
Опште
Намена Авион за обуку, везу, путнички
Посада 3 члана
Произвођач Percival Aircraft Ltd. и F. Hills & Sons Ltd.
Први лет 8.10.1939.
Почетак производње 1940.
Димензије
Дужина 8,59 m
Размах крила 12,04 m
Висина 2,98 m
Површина крила 18,77 m²
Маса
Празан 1.075 kg
Нормална полетна 1.588 kg
Погон
Клипно-елисни мотор 1 х de Havilland Gipsy Queen II
Снага 157 kW
Перформансе
Макс. брзина на H=0 273 km/h
Долет 869 km
Плафон лета 4.265 m
Брзина пењања 213 m/min

Персивал проктор МК 3 је британски једномоторни, вишеседи, нискокрилни авион са затвореном кабином, који се користио као авион за обуку и везу у току и након Другог светског рата. Производио се у периоду од 1939. до 1950. године, а произведено је укупно 1.143 авиона. Користио се од 1939. до 2017 (регистрован у цивилном регистру).[тражи се извор]


Пројектовање и развој[уреди]

Авион Персивал проктор је пројектовао инж. и пилот Едгар Персивал на основу свог већ прослављеног цивилног авиона Vega Gull сагласно захтеву 20/28 које је издало Министарство ваздухопловства Велике Британије у коме су специфицирани параметри за авион намењен обуци радио оператера и навигатора а за потребе РАФ и британске ратне морнарице. Прототип овог авиона је полетео 8.10.1939. године а прве испоруке су уследиле већ до краја исте године. Био је то нискокрилни конзолни једномоторни једнокрилац дрвене конструкције са линијским ваздухом хлађеним моторм са шест цилиндра окренутих на доле de Havilland Gipsy Queen II снаге 210 KS.

Технички опис[уреди]

Варијанте авиона[уреди]

  • P.28 Proctor I - тросед са дуплим командама намењен обуци радио оператераза/навигатора за РАФ, направљено 147 комада.
  • P.28 Proctor IA - тросед са дуплим командама намењен обуци радио оператераза за британску ратну морнарицу, направљено 100 комада.
  • P.29 Proctor - један авион конвертован у лаки бомбардер да носи бомбе подвешане испод крила.
  • P.30 Proctor II - тросед за обуку радио оператера, направљено 175 комада (укључујући и 112 IIA за ратну морнарицу)
  • P.34 Proctor III - тросед за обуку радио оператера за бомбардере, направљено 437 комада.
  • P.31 Proctor IV - четвороседи авион за обуку радио оператера са повећаним трупом, направљено 258 комада.
  • Proctor 5 - лаки четороседи авион за цивилну употребу РАФ-ова ознака Proctor C.Mk 5, направљено 150 комада.
  • Proctor 6 - хидроавион са пловцима, направљен 1 комад.
  • P.46 - авион Proctor IV са новим крилима произвео га је Heston Aircraft.

Земље које су користиле Авион Персивал проктор[уреди]

Оперативно коришћење[уреди]

Авион Персивал проктор се производио у периоду од 1939. до 1950. године и то у две фирме: Percival Aircraft Ltd. и F. Hills & Sons Ltd., а укупно је произведено 1.143 авиона свих модела. За време рата ови авиони су коришћени за намену за коју су и пројектовани, служили су за обуку радио оператера и навигатора за потребе Краљевског ратног ваздухопловства и ратне морнарице. По завршетку рата настављено је њихово коришћење за исте сврхе али у знатно мањем броју па су војни вишкови ових авиона продати. Неки авиони су претворени у туристичке авионе, авиони са дуплим командама су послужили за обуку спортских пилота, у Аустралији су ови авиони коришћени за службу "летећи доктори".

После рата се производио четвороседи авион Проктор 5 намењен цивилној употреби. Произведен је у 150 примерака. Направљен је још један авион Проктор 6 као хидроавион са пловцима али је остало само на томе јер га тржиште није прихватило. Војна употреба овог авиона је престала 1955. године а цивилна је трајала све до 1971. године, мада се и данас у свету могу наћи летећи примерци ових авиона[1]. Сачувани примерци ових авиона се чувају као музејски експонати по значајним ваздухопловним музејима у свету.

Авион Персивал проктор у Југославији[уреди]

Два авиона овог типа Врховни штаб НОВЈ је добио од РАФ у лето 1944. године за опремање ескадриле за везу. У саставу ескадриле за везу били су стационирани на аеродрому на острву Вису све до новембра месеца 1944. године када су пребазирани на земунски аеродром. Трећи авион овог типа добијен је априла 1945. године као поклон Маршалу Титу. У служби југословенског ратног ваздухопловства ови авиони су се задржали све до 1948. године када су расходовани[2][3].

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Proctor 5 - AT Aviation[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 21. 11. 2016. Приступљено 20. 11. 2016.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  2. ^ Команда РВ и ПВО, Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
  3. ^ Димитријевић 2012.

Литература[уреди]

  • Команда РВ и ПВО, Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
  • Димитријевић, Бојан (2012). Југословенско ратно ваздухопловство 1942-1992. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-163-6. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Јанић, Чедомир. Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. 2003.(COBISS).
  • Јанић, Чедомир. Годишњак српског ваздухопловства за 2007. Београд: Аерокомуникације. 2007. ISSN 1820-9122
  • Грујић, Златомир (1997). Авијација Србије и Југославије 1901—1994. Београд: НИУ "Војска". ISBN 978-86-335-0019-7. 


Спољашње везе[уреди]