Пестово (Вучитрн)

Пестово
Пестово;
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Косовскомитровачки
Општина	Вучитрн
Становништво
— 2011.	842
Географске карактеристике
Координате	42° 47′ 06″ С; 21° 00′ 00″ И / 42.7850° С; 21.0000° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	517 m
	Пестово Пестово на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	38214
Позивни број	+381(0)28
Регистарска ознака	KM

Пестово (алб. Pestovë) насељено је место у Србији у општини Вучитрн. Административно припада Косову и Метохији, односно Косовскомитровачком управном округу. Према попису из 2011. године било је 842 становника.^[а]

Географија[уреди | уреди извор]

Село се налази у равници, око 500 m источно од Ситнице, а на 1,5 километара ниже ушћа Самодрешке (Слаковачке) реке.^[1] Пестово је насеље збијеног типа и подељено је било на више махала. Српске су махала Мишића и Дошљачка Махала, албанске Сварчалиска и Јошаничанска и циганска је Пушколска. Називи махала су по јачим или виђенијим родовима у њима. Дошљачка Махала носи још назив по роду Дошљацима који се давно иселио.^[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Село спада међу најстарија села не само у Вучитрнском крају, него и на Косову. У селу постоји старо српско гробље са старом црквом.^[3] У селу се задржао један стариначки род који не памти када су њихови преци десељени у ово село. У средини села постоји раскрсница на једном истуреном брежуљку на коме су се указале старе зидине и темељи кућа. До доласка мухаџира из Топлице у овом селу живели су само Срби. По доласку мухаџири из села се иселило око 20 српских кућа у Топлицу. По завршетку Првог светског рата, Албанци су продавали своја имања Србима ради одласка у Турску. Од 1923. до 1926. године населило се 13 домова Срба из разних крајева. Из Пестова су се од 1941. до 1993. године иселило 23 домаћинстава са 111 чланова. 1997 у селу је живело 14 српских домаћинстава са 60 чланова, а од тога 1 старачко са 2 члана.^{[тражи се извор]}

Порекло становништва[уреди | уреди извор]

У Пестову су пре Другог светског рата живели родови:

Српски родови ^[4]

Старинци или Милићи, две куће. Староседеоци и славе Никољдан.
Ђукић, једна кућа. Доселили се из Злокућана код Пећи средином 19. века. Славе Никољдан.
Јарић, три куће. Доселили се из Бастаса код Босанског Петровца 1923. године као колонисти.
Шобот, четири куће. Доселили се из Бастаса код Босанског Петровца 1923. године као колонисти.
Симић,две куће.
Миленковић, једна кућа. Доселили се из Дољана код Косовске Митровице 1925. године као колонисти.
Илић, једна кућа. Доселили се из Пљеваља 1926. године као колонисти.
Бојовић, једна кућа. Доселили се из Блаца 1926. године као колонисти.
Ускоковић, једна кућа. Доселили се из Јабланице 1926. године као колонисти.
Ћосић, једна кућа. Доселили се из Мироча 1930. године.

Арбанашки родови

Прештрешја (алб. Preshtreshi), пет кућа. Од фиса (племена) Гаша. Из Топлице се иселили као мухаџири и живели у Миљевцу (заселак Горње Брнице) и Суходолу, одакле су дошли 1907. године. У Топлицу су дошли из Сухогрла у Метохији, а даље им је порекло из Малесије. Старо презиме је Пеп Коља.
Јошанац (алб. Jashanica), две куће. Од фиса (племена) Сопа, братства Маврића. По исељењу из Горње Јошанице у Топлици 1878. године живели су у Новом Рујцу и Доњој Судимљи, одакле се преселили 1914. године. У Топлицу су прешли из Речице (заселак Слатине) у Лабу, на коју су у Првом српском устанку напали српски устаници.
Гргур, три куће. Од фиса (племена) Краснића. Мухаџири су из Гргура у Топлици.
Сварча, две куће. Од фиса (племена) Сопа. Мухаџири су из Сварче у Топлици.
Џини Поток, једна кућа. Од фиса (племена) Тсача. Мухаџири из Житног Потока у Топлици.
Бублица, једна кућа. Од фиса (племена) Тсача. Мухаџири из Бублице у Топлици.
Думница, две куће. Од фиса (племена) Краснића. Досељени из Доње Дубнице 1913. године.
Барја, једна кућа. Од фиса (племена) Шаље. Досељени из Бара (Копаоничка Шаља) 1914. године.
Камберовић (алб. Kamberi), једна кућа. Од фиса (племена) Краснића. Досељени из Новог Села Мађунског 1923. године

Ашкалијски родови

Пушкол, пет кућа. Досељени за наполичаре 1909. године из Леатнца у Лабу. Међу Пушколе се убраја Албанац Реџеп Шерифовић, мухаџир из Трпеза у Топлици, јер се оженио у њиховом роду и ту настанио.
Баталовић (алб. Batali), једна кућа. Мухаџири из Велике Плане у Топлици, досељени 1906. године.
Трудна, две куће. Досељени из Трудне 1920. године.^[2]

Учесници ослободилачких ратова 1912—1918[уреди | уреди извор]

Бојовић Мирко, Солунски фронт
Гајић Вукадин, Солунски фронт
Илић Мирко, солунски добровољац
Павловић Ђуро, солунски добровољац^{[тражи се извор]}

У логорима и заробљеништву 1941—1945[уреди | уреди извор]

Гајић Драгослав, Немачка
Илић Саја, Немачка, Ревенсбриг
Шобот Милорад, Немачка, Инзбрук^{[тражи се извор]}

Становништво[уреди | уреди извор]

Према попису из 1981. године место је било већински насељено Албанцима. Након рата 1999. године Срби напуштају Пестово.

Упоредни преглед етничког састава становништва 1961, 1981. и 2011. године

Етнички састав према попису из 1961.^[5]‍

Албанци	401	73,6%
Срби	131	24%
Црногорци	9	1,6%
Укупно: 545

Етнички састав према попису из 1981.^[6]‍

Албанци	772	88,8%
Срби	91	10,5%
Укупно: 869

Етнички састав према попису из 2011.^[7]‍

Албанци	842	100%
Укупно: 842

Број становника на пописима:

Демографија^[8]
Година	Становника
1948.	409
1953.	466
1961.	545
1971.	731
1981.	869
1991.	1.003

Види још[уреди | уреди извор]

Општина Вучитрн

Напомене[уреди | уреди извор]

^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце[уреди | уреди извор]

^ Урошевић 1965, стр. 264. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFУрошевић1965 (help)
^ ^а ^б Урошевић 1965, стр. 265. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFУрошевић1965 (help)
^ „Задужбине Косова, (споменици српског народа)”. Призрен : Епархија рашко-призренска ; Београд : Богословски факултет у Београду, 1987.
^ Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело. COBISS.SR 155363340
^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература[уреди | уреди извор]

Урошевић, Атанасије (1965). „Насеља и порекло становништва: Косово”. Српски етнографски зборник. 39.

[1] Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

[FOOTNOTEУрошевић1965264-2] Урошевић 1965, стр. 264. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFУрошевић1965 (help)

[FOOTNOTEУрошевић1965265-3] а ^б Урошевић 1965, стр. 265. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFУрошевић1965 (help)

[4] „Задужбине Косова, (споменици српског народа)”. Призрен : Епархија рашко-призренска ; Београд : Богословски факултет у Београду, 1987.

[Урошевић_Атанасије-Косово-5] Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело. COBISS.SR 155363340

[6] Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs

[7] Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs

[8] Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)

[Савезни_завод_за_статистику_СФРЈ-9] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[а]

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]