Пестово (Вучитрн)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Пестово
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округКосовскомитровачки
ОпштинаВучитрн
Становништво
 — 2011.Пад 842
Географске карактеристике
Координате42°47′06″ СГШ; 21°00′00″ ИГД / 42.7850° СГШ; 21.0000° ИГД / 42.7850; 21.0000Координате: 42°47′06″ СГШ; 21°00′00″ ИГД / 42.7850° СГШ; 21.0000° ИГД / 42.7850; 21.0000
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина517 м
Пестово на мапи Србије
Пестово
Пестово
Пестово на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број38214
Позивни број+381(0)28
Регистарска ознакаKM

Пестово (алб. Pestovë) насељено је место у Србији у општини Вучитрн. Административно припада Косову и Метохији, односно Косовскомитровачком управном округу. Према попису из 2011. године било је 842 становника.[a]

Географија[уреди]

Село се налази у равници, око 500 m источно од Ситнице, а на 1,5 километара ниже ушћа Самодрешке (Слаковачке) реке.[1] Пестово је насеље збијеног типа и подељено је било на више махала. Српске су махала Мишића и Дошљачка Махала, албанске Сварчалиска и Јошаничанска и циганска је Пушколска. Називи махала су по јачим или виђенијим родовима у њима. Дошљачка Махала носи још назив по роду Дошљацима који се давно иселио.[2]

Историја[уреди]

Село спада међу најстарија села не само у Вучитрнском крају, него и на Косову. У селу постоји старо српско гробље са старом црквом.[3] У селу се задржао један стариначки род који не памти када су њихови преци десељени у ово село. У средини села постоји раскрсница на једном истуреном брежуљку на коме су се указале старе зидине и темељи кућа. До доласка мухаџира из Топлице у овом селу живели су само Срби. По доласку мухаџири из села се иселило око 20 српских кућа у Топлицу. По завршетку првог светског рата, Албанци су продавали своја имања Србима ради одласка у Турску. Од 1923. до 1926. године населило се 13 домова Срба из разних крајева. Из Пестова су се од 1941. до 1993. године иселило 23 домаћинстава са 111 чланова. 1997 у селу је живело 14 српских домаћинстава са 60 чланова, а од тога 1 старачко са 2 члана.[тражи се извор]

Порекло становништва[уреди]

У Пестову су пре Другог светског рата живели родови:

Српски родови [4]

  • Старинци или Милићи, две куће. Староседеоци и славе Никољдан.
  • Ђукић, једна кућа. Доселили се из Злокућана код Пећи средином 19. века. Славе Никољдан.
  • Јарић, три куће. Доселили се из Бастаса код Босанског Петровца 1923. године као колонисти.
  • Шобот, четири куће. Доселили се из Бастаса код Босанског Петровца 1923. године као колонисти.
  • Миленковић, једна кућа. Доселили се из Дољана код Косовске Митровице 1925. године као колонисти.
  • Илић, једна кућа. Доселили се из Пљеваља 1926. године као колонисти.
  • Бојовић, једна кућа. Доселили се из Блаца 1926. године као колонисти.
  • Ускоковић, једна кућа. Доселили се из Јабланице 1926. године као колонисти.
  • Ћосић, једна кућа. Доселили се из Мироча 1930. године.

Арбанашки родови

  • Прештрешја (алб. Preshtreshi), пет кућа. Од фиса (племена) Гаша. Из Топлице се иселили као мухаџири и живели у Миљевцу (заселак Горње Брнице) и Суходолу, одакле су дошли 1907. године. У Топлицу су дошли из Сухогрла у Метохији, а даље им је порекло из Малесије. Старо презиме је Пеп Коља.
  • Јошанац (алб. Jashanica), две куће. Од фиса (племена) Сопа, братства Маврића. По исељењу из Горње Јошанице у Топлици 1878. године живели су у Новом Рујцу и Доњој Судимљи, одакле се преселили 1914. године. У Топлицу су прешли из Речице (заселак Слатине) у Лабу, на коју су у Првом српском устанку напали српски устаници.
  • Гргур, три куће. Од фиса (племена) Краснића. Мухаџири су из Гргура у Топлици.
  • Сварча, две куће. Од фиса (племена) Сопа. Мухаџири су из Сварче у Топлици.
  • Џини Поток, једна кућа. Од фиса (племена) Тсача. Мухаџири из Житног Потока у Топлици.
  • Бублица, једна кућа. Од фиса (племена) Тсача. Мухаџири из Бублице у Топлици.
  • Думница, две куће. Од фиса (племена) Краснића. Досељени из Доње Дубнице 1913. године.
  • Барја, једна кућа. Од фиса (племена) Шаље. Досељени из Бара (Копаоничка Шаља) 1914. године.
  • Камберовић (алб. Kamberi), једна кућа. Од фиса (племена) Краснића. Досељени из Новог Села Мађунског 1923. године

Ашкалијски родови

  • Пушкол, пет кућа. Досељени за наполичаре 1909. године из Леатнца у Лабу. Међу Пушколе се убраја Албанац Реџеп Шерифовић, мухаџир из Трпеза у Топлици, јер се оженио у њиховом роду и ту настанио.
  • Баталовић (алб. Batali), једна кућа. Мухаџири из Велике Плане у Топлици, досељени 1906. године.
  • Трудна, две куће. Досељени из Трудне 1920. године.[2]

Учесници ослободилачких ратова 1912—1918[уреди]

У логорима и заробљеништву 1941—1945[уреди]

Становништво[уреди]

Према попису из 1981. године место је било већински насељено Албанцима. Након рата 1999. године Срби напуштају Пестово.

Упоредни преглед етничког састава становништва 1961, 1981. и 2011. године
Етнички састав према попису из 1961.[5]
Албанци
  
401 73,6 %
Срби
  
131 24 %
Црногорци
  
9 1,6 %
Укупно: 545
Етнички састав према попису из 1981.[6]
Албанци
  
772 88,8 %
Срби
  
91 10,5 %
Укупно: 869
Етнички састав према попису из 2011.[7]
Албанци
  
842 100 %
Укупно: 842

Број становника на пописима:

Демографија[8]
Година Становника
1948. 409
1953. 466
1961. 545
1971. 731
1981. 869
1991. 1.003

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце[уреди]

  1. ^ Урошевић 1965, стр. 264.
  2. 2,0 2,1 Урошевић 1965, стр. 265.
  3. ^ „Задужбине Косова, (споменици српског народа)”. Призрен : Епархија рашко-призренска ; Београд : Богословски факултет у Београду, 1987. 
  4. ^ Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело.  COBISS.SR 155363340
  5. ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
  6. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
  7. ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (на језику: албански)
  8. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература[уреди]

Урошевић, Атанасије (1965). „Насеља и порекло становништва: Косово”. Српски етнографски зборник. 39.