Петар Ђорђевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Петар Ђорђевић
Датум рођења(1943-00-00)1943.
Место рођењаПирот
Србија под немачком окупацијом
Датум смртијануар 2022.(2022-01-00)
Место смртиПирот
Србија
ПољеСликарство

Петар Ђорђевић (Пирот, 1943Пирот, јануар 2022) био је српски академски сликар, који је после завршене Уметничке школу у Нишу, дипломирао, а потом и магистрирао на Академији ликовних уметности у Београду 1969. године у класи професора Љубице Цуце Сокић. Усавршавао се четири године у Паризу. Члан је УЛУС-а од 1970. године. Своја ликовна дела први пут је излагао у Београду 1966. године, а током четворогодишњег боравка у Паризу излагао је и на престижном Париском мајском салону заједно са Пикасом.[1]

Живот и каријера[уреди | уреди извор]

Рођен је 1943. године у Пироту. Основна школовање завршио је у Пироту а средње у уметничкој школи у Нишу. Ликовну академију у Београду завршио је 1969. у класи професорке Љубице Цуце Сокић. На истом факултету магистрирао је 1972. године.

Од 1972. до 1975. године боравио је у Паризу где се међународној јавности предствио сликом „На прелазу” насталом у Паризу 1973. године. Слику је излагао заједно с Пикасом на престижном Мајском салону 1973. године.

Први пут је своја ликовна дела излагао 1966. године у Београду. Као слободан уметник излагао је на више самосталних и групних изложби у земљи и иностранству.

Члан је УЛУС-а је од 1970. године. Једно време бавио се и педагошки радом, као професор на Високој школи струковних студија за образовање васпитача.

Живео је и стварао у родном Пироту. Преминуо је јануара 2022. и сахрањен у Пироту 14. јануара 2022.[2]

Ликовно стваралаштво[уреди | уреди извор]

Ђорђевић припада групи уметника фигуративног сликарства. Од 2003. године ствара сопствени циклус под називом „Историја уметности у негативу”.

У својим делима он је фасциниран предметима – машинама, али ту своју фасцинацију не завршава навођењем њихове утилитарне и хладне функције, већ ту почиње узбудљиво путовање. И цвеће и машине (и портрета као мотив цртежа) Ђорђевић смешта у снажан цртачки рукопис, уз стрпљење и пажњу за сваки од наведених делова.[3]

Петар Ђорђевић према ликовној критици проф. др Драгани Станаћев Пуача, са Факултетуа ликовних уметности у Београду,,, улази у објекат – машину, обухвата га и проширује на цео простор слике, раздвајајући га на елементе који је чине. Овако посматрани садржај пролази кроз непредвидиве поетске трансформације и уводи нас у један посебан и никад виђен свет. Слика прво делује својим затварањем, а затим се отвара за неочекиване обрте. Овај контекст оквира за слике треба усвојити кроз следећа читања. Мотив је динамички степенован, замена садржаја се врши неприметно, и невидљиво. Цртежи прате исти принцип и умножавају садржај: од цртежа груди и лобање, преко низа ружа – портрета металног сјаја. И овде је мотив степенован, наводећи снажно и снажно супротстављене планове људског живота, од осетљивог и благог схватања људске посебности и карактера, до анатомско аналитичког погледа: цртежи имају функцију крвотока. Радови Петра Ђорђевића обнављају енергију атељеа.[3]

Самосталне изложбе[уреди | уреди извор]

  • 2015. - Изложба слика и цртежа под називом "Анатомске вежбе" у галерији Коларац, Београд
  • 2011. - Изложба лика у галерији Завода за проучавање културног развоја, Београд

Групне изложбе[уреди | уреди извор]

  • 2015. - Годишња изложба у галерији Коларац, Београд
  • 2015. - Изложба нових чланова УЛУС-а у Уметничком павиљону Цвијета Зузориц, Београд
  • 2014. - Изложба 30к30, Зрењанин
  • 2012. - Фестум, Галерија СКЦ, Београд
  • 2012. - Изложба радова архитеката ликовних и примењених уметности, Градска галерија Ивањица
  • 2011. - Шеста изложба "Младост" коју организује Ниш Арт Фоундатион у Нишу, Новом Саду и Београду
  • 2010. - Пролећна изложба у Ликовном павиљону Цвијета Зузориц, Београд

Признања[уреди | уреди извор]

Слике петра Ђорђевића као знак признања за његово ликовно дело, налазе се су у сталној поставци Музеја савремене уметности у Београду и у бројним приватним збиркама у земљи и иностанству.

Добитник је Награде за цртеж на Факултету ликовних уметности 2008. године, и више других награда за свој уметнички рад.

Уврштен је међу 100 најеминентнијих сликара данашњице у књизи „Мајстори данас - Сто сликара света", у којој је, према избору лондонских издавача, добио две странице.

У међународном издању „Савременa уметност”, као једини сликар из Србије нашао се и Петар Ђорђевић у групи заједно са 250 одабраних сликара.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Бранислав Јовичић Париски ђак из Пирота излаже у родном граду — РТС Београд , 15. октобар 2019. Пристиупљено: 15.10.2019.
  2. ^ „Ин Мемориам: Петар Ђорђевић, академски сликар (1943.-2022)”. Пиротске вести. 14. 1. 2022. Приступљено 18. 1. 2022. 
  3. ^ а б Stаnаćev Puаčа, Drаgаnа. „Arte - Petar Đorđević - Vesti”. www.arte.rs. Приступљено 2022-01-18. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]