Пређи на садржај

Петар Балша Херцеговић Косача

С Википедије, слободне енциклопедије
Петар Балша Херцеговић Косача
Лични подаци
Датум рођењаоко 1458.
Место рођењаВојводство Светог Саве
Датум смртиоко 1514.
Место смртиКраљевина Угарска
Породица
СупружникКвирина Квирини
ПотомствоМатија, Владислав
РодитељиВладислав Херцеговић Косача
Ана Кантакузина Косача
ДинастијаКосаче
титуларни херцег од светог Саве

Петар Балша Херцеговић Косача (р. око 1458. - у. око 1514) је био титуларни херцег од светог Саве (лат. Dux Sancti Sabbae) из српске великашке породице Косача, а такође и угарски племић. Био је син херцега Владислава Косаче (у. 1489) и Ане Кантакузине, братанице српске деспотице Јерине. Петар Балша је од оца наследио право на почасни херцешки наслов, као и део прихода које је Дубровачка република исплаћивала припадницима породице Косача на име Конавоског дохотка, тако да је тим поводом у неколико наврата и лично боравио у Дубровнику. Од оца је такође наследио и породичне поседе у Краљевини Угарској, који су се највећим делом налазили око Калника и Глоговнице, на подручју Бановине Славоније. Петар Балша је 1492. године, заједно са осталим славонским племићима учествовао у прихватању нагодбе којом је решено питање наслеђа угарског престола, а 1498. године је уврштен и у ред млетачких племића. Током 1499. године, отпутовао је у Цариград. У то време, велики углед на султановом двору уживао је његов потурчени стриц Ахмед-паша Херцеговић (у. 1517). По повратку у Угарску, служио је као војни заповедник у борбама на угарско-турском ратишту око Каменграда (1500) и Книна (1501). Током наредних година, одржавао је блиске везе са Млетачком републиком. Био је ожењен Квирином, ћерком млетачког племића Франческа Квиринија, са којом је имао синове Матију и Владислава, који је служио као војни заповедник у млетачкој војсци.[1][2][3][4][5][6]

У првом штампаном родослову породице Косача, који је објављен 1621. године у делу "Genealogia diversarum principum familiarum mundi incipiendo ab Adamo", били су назначени и основни подаци о угарском огранку породице, укључујући и помен Петра Балше, а исти родослов је касније преузео и објавио француски историчар Шарл Дифрен (у. 1688).[7][8]

Референце

[уреди | уреди извор]
Тврђава Велики Калник
  1. ^ Ивић 1925, стр. 146-150.
  2. ^ Ивић 1928, стр. IX.
  3. ^ Динић 1935, стр. 242-244.
  4. ^ Атанасовски 1979, стр. 155-162.
  5. ^ Ћирковић 1982, стр. 451.
  6. ^ Исаиловић & Фостиков 2013, стр. 131–147.
  7. ^ Du Fresne 1680, стр. 342.
  8. ^ Du Fresne 1746, стр. 129.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]