Петар Бериславић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Петар Бериславић
Petar Berislavic 200807.jpg
Споменик Петру Бериславићу у Трогиру.
Датум рођења1475[1]
Место рођењаТрогир
Flag of Hungary (15th century, rectangular).svg Краљевина Угарска
Датум смрти20. мај 1520.(1520-05-20) (45 год.)
Место смртиКореница
Flag of Hungary (15th century, rectangular).svg Краљевина Угарска
ВојскаCoat of arms of Croatia 1495.svg Краљевина Хрватска
Године службе1510-1520.
Чинбискуп Веспрема (1512—1520)
капетан Сења (1513—1520)
бан Хрватске и Славоније (1513—1520)[2]
Битке/ратовиБитка код Дубице (1513)
Битка код Јајца (1518)
Битка код Пљешевице (1520)
Одликовањаосвећени мач од папе Лава X

Петар Бериславић је био бан краљевина Хрватске и Славоније у периоду од 1513. до 1520. године, а уједно и један од најистакнутијих војсковођа свога времена.

Каријера[уреди]

Од 1513. вршио је дужност намесника Дубице и капетана Сења, када је 16. августа 1513. потукао Турке у бици код Дубице. За војне потребе заложио је већи број црквених имања и похваљен је од папе Лава X, који му је послао мач и новчану помоћ за опремање војске. 1518. водио је успешан поход на Босну, а одбио је и више турских напада у Далмацији.[3]

Настојећи да боље организује одбрану против Турака, бан Петар Бериславић је у мају 1520. године пошао у Сењ да се с кнезом Бернардином Франкопаном договори о даљњим акцијама. За то време Турци поновно продиру у хрватске земље и на јуриш освајају град-утврду Пећ, посјед Орловчића, те харају по околини Дрежника. Када је стигао у Оточац, Бериславић се разболео и пао у постељу. На вест о провали Турака он устаје из кревета, окупи 300 војника[2] и крене у потеру за Турцима. На потоку Кореници у Вражјој Гори (код данашње Пљешевице) сустигне Турке и, бројчано слабији, успева да их разбије. Међутим, прогонећи Турке, накратко је заостао за својом војском те на њега и његову пратњу из заседе наваљују Турци. Након кратког отпора, Бериславић је смртно рањен. Његови војници који су се вратили из потере касно су стигли у помоћ. Петар Бериславић већ је био мртав. То се догодило 20. маја 1520. године. По налогу бискупа Ивана Стратица, бан је сахрањен у Веспрему, крај многих веспримских бискупа.[3]

Значај[уреди]

Године 1568. цар Максимилијан је о Бериславићу написао следеће: Највећу славу својему имену стекао је бригом за веспримску бискупију, врански приорат, читаво угарско краљевство као и бановањем Краљевином Далмацијом, Хрватском и Славонијом. Славном је смрћу у рату надвисио непријатеље и неславнима учинио Турке против којих је ратовао.[3] Подигао је дух отпора у народу и окупио разједињено племство, придобио крајишке великаше да у градовима и најважнијим правцима турских упада поставе сталне посаде и страже снабдевене храном и муницијом и тиме поставио основе Војне крајине на хрватским границама.[2]

Референце[уреди]

  1. ^ Hrvatska enciklopedija: Berislavić, Petar
  2. 2,0 2,1 2,2 Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (том 1). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 582. 
  3. 3,0 3,1 3,2 Joško Zaninović: Kako je biskup, ban i vranski prior Petar Berislavić pribavio Hrvatskoj naslov "predziđe kršćanstva", Croatica christiana periodica, 1994, p. 119

Литература[уреди]

  • Гажевић, Никола, ур. (1974). Војна енциклопедија (том 1). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 582.