Петар Комненић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Петар Комненић
Петар Комненић.png
Петар Комненић
Биографија
Датум рођења 1895
Место рођења Пилатовци
Књажевина Црна Гора
Датум смрти 1957
Место смрти Брезовик
ФНРЈ

Петар Комненић (18951957), професор историје и министар у влади НР Црне Горе.

Биографија[уреди]

Рођен је 1895. године у селу Пилатовци, код Никшића. Отац му је био свештеник и племенски капетан Тодор Комненић. Дјетињство је провео у завичају гдје је завршио основну школу. Гимназију и Филозофски факултет (смјер историја) је завршио у Београду.

У Балканским ратовима је учествовао као шеснаестогодишњи гимназијалац-добровољац, а у Првом свјетском рату као студент добровољац у војсци Краљевине Србије. Заробљен је и интерниран у логор Болдогасон у Мађарској. Успио је да побјегне из тог логора са једним другом, али је ухваћен. Петар је поново побјегао и стигао је у Швајцарску.

После рата је као професор службовао је у неколико мјеста Краљевине Југославије, а највише је остао у Сарајеву. Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) је постао 1919. године.

Капитулација Краљевине Југославије затекла га је као резервног капетана и команданта батаљона у Сарајеву. Послије капитулације се вратио у Пилатовце. Када су у сусједним херцеговачким општинама почели усташки прогони Срба, организује прихват избјеглица и заштиту пограничних црногорских села, као и иприпреме за устанак у свом крају. Када је 1941. године формиран Бањско-вучедолски батаљон, Петар је постављен за његовог команданта.

Током 1942. године, постао је командант Ловћенског партизнског одреда, а у Петој црногорској пролетерској бригади командант Трећег батаљона. Тај батаљон је Петар успио током 17 дана да проведе без губитака од Зеленгоре до Прозора. По доласку у Прозор упознао се са пјесником Иваном Гораном Ковачићем.

Био је командант бихаћко-цазинског подручја, учесник Првог засједања АВНОЈ-а и једно вријеме командант корпусне војне области за Херцеговину.

После ослођења био је потпредсједник Владе Црне Горе, министар социјалне политике Црне Горе, предсједник Уставотворне скупштине Црне Горе и предсједник Народне скупштине НР Црне Горе.

Почетком 1949. године, послије Резолуције Информбироа, ухапшен је и заточен на Голом отоку, а најтежи део логор је прозван по њему „Петрова рупа“. Послије повратка са Голог отока, био је пензионер, а умро је од посљедица Голог отока у Брезовику 1957. године.

Иван Горан Ковачић му је посветио пјесму "Наша Слобода", Жарко Ђуровић "Рам за голооточку ноћ", Милош Остојић пјесму "Стазом времена" и Вукман Оташевић пјесму "Од злата вјешала".

Једна улица у Никшићу носи његово име.

Објављени радови[уреди]

  • Краљевић Марко и његова личност у словеначким народним песмама, Гласник Југословенског професорског друштва, Београд, број 8, 1938-1939, стр. 598-604,
  • Насељавање Срба у Угарској и сеоба 1690. године, часопис Просвјета, Сарајево, 17/1933, број 9, стр. 212-215,
  • Истрага потурица по историји, традицији и Горском вијенцу, „Побједа“, Титоград, 7. јун 1947,
  • Стање у Херцеговини послије капитулације Југославије, часопис Историјски записи, Цетиње, 1948, број 3-4/48, стр. 139-144,
  • Сјећања на Саву Ковачевића, „Побједа“, Титоград, јун 1948
  • објавио и неколико приказа књига, као и извештаја о акцијама Бањско-вучедолског батаљона

Литература[уреди]

  • Петар Комненић, живот и дјело, Београд 1994. година.