Петар Мандић (академик)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Петар Мандић
Датум рођења(1928-07-12)12. јул 1928.
Место рођењаВлахоље, Калиновик
 Краљевина СХС
Датум смрти26. јун 1999.(1999-06-26) (70 год.)

Петар Мандић (Калиновик, 1928-1999 ), педагог, универзитетски професор и редовни члан Академије науке и умјетности Републике Српске, као и дописни члан Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине. Умро је 1999. године.

Биографија[уреди]

Основну школу похађао је у Калиновику, нижу гимназију у Фочи, а учитељску школу у Сарајеву. Студије педагогије завршио је на Филозофском факултету у Београду. На истом факултету одбранио је докторат из педагошких наука на тему "Морални самонадзор као проблем моралног васпитања школске младежи" (1961).

На Филозофском факултету у Сарајеву радио је као асистент, доцент, ванредни и редовни професор на предметима Педагогија и Методологија педагогије. Специјализацију из области васпитања завршио је у Великој Британији. Био је гостујући професор на универзитетима у Америци. Држао је предавања на институтима за педагогију у Лондону, Прагу, Кијеву и Роштоку.

Обављао је функције предсједника Савеза педагошких друштава Југославије и предсједника Друштва педагога Босне и Херцеговине. Био је шеф Одсјека за педагогију и психологију и Филозофског факултета у Сарајеву. Вршио је и дужност предсједника Педагошког савјета Босне и Херцеговине, а био је и делегат у Комитету за образовање ОЕЦД-а у Паризу.

За велики допринос развоју педагошке науке биран је 1981. године за дописног члана Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине, а 1996. године за редовног члана Академије наука и умјетности Републике Српске. На сједници Оснивачке скупштине Академије наука и умјетности Републике Српске 11. октобра 1996. године изабран је за првог предсједника и ту је функцију обављао до краја живота. Као предсједник Академије залагао се за развој науке и умјетности као универзалних вриједности, његовање и унапређивање културе и духовности свога народа. За члана Међународне академије наука са сједиштем у Москви изабран је 1998. године. Био је ментор за израду 27 магистарских радова и 20 докторских теза. Вршио је дужност главног и одговорног уредника часописа "Наша школа" и часописа "Педагогија".

Петар Мандић стварао је у различитим областима педагошке, психолошке и других граничних наука. Писао је радове интердисциплинарним и мултидисциплинарним приступом. Највећи број његових књига и радова су из области дидактике, школске педагогије, опште педагогије, информатичке педагогије, методике васпитног рада, педагошке психологије и андрагогије. Академик Петар Мандић умро је 26. јуна 1999. године.

Петар Мандић објавио је 27 књига, 197 изворних научних (сту-ди¬је и расправе) и стручних радова, те 24 приказа, оцена и предговора. Један број радова (14) преведен је на енглески, чешки, словачки, њемачки, грчки, албански, словеначки и руски језик. Наводимо само најзначајније радове: Морални самонадзор као проблем моралног васпитања школске младежи, Београд, 1951; Сексуално васпитање омладине, Сарајево, 1965; Сарадња породице и школе (три издања), Сарајево, 1968; Иновације у настави (че-тири издања), Сарајево, 1972; Програмирање школе (два издања), Сарајево, 1976; Вредновање рада школе, Сарајево, 1980; Хуманизација односа у школи, Сарајево, 1980; Савјетодавни васпитни рад, Сарајево, 1986; Образовање за XXI стољеће, Свјетлост, Сарајево, 1989; Човјек – свједочење о величини и паду, Београд, 1995; Индивидуална комплексност и образовање, Београд, 1995; Образовна информациона технологија (два издања), Београд, 1996; Методологија научног рада, АНУРС, Бањалука, 2004; Emige Probleme der Sexulerzichungin Jugoslawien, Wisenschafliche Zeizehrif der Univerzitet Rostook, X, 8/9, 18/1969; Sex Education, University of Pittsburgh, 1970; Inovacije pri puku, Državna založba, Ljubljana, 1983.[1]

Референце[уреди]

  1. ^ „Петар Мандић”. Академија наука и умјетности Републике Српске. Приступљено 22. 4. 2017. 

Спољашње везе[уреди]