Пређи на садржај

Петар Мицић

С Википедије, слободне енциклопедије
Петар Мицић
Датум рођења(1889-00-00)1889.
Место рођењаЗајечарКраљевина Србија
Датум смрти1956.(1956-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (66/67 год.)
ОбразовањеТехнички факултет
Занимањепрофесор

Петар Мицић (Зајечар, 18891956) био је професор на Техничком факултету, оснивач и шеф катедре за гвоздене конструкције, проректор (1936), ректор Универзитета у Београду (1939—1942), први декан Грађевинског факултета Техничке велике школе (1948—1953).

Биографија и каријера

[уреди | уреди извор]

Рођен је у Зајечару 1889. године, а дипломирао је на Грађевинском одсеку Техничког факултета 1911. године.[1] Након дипломирања радио је у Дирекцији за грађење железница, а специјализирао је гвоздене капије у Берлину и Паризу.[1]

Након завршетка Првог светског рата радио је на обнови порушених мостова у Србији и на контроли и преузимању челичних мостова у Бечу и Прагу у периоду од 1920. до 1922. године. Након тога обављао је функцију шефа Саобраћајног одељења Београдске општине.[1]

Радио је као професор на Техничком факултету, оснивач и шеф катедре за гвоздене контрукције, проректор (1936), ректор Универзитета у Београду (1939—1942) и први декан Грађевинског факултета Техничке велике школе (1948—1953).[1]

Присилно је пензионисан јер је одбио да сарађује са окупаторима односно реорганизује Универзитет, а по завршетку Другог светског рата враћен је на место редовног професора Техничког факултета.[1]

Написао је и публиковао велики број уџбеника, што је у то време био редак случај, трудећи се да се тематика металних конструкција приближи српским инжењерима и студентима, како би се створили домаћи кадрови и фирме и постале једнако добре као тадашње доминантне стране компаније. Предавао је и на Машинском и Архитектонском одсеку Техничког факултета.

Након ословођења Београда од краја 1944. до 1946. волонтерски је учествовао у обнови свих порушених челичних мостова у Србији.[1][2]

Референце

[уреди | уреди извор]