Петар Мицић
Петар Мицић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1889. |
| Место рођења | Зајечар, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 1956. (66/67 год.) |
| Образовање | Технички факултет |
| Занимање | професор |
Петар Мицић (Зајечар, 1889 — 1956) био је професор на Техничком факултету, оснивач и шеф катедре за гвоздене конструкције, проректор (1936), ректор Универзитета у Београду (1939—1942), први декан Грађевинског факултета Техничке велике школе (1948—1953).
Биографија и каријера
[уреди | уреди извор]Рођен је у Зајечару 1889. године, а дипломирао је на Грађевинском одсеку Техничког факултета 1911. године.[1] Након дипломирања радио је у Дирекцији за грађење железница, а специјализирао је гвоздене капије у Берлину и Паризу.[1]
Након завршетка Првог светског рата радио је на обнови порушених мостова у Србији и на контроли и преузимању челичних мостова у Бечу и Прагу у периоду од 1920. до 1922. године. Након тога обављао је функцију шефа Саобраћајног одељења Београдске општине.[1]
Радио је као професор на Техничком факултету, оснивач и шеф катедре за гвоздене контрукције, проректор (1936), ректор Универзитета у Београду (1939—1942) и први декан Грађевинског факултета Техничке велике школе (1948—1953).[1]
Присилно је пензионисан јер је одбио да сарађује са окупаторима односно реорганизује Универзитет, а по завршетку Другог светског рата враћен је на место редовног професора Техничког факултета.[1]
Написао је и публиковао велики број уџбеника, што је у то време био редак случај, трудећи се да се тематика металних конструкција приближи српским инжењерима и студентима, како би се створили домаћи кадрови и фирме и постале једнако добре као тадашње доминантне стране компаније. Предавао је и на Машинском и Архитектонском одсеку Техничког факултета.
Након ословођења Београда од краја 1944. до 1946. волонтерски је учествовао у обнови свих порушених челичних мостова у Србији.[1][2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ Проф. инж. Петар Мицић (1889-1956) grf.bg.ac.rs
- ^ Значајне личности из историје Факултета grf.bg.ac.rs