Петар Ненадић
| Петар Ненадић | |||
|---|---|---|---|
 Ненадић у дресу Фуксе Берлина 2014. године | |||
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 28. јун 1986. | ||
| Место рођења | Београд, СФРЈ | ||
| Висина | 1,98 м | ||
| Информације о каријери | |||
| Позиција | средњи бек | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | ||
| 2003—2007 2007 2007—2008 2008—2010 2010—2012 2012—2014 2014—2017 2018—2023 2023 2023 |
Црвена звезда Алхесирас Барселона Пик Сегед Холстебро Висла Плоцк Фуксе Берлин Веспрем Париз Сен Жермен Ал Халиџа | ||
| Репрезентативна каријера | |||
| 2007—2022 | Србија | 78 (213) | |
Медаље
| |||
Петар Ненадић (Београд, 28. јун 1986) бивши је српски рукометаш и државни репрезентативац.
Клупска каријера
[уреди | уреди извор]Каријеру је почео у Црвеној звезди. За црвено-беле је наступао од 2003. до 2007. године, освојио три шампионске титуле (2004, 2006. и 2007. године) и Куп 2004. године.
Током 2007. године Ненадић је прешао у Барселону, за коју је играо у сезони 2007/08. У дресу мађарског Пик Сегеда наступао је од 2008. до 2010. године, а боје данског Холстеброа је бранио од 2010. до 2012. године када је прешао у пољску Вислу из Плоцка,[1] а у сезони 2013/14. је за овај клуб постигао 69 голова у Лиги шампиона, што му је најбољи учинак у елитном такмичењу. У сезони 2014/15. пружио је запажене игре у дресу Берлина са којим је освојио Куп ЕХФ, где је у финалу против Хамбурга (30:27) остварио учинак од по шест голова и асистенција. Сезону 2015/16 завршио је као најбољи стрелац Бундеслиге.[2]
У децембру 2017. потписао је за мађарски Веспрем.[3] Иако је требало да напусти екипу Веспрема по истеку уговора на крају 2022/23. сезоне то се догодило пар месеци раније. Наиме, Ненадић је прво суспендован из екипе, а затим је клуб на званичном сајту обавестио јавност да је уговор раскинут, како пише, на обострану сагласност. Ненадић је са Веспремом освојио једну титулу првака Мађарске, три национална Купа и три СЕХА лиге. На 208 мечева, дао је 803 гола.[4]
Почетком марта 2023. године потписао је за француски Париз Сен Жермен.[5] Током исте године наступао је и у Саудијској Арабији за Ал Халиџу.[6] У јуну 2024. објавио је да завршава играчку каријеру.[7]
Репрезентација
[уреди | уреди извор]Ненадић је био члан кадетске репрезентације Србије и Црне Горе која је 2004. године освојила златну медаљу на Европском првенству у Београду.[8] Са истом селекцијом је поновио успех и следеће године када је освојено злато на Светском првенству у Катару.[9] Освојио је и златну медаљу на Медитеранским играма 2009. у Пескари.[10]
Са сениорском репрезентацијом Србије је освојио сребрну медаљу на Европском првенству 2012. године у Србији.[11] За национални тим је играо на пет Европских првенстава (2010, 2012, 2014, 2016. и 2018) као и на Светском првенству 2013. године.
Од репрезентације се опростио у фебруару 2022. године.[12]
Приватно
[уреди | уреди извор]Петар Ненадић потиче из рукометне породице. Његов отац Велибор је такође био рукометаш и капитен Црвене звезде током седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, а мајка Драгица Лечић-Ненадић у дресу КК Црвена звезда освојила је две титуле првака државе и два купа, а такође је била члан екипе која је освојила Лигу шампиона 1979. године. Петров брат Драшко такође је рукометаш.[13]
Петар Ненадић је ожењен одбојкашицом Јеленом Николић.[14]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Петар Ненадић у Висли”. sportske.net. Архивирано из оригинала 29. 04. 2012. г. Приступљено 18. 4. 2012.
- ^ „Петар Ненадић најбољи стрелац Бундеслиге, Лвену титула”. zurnal.rs. Приступљено 6. 6. 2016.
- ^ „Најскупљи Србин: Трансфер Петра Ненадића Веспрем коштао пола милиона евра”. zurnal.rs. Приступљено 5. 12. 2017.
- ^ „Веспрем прво суспендовао Ненадића, а онда раскинуо уговор”. zurnal.rs. Приступљено 25. 2. 2023.
- ^ „Petar Nenadić je idealan igrač za PSŽ”. mozzartsport.com. Приступљено 2. 3. 2023.
- ^ „Ненадић у Саудијској Арабији: Волим нове изазове”. Спортски журнал. 27. 9. 2023. Приступљено 24. 8. 2024.
- ^ „Петар Пан више не лети”. Спортски журнал. 14. 6. 2024. Приступљено 24. 8. 2024.
- ^ „„Плави“ кадети прваци Европе!”. Спортска централа. 1. 8. 2004. Архивирано из оригинала 07. 06. 2019. г. Приступљено 12. 5. 2020.
- ^ „„Плави” кадети прваци света у рукомету”. Спортска централа. 11. 8. 2005. Архивирано из оригинала 07. 05. 2020. г. Приступљено 12. 5. 2020.
- ^ „Још два злата за крај Медитеранских игара”. Радио Телевизија Војводине. 5. 7. 2009. Приступљено 12. 5. 2020.
- ^ „SREBRNI “ORLOVI” Gde su i šta rade vicešampioni Evrope iz 2012. godine?”. maxbetsport.rs. 15. 5. 2020. Архивирано из оригинала 26. 02. 2023. г. Приступљено 26. 2. 2023.
- ^ „Петар Ненадић се опростио од репрезентације”. RTS. 17. 2. 2022.
- ^ „Петар и Драшко Ненадић - Кад удари брат на брата...”. novosti.rs. Приступљено 6. 1. 2015.
- ^ „Петар Ненадић са Јеленом Николић има сина који га стално запиткује: Тата, чије су све ове медаље?”. novosti.rs. Приступљено 1. 1. 2017.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Профил на сајту ЕХФ Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (27. мај 2017)
|
|
