Петар Радивојевић

Петар Радивојевић
Петар Радивојевић
	Бригадни генерал Драгослав Миљковић
Лични подаци
Датум рођења	4. октобар 1877.
Место рођења	Кушиљево, Кнежевина Србија
Датум смрти	21. октобар 1961. (84 год.)
Место смрти	Београд, ФНРЈ
Војна каријера
Служба	Краљевина Србија; Краљевина Југославија
Војска	Војска Краљевине Србије; Југословенска војска
Род	пешадија
Чин	Пешадијски бригадни генерал
Учешће у ратовима	Балкански ратови; Први светски рат; Други светски рат
Одликовања	Карађорђева звезда

Петар Радивојевић (Кушиљево код Свилајнца, 4. октобар 1877 — Београд, 21. октобар 1961) био је српски и југословенски пешадијски официр, бригадни генерал Југословенске војске, учесник Балканских ратова и Првог светског рата, троструки носилац Карађорђеве звезде и бројних одликовања.

Биографија[уреди | уреди извор]

Образовање и рана каријера[уреди | уреди извор]

Рођен је 4. октобра 1877. године у Кушиљеву код Свилајнца, као син свештеника Антонија Радивојевића и Митре. Након завршене пиротске гимназије, полази на школовање у XXX класи Војне академије у Београду.

Службовао је као водник VI и XVII пешадијског пука, потом као вршилац дужности командира чете у IV пешадијском пуку. Између 1906. и 1912. године је био командир чете и Митраљеског одељења XVII пешадијског пука у Ваљеву.^[1]

Оженио се 27. априла 1908. године са Зорком Андрић, кћерком ваљевског трговца Луке Андрића и са њом имао синове Радмила и Славка.

Балкански ратови[уреди | уреди извор]

У Први балкански рат је ступио као командир Митраљеског одељења XVII пешадијског пука. Учествовао је у Кумановској, Прилепској и Битољској бици, као и опсади Скадра. У Другом балканском рату је учествовао у Брегалничкој бици.

Први светски рат[уреди | уреди извор]

Учествовао је у Церској, Дринској и Колубарској бици, а потом и повлачењу преко Албаније. Упућен је са Солунског фронта у Одесу, маја 1916. године, ради формирања Српске добровољачке дивизије од заробљених аустроугарских војника српске националности на Источном фронту. Преузео је команду над другим добровољачким пуком и водио га у бици на Добруџи.

У јануару 1918. године, враћа се на Солунски фронт као командант Другог југословенског пука. Рањаван је у три наврата.

Међуратна каријера[уреди | уреди извор]

Био је заступник начелника интендатуре Дринске дивизијске области у Ваљеву, командант пешадијског пука Краљеве гарде, командант Моравске пешадијске дивизије, Дринске пешадијске дивизије, помоћник команданта града Београда и вршилац дужности начелника Економског одељења Министарства војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије.

Пензионисан је 15. септембра 1938. године.

Преминуо је 21. октобра 1961. године у Београду.