Петар Чихачјов

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Петар Чихачјов
Pyotr Alexandrovich Chikhachov.jpg
Петар Чихачјов
Датум рођења(1808-08-16)16. август 1808.
Место рођењаРуска Империја Гатчина
Руска Империја
Датум смрти13. октобар 1890.(1890-10-13) (82 год.)
Место смртиИталија Фиренца
Италија
Пољегеографија, геологија, ботаника
ШколаДржавни универзитет у Санкт Петербургу
АкадемијаСанктпетербуршки државни универзитет
Познат пооткрио Кузњечки угљеноносни басен

Петар Александрович Чихачјов (рус. Пётр Алекса́ндрович Чихачёв; Гатчина, 16. август 1808Фиренца, 13. октобар 1890) био је истакнути руски географ, геолог, природњак и путописац, од 1876. почасни члан Руске академије наука и пуноправни члан Француске академије наука.

Аутор је бројних географских и геолошких студија везаних за Алтај, Синкјанг (1845) и Малу Азију, а њему у част једна од Алтајских планина носи његово име.

Његов млађи брат је путописац и географ Платон Чихачјов (18121892).

Биографија[уреди]

Петар Чихачјов рођен је у Гатчини, у летњој резиденцији велике војвоткиње Марије Фјодоровне, супруге императора Павла I, где је његов отац Александар Петрович радио као управник. Након што је његов отац пензионисан 1820. године, породица се сели у Царско Село где је стекао основно образовање. Потом се уписује на Петербуршки универзитет, а поједина предавања везана за минеарологију и геологију слушао је и на Паришком универзитету. После окончања студија једно време је радио као преводилац у Министарству спољних послова, а потом и у амбасади Русије у Константинопољу.

Са научно-истраживачким радом почиње 1839. године, када су почела његова обимна истраживања природних богатстава и геологије Апенинског полуострва, посебно његових јужних делова.

Године 1842. учествовао је у великој експедицији по Алтајским планинама, чији циљ је било детаљно и опширно изучавање физичко-географских и геолошких карактеристика тог подручја. Експедиција је открила изворишта река Абакан, Чу и Чулишман, а истраживања су вршена и на подручју Сајанских планина. У северном делу Алтајских планина експедиција је пронашла и детаљно мапирала један од највећих угљеноносних ревира на свету – Кузњечки угљеноносни басен. У својим студијама Чихачјов је између осталих изучавао и друштвене активности локалног становништва (култура, живот, обичаји). Резултате „Алтајске експедиције” објавио је 1845. године у Паризу, у студији Путовања на источни Алтај и погранична подручја са Кином (франц. Voyage scientifique dans l’Altaï oriental et les parties adjacentes de la frontière de Chine par Pierre de Tchihatcheff…).

Потом је две године служио као аташе у амбасади Русије у Константинопољу, и за то време је учио турски језик. Године 1847. напушта дипломатску службу и посвећује се опсежним истраживањима Мале Азије, а резултате тих истраживања објавио је у опсежној студији Физичке, статистичке и археолошке одлике Мале Азије (франц. Asie Mineure: Description physique, statistique et archéologique de cette contrée). У периоду 18631864. предводио је осам истраживачких експедиција по Јерменији, Курдистану, Источној Тракији и Малој Азији. Као резултат његових истраживања, састављене су свеобухватне карте тог подручја, а региону Мале Азије посветио је око сто студијских радова.

Године 1880. објавио је путопис Шпанија, Алжир и Тунис (франц. Espagne, Algérie et Tunisie) у којем је описао своја запажања са путовања по јужној Шпанији, Алжиру и Тунису из 1878. године. У својим радовима бавио се не само физичко-географским, већ и политичким анализама везаним за такозвано „источно питање”.

Током 1890. године објавио је неколико научних студија под насловом Физичко-географске студије (франц. Etudes de géographie et d'histoire naturelle) које су се бавиле опширним истраживањима пустињских подручја на Земљи, а које није успео да заврши. Преминуо је 13. августа 1890. године у Фиренци од последица изазваних упалом плућа.

Библиографија[уреди]

Сва дела Чихачјов је објављивао на француском језику, а најважнији научни радови су:

  • Voyage scientifique dans l'Altaï oriental et les parties adjacentes de la frontière de Chine (Париз, 1845)
  • Lettres sur la Turquie (Брисел, 1850)
  • Asie Mineure: Description physique, statistique et archéologique de cette contrée, huit volumes de 1852 à 1868 (Париз)
  • Le Bosphore et Constantinople (1864, друго издање 1877)
  • Considérations géologiques sur les îles Océaniques (1878)
  • Espagne, Algérie et Tunisie (Париз, 1880)
  • Études de géographie et d'histoire naturelle (1890)

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Цыбульский В. А. Пётр Александрович Чихачов (1808—1890). Платон Александрович Чихачов (1812—1892) / В. В. Цыбульский; Отв. ред. А. Л. Нарочницкий.. — М.: Наука, — 224 с. — (Научно-биографическая литература). —. 1988. ISBN 978-5-02-003339-9.
  • Цибульский В.В.: П.А. Чихачёв - исследователь, путешественник: М.: Географгиз. 1961. 158 с.

Родионова Т. Ф. Знаменитые географы и путешественники братья Чихачёвы — уроженцы Гатчины // Гатчина: Страницы истории. — С. 69-70.

Спољашње везе[уреди]