5. крајишка дивизија НОВЈ

С Википедије, слободне енциклопедије
Пета крајишка ударна дивизија
Борци дивизије прелазе Врбању, мај 1943.
Постојање9. новембар 1942.
Место формирања:
Гламочко Поље
ФормацијаПрва крајишка бригада
Четврта крајишка бригада
Седма крајишка бригада
Јачина3.920 бораца[а]
ДеоНародноослободилачка војска Југославије Народноослободилачке војске Југославије
Ангажовање
Команданти
КомандантСлавко Родић[а]
Политички комесарИлија Дошен[а]

Пета крајишка ударна дивизија била је дивизија Народноослободилачке војске Југославије формирана 9. новембра 1942. на Гламочком пољу, наредбом Врховног штаба НОВ и ПОЈ од Прве, Четврте и Седме крајишке бригаде. Први командант дивизије био је Славко Родић, а политички комесар Илија Дошен.[1]

Из састава дивизије је марта 1943. изузета Седма крајишка бригада , а током маја 1943. у њеном саставу привремено се налазила Друга крајишка ударна бригада. У саставу Дивизије били су још и Ударна група батаљона (два батаљона Шесте и једна батаљон Девете крајишке бригаде), од јула до средине септембра 1943; Десета крајишка ударна бригада, од октобра 1943. до марта 1945; Друга италијанска бригада из састава дивизије Гарибалди, од новембра 1943. до фебруара 1944; 21. српска бригада, током септембра и октобра 1944; Прва југословенска бригада, формирана у Совјетском Савезу, од децембра 1944. и Артиљеријска бригада, од новембра 1944. године.[2][3]

Дивизија је у јануара 1943. имала 3.920, новембра 1944. 7.663, а половином јануара 1945. 10.360 бораца. Од формирања до половине октобра 1943. била је у саставу Првог босанског корпуса (касније Трећи корпуса), затим је била у саставу Оперативне групе дивизија под командом Врховног штаба НОВ и ПОЈ, па Првог пролетерског корпуса. Од јануара 1945. налазила се у саставу Прве армије ЈА. Сматрала се једном од елитних јединица НОВЈ.[2][3]

Борбени пут Пете дивизије[уреди | уреди извор]

Након формирања дивизија као целина учествовала је крајем новембра и током децембра 1942. године у офанзивним операцијама против Немаца и усташа у долини Сане и Уне. Током Операција „Вајс I“ успела је да спречи напредовање немачког 749. пука 717. дивизије, а током Операција „Вајс II“ водила је успешне еластичну одбрану против наступања 7. СС дивизије и 369. легионарске дивизије.

Током 1943. дивизија је извршила више успешних напада међу којима се истичу заузимање Какња у јуну и напад на аеродром Рајловац у августу.

Током децембра 1943. године дивизија је водила тешке маневарске борбе против јединица 5. СС корпуса током током операције „Кугелблиц“ у источној Босни.

Од марта до маја 1944. године учествовала је у наступању кроз Србију, а затим у борбама против Немаца, четника и муслиманске легије у Санџаку и источној Босни. Од почетка августа 1944. Пета крајишка дивизија борила се под непосредном командом Главног штаба НОВ и ПО Србију у бици на Копаонику и биткама у долини Западне Мораве, од октобра 1944. до априла 1945. године учествовала је у борбама на Сремском фронту. 17. јануара 1945. приликом офанзивног удара немачког 34. армијског корпуса дивизија је претрпела тешке губитке, а неке њене јединице су разбијене. Током априла 1945. учествовала је у пробоју Сремског фронта и ослобађању Славонског Брода.

Командни састав дивизије[уреди | уреди извор]

Милутин Морача, командант дивизије
  • Политички комесари дивизије:
    • Илија Дошен — од формирања дивизије до фебруара 1943.
    • Илија Матерић — од марта 1943. до марта 1945.
    • Радоје Секулић Максим — од марта 1945. до краја рата
  • Начелници Штаба дивизије:
    • Ратко Мартиновић — од јануара 1943. до маја 1944.
    • Ново Матуновић — од фебруара 1945. до краја рата

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Приликом формирања дивизије

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Зборник НОР 1949, стр. 199.
  2. ^ а б Vojna enciklopedija 6 1973, стр. 652.
  3. ^ а б Leksikon NOR 2 1980, стр. 842–843.

Литература[уреди | уреди извор]