Петенд
| Петенд мађ. Pettend | |
|---|---|
 Главна улица са црквом | |
 Застава | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Мађарска |
| Регион | Јужна прекодунавска регија |
| Жупанија | Барања |
| Јараш | сигетварски |
| Основан | 1330. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2025. | 160[1] |
| — густина | 24,25 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 46° 00′ 03″ С; 17° 41′ 58″ И / 46.00086° С; 17.69931° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 98 m |
| Површина | 5,98 km2 |
  Петенд Петенд на карти Мађарске | |
| Поштански број | 7972 |
| Позивни број | (+36) 73 |
Петенд (мађ. Pettend) је село у Мађарској, у крајње јужном делу државе. Село се налази у региону Јужне Трансданубије, у барањској жупанији, у сигетварском срезу.[2]
Географија
[уреди | уреди извор]Село се налази северно од Сигетвара, отприлике 13-14 километара југозападно од центра града, поред потока Њугати-Ђенђош. Суседна насеља су: Немешке на северу, Киштамаши на североистоку, Ђенђешмелек на југу, Серењ и Задор на југозападу, и Кишдобса и Нађдобса на северозападу.[3]
Историја
[уреди | уреди извор]Петенд се први пут помиње у документима 1330. године као Петенд, као имање Петра Шиклошија, члана породице Кан. Када су краљевске земље враћене, имање му је одузето, али му га је окружни судија вратио. Године 1449. био је власништво неколико породица; породице Туз, Летаи и Сечењи из Лакија такође су биле власнице. Године 1493. власник је била Михаљне Корниш из породице Домбаи. Остао је насељен током целог турског периода. У 16. веку био је имање породице Терек из Ењинга. Почетком 18. века постао је власништво грофа Ласла Надашдија, а 1807. године краљ Фрања I га је поклонио Побожном реду учитеља.
Калвинистичка црква је изграђена у периоду између 1857. и 1860. године. Црквени служитељ, домар написао је извештај о изградњи у стиху од 263 ставке, детаљно описујући радове које су обављале породице које живе у четрдесет једној кући у селу. Ово такође открива, између осталог, да је изградња резултирала једним смртним случајем, 42-годишњи Јанош Секе је изгубио живот када је пао са крова цркве.[4]
Почетком 20. века припадао је округу Сигетвар у жупанији Шомођ.
Реорганизацијом жупаније 1950. године, насеље, које је раније припадало жупанији Шомођ, припојено је Барањи као део сигетварског среза.
Према попису из 1910. године, Петенд је имао 284 становника, од којих је 279 било Мађара, 26 римокатолика и 258 калвиниста.
У 2018. години стопа незапослености је износила 23,23 процента.[5]
Демографија
[уреди | уреди извор]На попису из 2011. године, 99,2% становништва се изјаснило као Мађари, 69,9% као Роми (0,8% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 53,4%, протестанти 7,5%, неконфесионални 12,8% (15,8% се није изјаснило).[6]
У 2022. години, 71,7% становништва се изјаснило као Мађари, 31% као Роми, 0,7% као Румуни, 0,7% као Пољаци (11,7% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према својој вероисповести, 17,9% су били римокатолици, 4,1% калвинисти, 0,7% остали хришћани, 4,8% неконфесионални (72,4% није одговорило).[6]
| Попис становништва | ||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
| |||||||||||||||||||||||||||
| Извор: Подаци о селу на citypopulation.de.[7] | ||||||||||||||||||||||||||||
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Gazetteer of Hungary, 1 January 2025”. Hungarian Central Statistical Office. Приступљено 25. јануар 2026.
- ^ Основни подаци и поштански број села
- ^ „Distance Calculator Find Distance Between Cities”. Distance Calculator. Приступљено 19. јануар 2026.
- ^ Zentai Tünde (2013). A Dél-Dunántúl festett templomai – 9. Szigetvidék, 19–20. oldal. Pannónia Könyvek. ISBN 978-963-9893-79-5.
- ^ Megjött a magyar települések feketelistája - térképen a kettészakadt ország
- ^ а б Петенд Helységnévtár
- ^ Петенд на citypopulation.de
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Петенд на fallingrain.com
- Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља (језик: мађарски)
