Пређи на садржај

Пети конгрес СК Босне и Херцеговине

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Пети конгрес СК Босне и Херцеговине
Амблем Савеза комуниста Југославије
Датум(и)9—11. јануар 1969.
Трајањетри дана
ЛокацијаСарајево, СР Босна и Херцеговина
ПретходноЧетврти конгрес
СледећеШести конгрес
Учесници612 делегата
ОрганизаторСавез комуниста Босне и Херцеговине

Пети конгрес Савеза комуниста Босне и Херцеговине одржан је од 9. до 11. јануара 1969. у дворани Радничког универзитета „Ђуро Ђаковић”[а] у Сарајеву. Конгресу је присуствовало 612 делегата.[1]

Конгрес је отворио Цвијетин Мијатовић председник Извршног комитета ЦК СК Босне и Херцеговине, након чега је изабрано радно председништво Конгреса и увојен дневни ред — 1. Извештај о раду ЦК СК Босне и Херцеговине између Четвртог и Петог конгреса и извештај Контролне и Ревизионе комисије, 2. Реферат о наредним задацима СК Босне и Херцеговине, 3. Резолуција о наредним задацима СК Босне и Херцеговине, 4. Предлог Статута СК Босне и Херцеговине, 5. Избор органа СК Босне и Херцеговине, 6. Избор кандидата за чланове органа СКЈ из редова СК БиХ и 7. Разно. Делегате конгреса испред Централног комитета СКЈ поздравио је Едвард Кардељ.[1][2]

Током првог дана Конгреса Цвијетин Мијатовић подено је Реферат о наредним задацима Савеза комуниста Босне и Херцеговине, након чега је рад настављен у шест комисија — Комсији за деловање Савеза комуниста на даљем развоју самоуправних друштвено-економских односа; Комисији за идејно-политичку активност Савеза комуниста у области образовања, културе и науке; Комисији за друштвено-економска и идејно-политичка кретања на селу; Комисији за развој и реорганизацију Савеза комуниста Босне и Херцеговине и Комисији за рад Савеза комуниста на даљем јачању и развоју међунационалних односа и међурепубличке сарадње. Другог дана Конгреса донета је једногласна одлука да се Јосип Броз Тито предложи за председника СКЈ на предстојећем Деветом конгресу СКЈ и усвојен је Статут Савеза комуниста Босне и Херцеговине. За председника Централног комитета СК Босне и Херцеговине предложен је Цвијетин Мијатовић, а за секретара Секретаријата ЦК СК БиХ Нијаз Диздаревић.[1][3]

Последњег дана рада Конгрес је изабрао кандидате и чланове свих руководстава и органа СК Југославије — кандидати за Председништво СКЈ из СК БиХ, кандидати за стални део Конференције СКЈ, Статутарну и Надзорну комисију СКЈ, као и кандидати за чланове свих руководстава органа СК Босне и Херцеговине — кандидати за чланове Централног комитета СК Босне и Херцеговине, кандидати за стални део Конференције СК БиХ, Статутарну и Надзорну комисију СК БиХ. За кандидате за чланове Председништва СКЈ предложени су — Ратко Дугоњић, Бранко Микулић, Хамдија Поздерац, Станко Томић и Бошко Шиљеговић.[4] На завршној пленраној седници усвојена је Резолуција о даљим задацима Савеза комуниста Босне и Херцеговине, коју је образложио Бранко Микулић.[1][5]

Централни комитет

[уреди | уреди извор]

Чланови Централног комитета Савеза комуниста Босне и Херцеговине изабрани на Петом конгресу СК Босне и Херцеговине 11. јануара 1969. године:[4][6]

  1. Мато Андрић
  2. Живко Бабић
  3. Винко Бакула
  4. Јелица Благојевић
  5. Ивица Блажевић
  6. Бранко Боснић
  7. Раде Галеб
  8. Хасан Грабчановић
  9. Јовица Грковић
  10. Абаз Дероња
  11. Нијаз Диздаревић
  12. Петар Додик
  13. Мирослав Ђого
  14. Хајрудин Ђулбић
  15. Хрвоје Иштук
  16. Бекто Зоњић
  17. Тиџа Карабег
  18. Алија Латић
  19. Сретен Лопандић
  20. Милан Ловрић
  21. Сеид Маглајлија
  22. Неђо Мандић
  23. Мунир Месиховић
  24. Нико Михаљевић
  25. Цвијетин Мијатовић
  26. Марко Мусић
  27. Мехмед Мутевлић
  28. Петар Ореч
  29. Фердо Палац
  30. Радмила Праштало
  31. Даница Раковић
  32. Лука Рељић
  33. Миланко Реновица
  34. Лазар Савичић
  35. Вехи Смајловић
  36. Угљеша Стевић
  37. Ариф Тановић
  38. Кемал Тарабар
  39. Ахмед Ћатић
  40. Тахир Хаџић
  41. Фрањо Херљевић
  42. Есад Хорозић
  43. Хиба Чехајић
  44. Саво Чечур
  45. Милан Шкоро

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Зграда Радничког универзитета настала је 1965. адаптацијом зграде Великог јеврејског храма, који је Јеврејска заједница поклонила Сарајеву. Данас су у овом објекту налази Босански културни центар у Улици бранилаца Сарајева 24. (раније Улица ЈНА)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г Hronologija 3 1980, стр. 290.
  2. ^ „Почео Пети конгрес СК Босне и Херцеговине”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 10. 1. 1969. стр. 1. 
  3. ^ „Већа самосталност привреде и комуна”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 11. 1. 1969. стр. 1. 
  4. ^ а б „Света на младима не остаје — свет младима припада”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 12. 1. 1969. стр. 4. 
  5. ^ „Завршен Пети конгрес Савеза комуниста Босне и Херцеговине”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 12. 1. 1969. стр. 1. 
  6. ^ „Пет конгрес СК Босне и Херцеговине”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 12. 1. 1969. стр. 5. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739598
  • Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985.  COBISS.SR 68649479
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пети_конгрес_СК_Босне_и_Херцеговине&oldid=29004259”